Magični brani Nišvil

Tog leta 1993. godine, radio sam za šankom u dvorištu KPGT-a. Bilo je tu raznoraznih likova i raznoraznih događanja koji će činiti osnovu budućeg festivala koji je zapravo i životni omaž i dar našem gradu njegovog tadašeg upravnika, Ivana Blagojevića.

Za one mlađe, Kazalište-Pozorište-Gledališče-Teatar (KPGT) je jugoslovenska ustanova kulture koja je nakon raspada SFRJ nastavila sa radom i u to vreme, samo u Nišu, organizovala više kulturnih događanja nego sadašnje ministarstvo gos`n Tasovca. Marija Peternel, ali i ostali niški kulturni delatelji, okupljeni oko ustanova, saveza studenata ili jednostavno sami, uspevali su nekako da organizuju brojne događaje, pa je niška omladina tih kriznih godina (početak 90-ih) imala sreću i priliku da skoro svake nedelje sluša dobru muziku, povezuje se, neformalno razmenjuje energiju i informacije i tako pravi osnovu za sinergiju koja se i izrodila u Nišu tokom protesta 1996.godine.

Svi znamo da od tada ovaj grad više nema ni takvu zajedničku ideju niti volju. Ovo je po meni sigurno jedan od bitnijih razloga, a objasniću i zašto.

Ali da se vratim na to leto i baštu KPGT-a. Jedan od najzanimljivijih posetilaca šanka, bolje reći – redovan, bio je simpatično kočeperni uništitelj šetača po imenu Johnnie Walker, lik neverovatne jezičke kombinatorike koja je prosto za par metara ostavljala iza sebe ostale učesnike u razgovoru. Podsećao me je na srpsku varijantu Bukovskog, samo otelotvorenu i realnu, bukvalno prosutu iz književnih redaka pred svoje čitatelje tj. nas – slušaoce.

Još kada sam saznao i da je pisac, više nije bilo dileme. Čovek je jednostavno živeo ono o čemu je pričao i, svidelo se to nekome ili ne, to je bilo samo za poštovanje jer je malo onih koji mogu da pomire u jedinstvu (i pred sobom i pred drugima) ono o čemu misle, pišu i govore. Baš tih dana je objavljena i njegova zbirka priča sa niškog asfalta po imenu Nišvil. Taj naziv je kasnije postao i planetarno poznat zbog našeg trenutno najznačajnijeg gradskog festivala koji moramo održati kako znamo i umemo, ali o tome nekom rugom prilikom.

Čitajući tada nišvilske priče Magičnog, autentično-aktuelnog super-heroja jedne tada još nepostojeće virtuelne stvarnosti, a čije će se apsolutne negacije u budućnosti (sada današnjici) i bukvalno otelotvoriti u vidu lokalno-realnih anti-heroja, koji po logici prosečnih holivudskih scenarista sada žele da skinu njegov skalp (a zapravo svima nama), otvarao sam još tada i poglavlja jedne iskrivljene budućnosti koja nije morala da nam se dogodi ali za koju smo usrdno, svi zajedno, nemarno pravili mesta da bi je na kraju i omogućili. 

I danas, nakon (realno) nedovoljno truda da sve to sprečimo, živimo apsolutnu negaciju tadašnjeg Nišvila u kome je bilo mesta za sve, za sve dobre ljude i za svu našu decu. Dušanova ulica je bila premala za nišku omladinu od koje bar polovina više i ne živi u ovom gradu. Umesto današnjeg Kazandžijskog sokačeta, skučenog i smešnog jer pokušava da dočara nešto čega i ne može biti, Niš je tada bio CEO naše veliko sokače, i ljudi su mogli i imali u gotovo svim njegovim krajevima lokale i klubove gde su mogli da izlaze, druže se, vide ili budu viđeni (šta već kome uvek znači).

Taj Nišvil je nestao. I Magični je, kako mu to ime i omogućava, gotovo proročki predvideo naš poraz od raznoraznih Urbo-Turbo persona (lik iz jedne od priča) koje su nas sve virtuelno/realno be-gradizovale, to jest turbo-urbanizovale, dozvoljavajući malograđanštini srpske mega palanke (Be-grad VS Nishville) da najpre proždre svoje duhovno utočište (oličeno i bukvalno u tadašnjem beogradskom klubu Soul Food) i da potom turbo-narodnjački zaposedne i sve ostale gradove sa njihovim specifičnim kulturama i društvenim realnostima.

Jer, da se ne varamo i lažemo, turbo-folk je jedino i mogao biti rođen na splavovima i klubovima naše otuđene prestonice, a ne u Zaječaru, Somboru ili Valjevu. I samo zato – kao vapaj iskorenjenog i otrgnutog sećanja/prezira ka svojim korenima koji se što brže moraju zaboraviti, jer mega-palanka ne prašta predačku pamet, ali zato obožava pubertetsko filozofiranje. I zato nije i ne može ’’Filosofija palanke’’ išta u toj i takvoj prestonici doseljenika da uzdigne ili izgradi već nužno postaje samo puko ’’Filozofiranje mega-palanke’’ koje davi njen iseljeni ostatak.

I Niš je, kao i ostali naši gradovi, bio poznat upravo po nekim svojim kulturološkim specifičnostima. U tom Nišvilu si mogao ležerno da tokom cele svirke komuniciraš južnjačkim doskočicama sa ljudima na bini, a da to ne bude ni nekulturno ni neprijatno bilo kome. I ti ljudi su potom silazili sa iste i družili se sa nama bez problema jer smo mi takvi. Srdačni i neposredni.

U takvom Nišvilu koji se izgubio, bila je najnormalnija i živa priča po ulicama između SVIH nas koji su išli od jednog do drugog kafića ili kluba koji su bili međusobno udaljeni (širom CELOG grada) a opet bliski. A ne kao danas, gotovo seoski ušorenih, a sa ljudima koji su tako daleki jedni od drugih.

Taj grad, magični Nišvil, je bio jedna velika i relativno skladna žurka na otvorenom, gde su se ljudi uprkos kriznim vremenima poznavali, družili, slušali otprilike sličnu muziku i razumeli sebe/danas i mogli da vide sebe/sutra.

Sećam se da je u niškim gimnazijima tada bilo čudno-ozbiljnih podela na one koji slušaju Smitse i Clash. A u Urbo-Turbo kulturi koja je pobedila zato više nema “podela“.

Zaključiće neki – pa onda je mir! Jeste. Sada je mirno je kao meso kada prođe kroz mlin.

I da završim. Vidim da Magičnog tuže za pretnje koje je uputio svojim anti-herojima koji su pobedili i aktuelizovali se iz njegovih virtuelnih priča. Oni žive u ovoj realnosti koju smo im dopustili i ne razumeju književni lik Magičnog koji se bori za naš Nišvil.

Tuže ga jer im preti neprimereno opakim rečnikom. Mlogo su fini. Ti isti ’’heroji’’ inače mogu da aktuelno/realno prete novinarima da će im prebiti kičmu da bi potom neki virtuelno/nadrealni sudovi te i takve pretnje proglasili stilskim figurama koje upravo Magični oduvek upotrebljava u svom književno/realnom opusu/životu.

Magični, tuži Sud za povredu autorstva!

Kako god, ja Magičnom verujem jer znam da ne laže kada su takve stvari u pitanju. Pogotovo od kada je predvideo pojavu svojih anti-heroja i ovaj sadašnji obračun sa njima. I znam još nešto. Moraće da pobedi i Nišvil i njegov super heroj Magični. Ali mu zato i svi mi u tome moramo pomoći.