Vrzino kolo

Autor

Ljubiša Dinčić

Novinar.

Leskovčani su svojevremeno podigli crkvu sa odžakom kako bi zavarali Turke i domaće nevernike, kojima i na kraju pameti nije bilo da hrišćani umesto obične kuće zidaju bogomolju. Tako su i crkvu nazvali “odžaklijom”.

Tada nisu po sistematizaciji postojali odžačari, za koje se veruje da donose sreću, ali su se oni ovih dana pojavili po gradskim sokacima sa računima za nenaplaćene usluge čišćenja odžaka i to posle pet godina. Računi su stizali i na adrese vernika i ateista, ali i pokojnika, a prosečan iznos od 2.500 dinara, retko ko želi da plati, pogotovu ovi treći.

Prašina se podigla i posle prispelih računa građanima za komunalne usluge odvoza smeća, koji su višestruko uvećani. I sam gradonačelnik je na konferenciji za novinare rekao da građani opravdano negoduju, jer u računima piše da su domaćinstva u obavezi da plaćaju ne samo odvoz, već i deponovanje smeća. Gradonačelnik je preporučio građanstvu da ne plaća ovako visoke račune izvesno vreme, a lokalna samouprava je preuzela obavezu da plati tih tričavih 70 miliona na ime deponovanja smeća. Dakle, jedna nova škola manje. Za sada se još uvek ne zna ko je u gluvo doba potpisao tajni avans ovog ugovora sa firmom Por Verner i Veber i nametnuo obavezu sirotoj raji da mora da plaća i deponovanje kućnih otpadaka. Istraga je u toku. Sumnja se na nekog!?

Privatni filozof Miče, sin bivšeg špekulanta, u izjavi za čaršiju izrazio je bojazan da postoji još neki tajni aneks po kome će građani morati da plaćaju i reciklažu, a potom i preradu komunalnog otpada, pa čak i spaljivanje u krematorjijumu. Neke političke stranke najavljuju da će protiv odgovornih lica u ovoj kompaniji podneti i krivičnu prijavu zato što su pokušali da prevare narod i otmu mu pare.

U isto vreme Vranjanci jure da pronađu adresu vlasnika konfekcije “Zamber”, kome Dinkić dade pare da zaposli ljude, a Leskovčani traže vlasnika “Klotinga”, koji preko noći uteče u nepoznatom pravcu zajedno sa više stotina mašina.

I dok se gradski čelnici sekiraju – koga će sve otpustiti s posla u kampanji smanjenja birokratije, a na spisku je 317 činovnika, za čiju otpremninu je grad spreman i da uzme kredit od sto miliona dinara, samo da ih više nema i ne prave gužvu po kancelarijama, dotle se prećutkuju slabi rezultati u akciji legalizacije divljih objekata.

Naime, zvanično je saopšteno da u gradu na Veternici ima oko 4.500 divlje sagrađenih objekata, mada komšije i rodbine zlobnika tvrde da ih ima bar dva puta više, do sada je prijavljeno samo 250 uglavnom sirotinjskih kućeraka. Da li će do kraja narednog meseca biti ubrano u gradsku kasu više od 500 miliona od legalizacije, ostaje da se nagađa i nakon više godina deblokira račun Direkcije za izgradnju grada. Važno je da je direktor kupio televizor za svoj kabinet, a to što mu zaposleni nisu primili čak šest plata, više nikoga ne iznenađuje. Navikao narod da živi bez para i tako smanjuje opštu potrošnju, što je i jedan od uslova iz diktata Međunarodnog monetarnog fonda. Zbog toga Narodna banka isključivo brine o cenema i inflaciji i ne dozvoljava nikakva poskupljenja baš onako kako brani kurs dinara, zašta nije ni zadužena!? Samo po nekad kad mora!?

U vrzinom kolu i korovu je i započeta izgradnja nove hale sportova pored reke, koja je bila glavno predizborno obećanje i mamac za hvatanje glasača. Podignuta su samo četiri betonska stuba da prkose vremenu i narodu jer za nastavak izgradnje niti ima para niti izvođač radova može da obezbedi garancije kod banaka. Privatni filozof Miče smatra da bi omladina bila zadovoljna da joj se vrati nekadašnji izgled stadiona za male sportove, a novac u iznosu od 120 miliona dinara, kolika je predračunska vrednost radova, mogao bi da se iskoristi u ovo jadno vreme za izgranju neke nove fabrike u kojoj bi dobili posao mladi besposličari, a njih je više od dvadeset i pet hiljada duša. Krpenjača bi mogla da se šutira i na nekom gradskom poljančetu sve dok ga ne zauzmu viđeniji investitori. A kada je reč o imovini grada – tu se tek ne zna ništa! Ne postoji ni katastar podzemlja, a kamo li onoga što se vidi. Tako je nezavisna gradska komisija došla do saznanja da su mnogi objekti u gradu podignuti bez dozvole, a što je još gore nemaju i rešenja za ono što rade i privređuju. Bojim se da će biti porušeni poput zgrade u Šilerovoj!?

Umalo da se posvađaju Leskovčani i Pečenjevčani oko obeležavanja značajnih datuma iz istorije Tome Zdravkovića, legendarnog pevača i nezaboravnog boema. Ostavi nam u amanet čuvene stihove – “dotako sam dno života”, kao predskazanje na sve ovo što nam se događa u eri globalne ekonomske krize, zašta treba okriviti strani faktor, a filozof Miče dodaje još jedan stih – “ali da se na tome nećemo zadržati”.