Banana za opoziciju

Autor

Ljuba Kostić

Aktivista "Niškog kulturnog kluba"."Bubanjac, Palilulac, Bulevarac, Durlanac... ukratko Nišlija"

Baš tako. Košarkaškim rečnikom govoreći, upravo smo to dobili, onako direktno – In The Face! I to od onog ko bi trebalo odlično da razume suštinu tog izraza jer je ne tako davno bio predsednik Košarkaškog saveza a sada je jedan od lidera takođe saveza, samo opozicionog, Saveza za Srbiju. Da, u pitanju je gospodin Dragan Đilas.

Nije sada bitno to zbog čega je za predstavnika svoje političke organizacije Dragan Đilas izabrao Branislava Jovanovića, Nišlijama poznatijeg kao Baneta Bananu. Svako treba da se politički organizuje i upravlja prema svojim načelima, željama i mogućnostima, da bira svoje saradnike, osobe od poverenja i buduće kandidate koje narod treba da delegira za predstavnička tela sistema.

Ono što je bitno, i što će definitivno naneti veliku štetu Savezu za Srbiju u Nišu, jeste to što je Dragan Đilas upravo sam prekršio sopstvene principe koje je proklamovao u okviru političkog saveza opozicije na čijem je stvaranju predano radio zajedno sa ostalima.

„Jasno smo se i u našoj programskoj platformi založili za sprovođenje lustracije u svim oblastima društva. Od toga, kao i od definitivne promene, ne samo vlasti nego i sistema koji je uspostavljen u Srbiji, nećemo odustati. Zato mogu da garantujem svim građanima koji su već više od šest godina žrtve ove vlasti, da ljudi koji su taj režim do juče uspostavljali neće ni na koji način biti deo Saveza za Srbiju“ – reči su Dragana Đilasa, izrečene javnosti kada je dojučerašnji predsednik opštine Alibunar popunio pristupnicu na sajtu Narodne stranke.

Iako ta onlajn pristupnica nije još bila ni stigla do verifikacione komisije Narodne stranke, organa koji je sa namerom uspostavljen da bi filtrirao prijem nepodobnih kadrova, gospodin Dragan Đilas se brže bolje tada oglasio, verovatno svestan koliko štete Savezu za Srbiju nanosi pojavljivanje i samo pominjanje simptomatičnih političkih kadrova i imena za koje se vezuju brojne afere.

Ali šta se u međuvremenu dogodilo? I zašto se upravo događa? I dokle bre više baš u Nišu?

Odmah da razjasnimo, ja dotičnog gospodina Jovanović Bananu ne poznajem. Nemam razloga da sumnjam da je dobar muž, otac, prijatelj ili komšija. Verovatno jeste, možda i nije, nije stvar mog interesovanja. U tom smislu, tom čoveku, evo, mogu da poželim recimo srećnu Novu godinu ili da se sa njim nekim povodom sutra rukujem kao čovek, zaista nemam problem sa tim. Isto ću reći i za Darka Bulatovića ili bilo kog aktuelnog gradskog funkcionera.

Ali u političkom smislu, imam puno prava da puno toga kažem o liku i delu Baneta Banane, i to govoreći iz ugla prosečnog Nišlije. Jer sam ga, zajedno sa ostalim mojim sugrađanima, dovoljno upoznao iz medija gde je kao prototip današnjeg naprednjaka otvarao mostove od nekoliko metara, populisao i samosehvalisao preko svake mere, ekspeditivno gradeći svašta nešto, o našem trošku naravno, ali onako, baš “ekspeditivno“, da ne kažem napredno. To, koliko je posle koštalo (i dalje košta) sve nas – to nije deo srpskog političkog pamćenja, još uvek ne.

Iako je jedno vreme participirao čak i kao deo ove vlasti (funkcija u Putevima Srbije), od iste potom malo procesuiran pa malo i oslobođen, gospodin Jovanović Banana je evo, konačno uspeo i da postane integralni deo Saveza za Srbiju, verovatno od njegovog novog političkog mentora prihvaćen kao čovek čija je politička biografija dovoljno proprana tim procesom i uredno uštirkana, da se sada može bez ikakve bojazni rasprostrti na sred niškog političkog foruma praveći od njega ponovo jedan osrednji i već viđeni vašar.

Hvala gospodinu Đilasu, jer će ponovo mnogi pomisliti da će sve moći “Jovo-nanovo“.

Građani Niša će takođe, siguran sam, adekvatno znati da ocene ovaj politički egzibicionizam uticajnog političkog menadžera iz Beograda, preopterećenog verovatno statistikama i potrebom da bude okružen uspešnim i dobrostojćim ljudima. Imam veliko lično žaljenje što sam zbog politički autističnih postupaka “iz centra“, prinuđen da budem svedok jedne ovako nepromišljene i bahate odluke.

Kada imate saputnike u istom vagonu, pristojnost, solidarnost, pa na kraju i zdrav razum vam nalažu da ispoštujete i neke njihove potrebe, prava, pa na kraju, zašto ne i zahteve ukoliko se tiču opšte bezbednosti a ne tek pukog komfora tog zajedničkog putovanja. To se nije desilo u ovom kupeu srednje klase koji će se sigurno zaglaviti na sporednom niškom koloseku. Koliko će to biti od uticaja na celu srpsku kompoziciju, ostaje nam da vidimo. To, pored ostalih faktora, dobrim delom zavisi i od nas koji smo prihvatili da utičemo na preobražaj srpske političke scene. I to ne samo frazeološki, već i ličnim primerom.

Jer ako se iznova i iznova budemo pravili da je sve u redu, gde će onda biti kraj ovom ludilu od našeg političkog sistema? Kada to treba reći dosta? I gde su više ti novi ljudi urednih političkih biografija o kojima svi pričamo? Ako ništa drugo, gde su bar sveža lica i bistri pogledi?

Dakle, ukoliko je čovek zaista sve radio po zakonu i ukoliko se nije obogatio kojekakvim zloupotrebama koje državni organi nisu dokazali, u redu je. Moramo poštovati odluke nadležnih organa. Ali politički posmatrano, da li postoji nekakva instanca koji će takvom čoveku izreći odgovarajuću sankciju za to što je tokom više decenija saučestvovao u kontaminaciji lokalnih institucija, preokrenuvši naglavačke i obesmislivši i poziciju i opoziciju? Naravno da ne, osim jasno iskazane volje birača koja takve ljude može poslati u više nego neophodnu političku mirovinu. Koja više ne pristaje na večite relativizacije po sistemu malo Rusin – malo monarhista, malo desno – malo levo i sve može i ništa ne može.

A da bi se to desilo, moramo se držati principa koje smo sami proklamovali i bar probati da delujemo ozbiljno a ne tragikomično. Jer upravo tako izgleda tim čijem igraču pod protivničkim košem, u čistom ziceru, sopstveni saigrač sa leđa lupa bananu.

Ako je još i od nekadašnjeg predsednika svih košarkaša ovakve Srbije, mnogo je.