Niški hip-hoperi povađuju stvari

Ej, da vam kažem, svaka čast be na ovi naši hip-hoperi! Rade si ga ljudi, onako, s dušu. I rade ga zajedno, složno, pomažu se kad treba, onako baš kako više nije slučaj u Srbiju.

Interesantno je i to (možda čak zahteva i neku ozbiljnu studiju) da su uglavnom skoncetrisani sa ovu, sunčanu stranu Nišave. Izvini, Robi, ti si sa drugu. Osim Robita, ovi drugi neću nabrajam poimence, da se ne bi naljutio neko pa posle ovo-ono. Uglavnom, zna se ko su ti ljudi i šta su do sad uradeli za tu scenu i, uopšte, za naš grad.

Što sam počeo da pišem uopšte ovaj tekst ovako i na ovu temu? Pa zbog nji (RESPECT YO!), a i zbog nas svi.

Da znaju ti ljudi da se prepoznaje to što rade i da se to ceni i poštuje. Neću sad da ulazim mnogo u žanrovske kritike i da glumim nekog recenzenta. Niti se mnogo razumem, niti mi je to ideja. Volim da čujem dobar i smislen tekst, da je dobra produkcija, da te onako proradi zika i to bi bilo to. Al’ ovde ima još nešto zbog čega sam i namislio ovo da pišem.

Oni si be ljudi svi repuju po niški! I to onako, meraklijski. Duhovito, s brze misli, dvosmisleno, trosmisleno, multi-smisleno… ma baš onako kakvi smo mi, Nišlije, i kako nas ljudi sa strane znaju kad se opustimo.

Znači, bez neki glupi kompleksi od „južnu prugu“, nema foliranje i glumljenje da si neko drugi… Ma, prava stvar be! I zato dobro prolaze svuda i daće Bog još bolje da prolaze.

Ja sad ne znam kolko su oni svi svesni kolko je to bitno i da l’ namerno rade ovo ovako, što si cepaju po niški. Al’ vidim da su neisfolirani, inteligentni i da je i njima, kao i mnogima, preko glavu više nabijanje kompleksi od razni Be-građani i niški malograđani, ko si kako priča i tako to… i da su zato ljudi rešili da udare jedan mentalni hardkor koji je izgleda nužan i za ovaj grad i za ovi ljudi, da se povadimo više.

To je otprilike ko kad te pitaju odakle si, a ti im odma kažeš: “IZ NIŠ, BE“ i uskratiš im ono zadovoljstvo kad ti kažu: “Aaa, iz Niš..“

E pa tako. El će pričamo dalje? El se razumemo sad? Ja mislim da se mora razumemo. I sa braću Bugari i sa Makedonci se razumemo, pa valjda se mož razumemo i sa ti i takvi nabeđeni građani. I da je to kod normalni ljudi najbitnije – da se razumeju.

E pa, ako mož da pričamo dalje, onda možemo i od urbane teme – ko je, kad i odakle došo u grad,  il’ od edukativne – ko je šta pročitao, slušao i gledao skoro, i tako to. I onda se vrlo brzo mož vidi i ko je ko, i ko je šta. I šta mož pametno da uradimo – pa da bude dobro za svi. Al’ to samo kad se razumemo na srpski što ga pričamo, ko si kako najbolje zna i ume.

Znači, braća hip-hoperi i svi takvi, to je velika nada na ovaj grad, jedan ponos i melem, a ne ko većina ovi naši političari, danca-dance. Uff, što mi teško u glavu. Čim gi počnem spominjem.

I tako to. Će bude. Valjda, bolje.

Ma, će bude be! Mora.