Pletilje sa petljom

Autor

Ljuba Kostić

Aktivista "Niškog kulturnog kluba"."Bubanjac, Palilulac, Bulevarac, Durlanac... ukratko Nišlija"

Poštovani slušaoci i slušalice, dobar Vam dan! Nadam se i da se čujemo dobro i da ste nam svi lepo raspoloženi, što je najvažnije!

Za sve vas koji ste se tek sada uključili u jutarnji program našeg Nadrealnog radija, jedan kraći uvod o tome gde se i zbog čega nalazimo danas… Danas je, ako niste znali, Svetski dan pletenja i polaznice škole pletenja ’’Imam petlju’’ već 12 put zaredom obeležavaju taj događaj i u Nišu. One se naime okupljaju u Gradskoj bašti u Tvrđavi gde kroz razgovor i druženje pokušavaju da prenesu svoje znanje nekim novim pokolenjima. Možda je trenutno ta veština danas i malo potcenjena ali ju je sigurno dobro znati, za svaki slučaj, pu pu pu…

Kao što možemo videti, pletilje danas nisu u letnjikovcu Gradske bašte gde su uvek do sada bile, već su smeštene malo niže, kod lapidarijuma. To su vam, ako slučajno ne znate, oni rimski nadgrobni spomenici za koje se mnogi pitaju čemu inače služe i zašto su baš tu morali biti postavljeni…

Porazgovaraćemo sada sa nekom od njih, da saznamo kako su one danas i šta imaju da poruče našim slušaocima i slušalicama.

– Dobar dan, srećan rad!

– Srećan, srećan…

– Možete li da se predstavite i da slušaocima i slušalicama našeg Nadrealnog radija objasnite zašto ste danas ovde?

– Mogu, naravno. Ja se zovem Irena a danas sedimo ovde jer smo bukvalno oterane iz Gradske bašte!

– Molim, kako?!

– Pa ne baš lepo. Prvo nam je prišao portir a zatim i neko lice, čudnog izgleda, liči na obezbeđenje, koje je pitalo da li imamo dozvolu da sedimo tu. Prosto smo ostale bez teksta jer je reč o javnoj površini na kojoj svi šetaju a mi godinama unazad obeležavamo na ovaj način Svetski dan pletenja i nikada nas niko nije izbacio. Tu često sede i šahisti, ostali ljudi i nikada nije bilo problema.

– Oprostite ali moram zbog naših slušalaca i slušalica da malo pojasnim ovu situaciju. Hoćete da nam kažete da su vas bukvalno izbacili iz prostora koji je od grada dodeljen JKP Medijana, a koji je, između ostalog, upravo i zamišljen kao mesto za edukacije, predstave i književne večeri?!

– Tako je. Taj čovek, predstavnik Medijane, nas je izbacio jer navodno postoji opasnost, s’obzirom na to da se nedaleko odatle radi fasada, da neko strada. Ali slušajte, ne samo što se ti radovi izvode na 40 metara od nas, već ne postoji nikakvo obaveštenje o opasnosti! U tom momentu je takođe tu bilo i puno male dece sa roditeljima ali smo mi ipak odlučile da nam ne pokvare dan i povukle se ovde.

– To je zaista nečuveno. Iskreno, poštovani slušaoci i slušalice, ovo zaista zvuči neverovatno i prosto je nemoguće da se osoblje jednog niškog lokalnog javnog preduzeća koje svi plaćamo, ponaša bahato, nevaspitano ili neljubazno. Zahvalićemo se zato našim pletiljama jer nas uskoro očekuje blok vesti u kojem ćemo dobiti najnovije informacije o tome gde je danas naš predsednik sve bio i šta ima da nam poruči…

– Čekajte! Imam još nešto da kažem za vaš radio!

– Jel’?! Pa, dobro, izvol…

– Želim da sve Nišlije čuju kako se ovo i još mnoga druga javna dobra upotrebljavaju kao privatne prćije od strane interesnih grupa na vlasti! Ne znam kome je smetalo naše štrikanje ali bahato ponašanje ovog lica koje nas je isteralo je zapravo ogledalo stanja grada u kome živimo!

– Hvala, sad bi zaista morali da prekinemo…

– Nisam završila! Želim da pitam i gradonačelnicu Niša na koji smo način mi bilo kome smetale?! I to nije pitanje samo za nju. Gospodo političari, da li je sve u ovom gradu vaše i da li mi obični ljudi imamo neka prava?! Sram vas bilo! E, sad sam završila.

– Poštovani slušaoci i slušalice, bile su ovo niške pletilje. Uključićemo se ponovo u program nakon bloka reklama i redovne doze jutarnjih vesti.

* Verovali ili ne, događaj je istinit i možete ga pronaći ovde.

Naravno, morao sam malo da ga izdramatizujem i ubacim nepostojeći „Nadrealni radio“ ali situacija mi je delovala, čitajući ovu vest, kao da su je baš Nadrealisti smišljali.

Stvar je utoliko lucidnija što nam odmah pada na pamet i mogućnost političke odmazde nad ovim udruženjem pletilja. Vidno izrevoltirane žene su „neoprezno“ dale izjave „Đilasovom mediju“. uskoro mogu očekivati pozive i „dobronamerne savete“ kako bi trebale da izađu sa nekim demantijem jer imaju „nekog svog, zaposlenog tu i tu pa bi bilo malo nezgodno da se desi recimo to i to…“

Situacija je definitivno van kontrole. Čitavo društvo sa zebnjom prati partijski rijaliti zalivajući tu kvalitetnu brlju sa limunadom od vesti o rastu standarda i zavisti zaostalih suseda.

Kao i u vreme ranog SSSR-a, partija se čisti od svojih nelojalnih kadrova tako što ih izbrišu sa fotografije pored druga Staljina i više niko nikada obrisanu personu i ne pominje. Čovek se jednostavno nije ni desio! Nema ga. Ko priča drugačije, taj je neprijatelj napretka, blagostanja i radnog naroda. A neradnicima – zna se gde je mesto! U Gulagu naravno.

U takvom ambijentu, nadrealno je normalno.

Udruženje pletilja lako može da postane neprijatelj lika i dela Velikog vođe. Jedino ukoliko se njegova velika očinska figura nad njima brižno ne nagne, pomiluje ih i oprosti im što su bile nevaljale. Tada će vođini trbuhozborci slaviti i veličati milost koju je još jednom ukazao svojim neznavenim čedima.

Pletilje sa petljom će, ukoliko se provuku, nastaviti da štrikaju u parku a gradonačelnica lično će im obezbediti lux prostor u samom centru u zamenu za veliki džemper kojim ćemo prekriti ulaz u Tvrđavu za svečanost otvaranja najvećeg pešačkog mosta na Balkanu. Ostavljam vama na maštu šta bi bilo idealno da piše na takvom džemperu.

Idemo dalje, pratite naš Nadrealni radio.