Nišavski faraoni i drveće koga nema

Da bi čovek shvatio koliko je njegov vek zapravo kratak i kako mu ne valja dangubiti, najbolje je da posadi drvo. Njegov spori i posvećeni rast brzo će ga u to uveriti.

Naš čovek je odavno objavio svojevrsni rat drveću a biće i tom podsećanju. Verovatno naivno misli da će u takvom svom progresu nekako prevariti smrt.

Takođe, taj naš čovek voli da mu sve oko kuće bude “čisto“ pa mahnito betonira skoro svaku stopu. I takvima su dvorišta zaista najčešće uredna. Doduše, otpad iz njih se obično izbaci na prvo zgodno mesto van tog, omeđenog carstva. Bitno je da je njima “čisto“ i da su i oni sa ostalima “načisto“.

Takva logika je otprilike i doprinela današnjem izgledu Nišave u njenom toku kroz grad. “Vilina reka“, ona koja se skrivala u resama vrba koje su je prekrivale i činile tajnovitom tolike vekove, razgolićena je i ponižena svojim presahlim tokom.

Neki pametnjakovići su se početkom devedesetih dosetili da “poprave“ akumulaciju Zavojskog jezera uništivši čitav biodiverzitet jedne od njenih glavnih pritoka (Visočica) a samim tim i nje same. Struja koja se inače dobija takvim “progresivnim“ zahvatom ne zadovoljava ni 1% potreba ovih krajeva.

U to i takvo doba su i lokalni vizionari krenuli sa izgradnjom čuvenog keja na Nišavi. Ja sam tada bio u osnovnoj školi, sada je moje dete u tom uzrastu. Kej niti je gotov niti ima nameru da se samozavrši, jer za megalomanske projekte ti obično treba faraonsko bogatstvo.

Keops je završio svoju čuvenu piramidu za nekih četrdesetak godina a naši giga-mega zadužbinari (al` s`tuđe pare) neće moći da završe njihov kej ni za dva Keopsa!

Da se podsetimo ko behu ti ljudi… hm, niko mi ne pada na pamet. Amorfni partijski poslenici, izbledeli u kolektivnom sećanju usled nedostatka i trunke odgovornosti za otpočinjanje u startu pogrešnih ili nepotrebnih investicija. Ali znam ko nam u ovom odmotavanju sećanja može pomoći… Super-heroj ovog grada, jedan i neponovljivi M`le `lić! On će sigurno znati da nam prepriča kako se to izbegava odgovornost za promašene megalomanske projekte.

Jelte gosn` M`le, jel` trebalo baš tol`ko da se izapinjete devedesetih sas drugari oko taj kej? Stvarno. Znali ste da nam prete s`nepravedne sankcije. Da će bude kriza, progres-stop, ovoi-onoi… Ajde centar grada, ali od Jagodin-malu pa uzvodno, šta će nam kej?! Mogli ste fino i gospoCki da ostavite to bahato drveće da si raste pored vodu, da se počisti malko taj krš i lom okolo Niteks i durlansko priobalje… pa da si nam napravite pešačke stazice, da gi osvetlite… pa tam` na tam` poneka klupica il` neki sadržaj za izletnici. S`merak i za džabaluk pare izvodljivo još pre dvajes` godine!

Mog`o je i neki vaš privatnik, partijski ili koalicioni drugar, da si na neko mesto otvori i bašticu, ma nije problem – nismo sitne duše. Neka radi radni narod… al` neka nešto i na ovia neradnici, nek` bidne bar i na nji malko lepo kad si šetaju pored reku.

Mogli ste stvarno… ali niste. Niste slušali nikog. I još gore – niste ni pitali nekog. Ko bi se razumeo slučajno od tui problematiku.

Ali, tu smo – gde smo, ovaj kej nas podseća na velike i nedosanjane snove njihovog velikog vođe podpomognute našim “zajmovima za preporod“… a podseti nas leti često i na kakav ogroman kanalizacioni odvod. Go, bez drveća sa početka ovog teksta, koje najbolje opominje koliko smo svi sitni i koliko su naše iluzije beznačajne pred jednim običnim razgranatim jasenom ili visokom topolom.

I nije mi jasno zašto još uvek ovi naši, nišavski faraoni, ne sade bar drveće po tom keju ako vec u Srbiji manjka roblje i kult ličnosti… Šta se čeka? Strani investitori? Mir u svetu? Kakva sila nebeska il’ ovosvetska nam smeta da u svakoj ulici imamo drveće? A kamoli tek što ga nemamo na kej gde nas svako leto tepa zvezda po lejku.

Posekoše pluća ovom gradu. Zidaju nam povremeno neke zidove od kamena koje potom obesmišljeni mladi ljudi “osmišljavaju“ grafitima, nažalost uglavnom patetično-pinkovanog sadržaja. Jer grafiti su namenjeni ruinama i treba da šalju adekvatnu poruku nepreduzimljivim matorcima… svežinu, duhovitost, duh pobune… a ovi nišavski, ko premijer lično da ih je smišljao u trenucima svoje akutne euro razneženosti.

I ceo ambijent se zapravo gotovo savršeno uklapa u megatrend viziju budućnosti za ne poverovati. Drveće bi samo kvarilo takvu sliku. Jer ono grana gde hoće i svedoči slobodu.

Zato dragi ljudi, kada već neće menadžeri iz gradonačalija, faraončići naši… Posadimo sami drveće, neka bar kej za početak postane zaista naš! Ne stidimo se, to jeste pravi uspeh u životu. Posaditi drvo.