Deca ulice

Divni jesenji dani su nas podsetili kako bi zapravo trebalo da izgledaju naša leta. Prelepo vreme je trebalo iskoristiti na najbolji mogući način, za rad ili odmor, svejedno.

I ovi dečaci sa slike su ga iskoristili upravo tako. Za rad i odmor.

Problem je samo što im nije adekvatno ni vreme za rad a ni mesto za odmor. Previše su mali da bi radili po niškim ulicama a i klupa u Obrenovićevoj nije dobro mesto za odmor. Gde su njihovi roditelji? Ko ih čuva i ko se o njima stara? Postoje li institucije u ovoj para-državi koje bi morale da se time pozabave?!

Pogledajmo sajt nadležnog ministarstva, da vidimo o čemu se tu zapravo radi i ko je za šta nadležan.

Poslednji ažurirani podatak ministarstva koje je nadležno za pitanja socijalne politike je iz jula 2016.godine, gde tadašnji ministar Vulin (sada vojni) izjavljuje da po ovom pitanju ’’javnost deluje histerično’’ i ’’da je sistem pokazao da može da reaguje’’.

Potom nastavlja…

’Uglavnom se radna eksploatacija dece prepoznaje kao prosjačenje, pranje vetrobranskih stakala, kao sve ono što vidimo na ulicama. Ministarstvo rada se protiv fenomena dece ulice bori po prvi put na organizovan, sistemski način(…) Mi ćemo se sistemski boriti protiv fenomena “deca ulice“, a za to nam je potrebna podrška čitavog društva. Ne treba okretati glave od te dece kada ih vidite na semaforu… Oni nisu krivi ni za šta, oni su žrtve eksploatisanja…“.

I toliko. Ode Vulin u vojsku, ostadoše deca na ulici a od ’’sistemske borbe institucija’’ ostadoše samo dugmići.

Kao i njegov imenjak, samo ’’desni’’ Aleksandar, i ovaj ’’’levi’’ Aleksandar muku muči sa lenjim i neznavenim narodom. Niko neće da radi svoj posao kada se on time ne bavi! Sadašnji ministar Đorđević je očigledno batalio tu Vulinovu vožnju o sklanjanju dece sa ulica i bavi se verovatno nečim pametnijim. Institucionalni ostatak, povodeći se proverenim receptima, čeka nekog sledećeg sposobnog lidera koji će im označiti put kojim treba ići, da sa njega, dok je njega, ne skreću.

Što se tiče pitanja nadležnosti i pravne regulative, mora se priznati da je sajt nadležnog ministarstva zaista lepo nafilovan podacima i da sve to lepo deluje kada se onako ovlaš skroluje po njemu.

Ono što je dobro, jeste da se zainteresovani građani mogu valjano informisati o svim aspektima nasilja, zlostavljanja, zloupotrebe ili zanemarivanja dece kroz jedan ozbiljan dokument koji je naša država usvojila i za koji je preuzela obavezu da ga implementira a ne samo da učini vidljivim na sajtu svog ministarstva. Tu su čak i dijagrami koji pokazuju ’’kako sistem pokazuje da može da reaguje’’, što bi rekao Vulin. Ono što nije dobro, jeste da ni na njemu, ni u realnosti, nema vidljivih rezultata u primeni preuzetog protokola o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja.

Hajde da vidimo šta podrazumevaju ti termini ’’zloupotrebe, zlostavljanja, zanemarivanja i eksploatacije dece’’ da bismo znali da ih prepoznamo i na njih kao društvo adekvatno reagujemo:

– Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizičkog i/ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovog zdravlja, njegovog preživljavanja, razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji uključuje odgovornost, poverenje ili moć.

– Zanemarivanje dece predstavlja propuštanje pružaoca nege – roditelja, odnosno druge osobe koja je preuzela roditeljsku odgovornost ili obavezu da neguje dete čak i tokom kraćeg vremena (npr. bebisiter), da obezbedi razvoj deteta u svim oblastima: zdravlja, obrazovanja, emocionalnog razvoja, ishrane, smeštaja i bezbednih životnih uslova, a u okviru razumno raspoloživih sredstava porodice ili pružaoca nege, što izaziva ili može, sa velikom verovatnoćom, narušiti detetovo zdravlje ili fizički, mentalni, duhovni, moralni ili društveni razvoj. Ovo obuhvata i propuste u obavljanju pravilnog nadzora i zaštite deteta od povređivanja u onolikoj meri u kojoj je to izvodljivo.

– Eksploatacija dece Komercijalna ili druga vrsta eksploatacije deteta odnosi se na korišćenje deteta za rad ili za druge aktivnosti, a u korist drugih osoba. Ovo obuhvata rad dece i prostituciju dece, kidnapovanje dece i/ili prodaju dece u svrhe radne ili seksualne eksploatacije, eksploatatorsko korišćenje dece za pornografske predstave i materijale i dr. Ove aktivnosti imaju za posledicu narušavanje detetovog fizičko ili mentalnog zdravlja, obrazovanja, kao i moralnog, socijalnog i emocionalnog razvoja.

Definicije zlostavljanja i zanemarivanja deteta sadržane u Opštem protokolu u skladu su sa definicijama usvojenim na Konsultaciji o sprečavanju zloupotrebe dece u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi, 1999. godine, koje je prihvatilo i Međunarodno udruženje za prevenciju zloupotrebe i zanemarivanja dece (ISPCAN) u dokumentu Intersektorski pristup zlostavljanju dece (2003).

U Nišu bi ovom problematikom, kao i osiguranjem bezbednosti dece i preduzimanjem neodložnih intervencija, trebalo da se bavi Centar za socijalni rad ’’Sveti Sava’’. Prijavu koju sam im dostavio povodom konkretnog slučaja onih mališana sa slike, koje inače redovno srećemo po centralnim niškim ulicama i raskršćima, prosleđena je Službi za zaštitu dece i mladih. Kako su mi rekli, nije ni prva ni poslednja i centar preduzima sve potrebne mere, ali se ipak ’’nekako’’ ta deca kasnije ponovo nađu na ulici.

Da li će nam za konačno rešavanje ovog veoma ozbiljnog problema biti potreban neki novi ’’sposobni’’ ministar sa neke ružičaste televizije ili više svesti i odgovornosti svih nas o tome čija su ta deca ulice? Videćemo.

Za početak će biti dovoljno valjda toliko, da razumemo da su ta deca ulice negde i ’’naša deca’’, makar malo više nego što su to i ulice po kojima im dopuštamo da odrastaju.