Poruke za predsednika

Autor

Ljuba Kostić

Aktivista "Niškog kulturnog kluba"."Bubanjac, Palilulac, Bulevarac, Durlanac... ukratko Nišlija"

Poštovani predsedniče

Da napomenem odmah da sam tek nedavno potisnuo svoju tugu što nisam imao sreće da budem jedan od malobrojnih Nišlija koji su imali priliku da Vam lično postave pitanja, to jest, da razgovaraju sa Vama, kada ste nas onomad posećivali u vidu drugog lica vaše složene i nedokučive ličnosti, dakle u svojstvu premijera. Zbog toga sam bio prinuđen da Vam ta pitanja postavim ovde, na ovom drskom portalu, nadajući se da će me se neko iz vlasti zbog toga setiti, makar i na dan bezbednosti. Nije se desilo, ali nekako opet verujem da hoće.

Pošto ste Vi biće koje gotovo ništa ne prepušta slučaju, pretpostavljam da su određeni ljudi iz Vašeg okruženja zaduženi za ovu oblast (BOT sektor), možda negde ipak pribeležili taj moj iskreni napor da vam se približim i iz prve ruke čujem neka prosvetljujuća uputstva i savete. Ne zamerite mi stoga i na ovoj mojoj slobodi da Vam se preko njih ponovo obratim, sa molbom da pažljivo pribeleže sledeće poruke koje ću vam dobronamerno preneti. Ko zna, možda Vam i budu bitne jer se priča već da nam uskoro dolazite u Niš da objasnite ovom neznavenom narodu kakav je to zapravo Vaš genijalan plan po pitanju budućnosti niškog aerodroma.

Oduševljeno pozdravljam tu Vašu hrabru odluku, koja ne odskače od ostalih hrabrih odluka i postupaka koji su postali neraskidivi deo vašega imena. Zbog toga bih voleo da taj aerodrom uskoro promeni ime i da zasluženo nosi ime „Aleksandar Veliki“ a ne „Konstantin“! Konstantinu će biti dovoljne ona jedna crkva i škola.

Moram da Vam poručim da pojedini zli jezici kokodaču kako svojim stavovima i po ovom pitanju kršite Ustav jer to nije oblast kojom bi Vi trebalo da se bavite, kao i da državni budžet nije Vaša dedovina u Bugojnu pa da iz istog delite nekima šakom i kapom dok drugima, konkretno Nišu, uskraćujete sredstva! Iskreno verujem da su Vam te reči istrgli iz konteksta ili da, ako ste ih zaista i rekli, postoji neki brilijantan razlog ili neka Vaša poznata šahovska caka, zašto je to tako. Jer trećega jednostavno ne može biti!

Radujem se i tome što će sa vama ponovo doći verni narod koji vam svuda pruža podršku, gde god da neodstupno branite interese naše ponosne državne vlasti. Žao mi je samo što je Marko onako prošao na Kosovu polju jer se opet obistinilo ono narodno, da je tamo kasno stigao. Trebalo je da i Vi budete tamo sa njim, sigurno bi se čitav boj drugačije završio. Ali neka, biće prilike!

Šuška se ovde po čaršiji svašta. Neke crne ovce po pravilu bleje i dangube umesto da srećni motaju kablove u onim silnim fabrikama koje ste nam Vi darovali. Jer pričaste onomad, u svojstvu premijera, da će za dve godine biti bolje i ne pogrešiste nimalo! Hvale Vas odreda svi strani investitori i iskreno se nadaju da će im za dve godine biti još bolje.

A te crne ovce, te ptice zloslutnice, što šire defetizam i dižu bunu po gradu, njima novac i nije potreban jer su to svi odreda strani plaćenici! Znamo ih mi dobro i verujte mi na reč da sa takvima niko neće ni na kafu a kamoli tek na protest protiv Vaše vlasti! Biće to šaka jada, kako mudro reče onaj Vaš saradnik, nekakava ološ-cenzus elita sakupljena sa koca i konopca.

Ne brinite se vi ništa predsedniče. To što se priča da su iz Niša sedam puta kretale srpske bune, to je odavno zaboravljena priča, stvar folklora što bi rekli brojni turisti koji doleću ovde da se dive našim znamenitostima i jeftinom provodu. Narod je niški, dragi predsedniče, sada zadovoljan i miran, gleda srećne televizije i uživa na poslu za pristojne plate, dok Vaša lokalna vlast muktrpno radi i krpi rupe koje su prethodne vlasti napravile, primivši za ispomoć u tome tek poneke od njih. Pravi primer Vaše premudre selekcije kadrova, predsedniče.

I da znate, Mi – verni narod Vaš, sa nestrpljenjem čekamo taj poziv za kontramiting, da se tako, evociranih uspomena, pridružimo gde god on bio organizovan. Samo bi Vas molili za prevoz i da lanč paketi budu malo raznovrsniji, da ne kažem bogatiji, od one salame prošli put mnoge je žgaravica gotovo iz stroja izbacila pa nisu mogli posle Bora ići za Smederevsku Palanku…

Elem, dragi predsedniče naš, ne dajte dakle ni pet para za to šta prenose i špinuje tih nekoliko preostalih nelojalnih medija (poput ovoga na kome, po uzoru na Vašu taktiku sa zapadnjacima, zapravo dejstvujem iznutra zbunjujući protivnika). Zna narod naš Ko se i kako stara o našem blagostanju, Ko mora i šta sve da pretrpi da bi Srbija bila spašena, Ko se toliko žrtvuje i radi to što radi, ne obazirući se ni na novac ni lične privilegije… Zna narod predsedniče, znaju i moje Nišlije.

Zbog toga, šta god da nam budete rekli na tom, verujem veličanstvenom mitingu podrške, makar i ne čuli išta od zaglušujuće buke uzvika uvažavanja Vašeg dela i lika, mi pojedini ćemo znati da ste u pravu za sve i da nam je pametnije da i dalje više verujemo Vama – negoli našim rođenim čulima.

Nama je potrebna ta doza nade koju ćete nam opet isporučiti, mi moramo da verujemo da će sve biti u redu i sa našim aerodromom, i sa našom privredom, i sa našom decom i našim životima. Mi moramo da Vam verujemo jer ako te vere nestane, sve će se srušiti. Sve će ponovo biti uzalud i laž, opet će nam prebacivati da nismo bili u pravu, opet ćemo ispasti budale iako smo toliko pametni. A to bi bilo zaista previše za jedan ljudski vek. I zato:

Volimo Vas predsedniče jer tako volimo i Nas. Mi smo jedno. Vodite nas – do kraja našeg puta!