Iz vremena plašenja naroda više se i ne sećamo čuvenog „Švedskog detektora“, specijalno uveženog uređaja kojim su se tobože otkrivali neprijavljeni televizijski prijemnici po domaćinstvima. Jer, svi su morali da gledaju u pola osam teledirigovani dnevnik i za to morali da plate globu. Dovitljivi narod je masovno sklanjao TV antene sa krovova i krio po tavanima kako ih ne bi otkrilo čudo od tehnike i novčano kažnjavalo biračko telo. Kad to nije urodilo plodom, televizori su vezivani za strujomer zato što narod mora da gleda šta mu vlast misli.
A vlast naročito misli da uravnoteži razvoj svih delova države, pa i juga Srbije, koji je prema zvaničnom obaveštenju, sedam puta u gorem položaju od onih na razvijenom severu. Razume se, preduzeti su i prvi krupni koraci privrednog preporoda pa su u svakom sokaku otvorene sportske kladionice i menjačnice. Doduše, dobro rade i apoteke.
Fabrike su zatvorene, ili prodate u bescenje, a da izvinite na izrazu – radnici, poslati na svež ulični vazduh. Država im je ponudila mogućnost da dođu do velikog novca preko noći ukoliko izaberu jednu od igara na sreću udružene lutrije. Jedini je problem što igrači ne mogu da dođu do „Švedskog detektora“ kako bi otkrili sve brojeve „sedmice“, ili najmanjeg jedinstvenog broja.
Ratni rezervisti bivše Treće armije još uvek čekaju socijalnu pomoć pa da zaigraju lozove. Za one borce, potomke Topličkih ustanika, koji su dobili pare, ministar Ljajić reče da je bila greška. Jablanički ustanici dobro znaju ime Suverena ko ih je gurnuo u rat i ne veruju da su greškom ratovali pa zato pravdu traže na šinama zaustavljajući vozove, popularne „šveđanke“.
Privatni filozof i mislilac Miče, sin predratnog špekulanta, zanimanja koje je bilo registrovano u predratnom APR-u i s ponosom isticano na radnji, smatra da bi Mlađa trebalo da preseli svoje ministarstvo za regionalni razvoj i ekonomiju u svoje rodno Vlasotince, a ne da se tamo pojavljuje samo tokom leta u kratkim gaćama. Ali, ne da deli milionske čekove kako beše onomad u leskovačkom Narodnom pozorištu.
Gospodin Ministar uruči ček direktoru pozorišta pred kamerama, a kad ode ispostavi se da se šalio, jer od para ni traga. U znak protesta srušio se samo krov pozorišne radionice. Donese on i instrumente za Muzičku školu, ali se posle uslikavanja za javnost ispostavilo da su lepo ukrašene kutije sa mašnicama bile prazne. Zato je detektor potreban južnjacima, ili ga treba izmisliti – da se provere ministri da li su ozbiljni u obećanjima?
Pomenuti mislilac Miče se plaši da se ne uvede trošarina kod Niša i jug Srbije proglasi za zaštićenu ekološku zonu zato što fabrike ne rade i ne zagađuju okoliš. Jedina nada i spas leže u Svetinom pronalasku vruće vode, a možda i nafte, na kojima pliva „Srpski Mančester“. Da se grad ne bi udavio u bogatstvu treba da se buši, kao krava kad prejede. Eto nama šeika. Nekada se govorilo: „Mi sadimo paprike i zidamo fabrike“, a sada ćemo fabrike da rušimo i plodna polja da bušimo. Samo da dođemo do tog famoznog detektora!
Zato bi, smatra privatni filozof Miče, trebalo ponovo vratiti u opticaj čuveni „Švedski detektor“ za otkrivanje evidentiranih laži i prevara. On predlaže da se uz pomoć zaboravljenih donatora obezbedi dobro maskirano vozilo sa goniometrom, kojim bi se tumaralo ovdašnjom kaldrmom u cilju pronalaženja lica koja su vešta u davanju iskrenih predizbornih obećanja. Uređaj bi mogao da posluži i za anketiranje glasačke mašine, a to u ovom momentu evropskih integracija nije za zanemarivanje. Jug Srbije je odavno za Evropu, ali nema narod para za biometrijki i goniometarski pasoš. Pošto su radnici odavno zaboravili da rade trebalo bi ih uz pomoć državnih subvencija poslati na zapad da obnove gradivo iz samoupravljanja.
„Švedski detektor“ bi valjalo iskoristiti da vidimo – ko se to drznuo da se ne vakciniše protiv svinjskog gripa. Ili, u najboljem slučaju, mogao bi da posluži u otkrivanju onih koji ne plaćaju porez državi, dilere droge i drugih opijata, tajkune i organizovane kriminalce svih boja i uzrasta. To čudo od tehnike, dokazano i provereno, možda se već uveliko koristi kod nas. Ko zna? Možda će detektor da nam kaže – za koliko godina će se siromašni jug pridružiti bogatom severu. Samo da ne bude za 15 kilometara, jer svaka uspešna petoljetka je korak bliže švedskom komunizmu.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0