Usred Srbije – zemlja Dembelija
Bila sam spremna da branim prosvetare: da, plate su im male, kao i ogromnoj većini građana Srbije i nije problem što oni štrajkuju, već što ne štrajkuju svi ostali.
Bila sam spremna sve do juče… A onda, čujete tako neku crticu iz svakodnevnog života u niškim školama i zapitate se, po milioniti put: da li smo mi, Srbi, normalni?
U jednoj niškoj osnovnoj skoli (i to od onih na glasu, da znate) neka dečica su ovih dana svratila u školsku biblioteku da zatraže potvrde za besplatni prevoz. Bibliotekarka im je, dozlaboga besna što je morala da prihvati posao koji „nije njen“(?!), na jedvite jade dala potvrde, na kojima je trebalo samo da ubaci dva-tri podatka.
Naravno, pritom je iskalila sav svoj bes na njima. „Mogu li da uzmem potvrdu i za brata?“, pita učenica. „Ne može!“, besno odgovara bibliotekarka, iako bi, po nekoj logici, tako sebi olaksala posao…
Da li je to način na koji se razgovara sa učenicima škole u kojoj radiš? Da li je to način na koji kulturan i civilizovan čovek (a očekujemo da takvi rade u prosveti) razgovara sa bilo kim, makar to bila i deca, koja su se, pritom, najljubaznije obratila? I gde uopšte živi bibliotekarka, pa i njene kolege sa kojima je trebalo da podeli ovaj posao – čiji god da je? Da li u istoj onoj zemlji u kojoj bi na desetine hiljada pametnih i sposobnih ljudi sve dalo za posao u prosveti?…
Ili, mozda, u zemlji Dembeliji, u kojoj bibliotekar u skolskoj biblioteci, zaboga, ima svoj posao – da lagano provodi svoj radni dan u meditaciji, koju povremeno prekine pokoji učenik, došavši po neku knjigu.
Slična pitanja nam se često nameću u kontaktu sa zaposlenima u čuvenom „državnom sektoru“, koji kao da usred Srbije imaju neku svoju oazu zvanu Dembelija, u koju uopšte ne dopiru informacije o krizi, nezaposlenosti, privatizaciji, malim platama i sličnim stvarima.
Jedino tako možemo objasniti njihove jadikovke kako im je firma, recimo, iz samog centra prebačena u neku „nedođiju“ na Paliluli, pa sad treba i da pešače ili možda (a ima i toga, verujte!) kako je direktor zaveo „strogu disciplinu“ pa sada moraju malo češće da se pojavljuju na poslu…
Ipak, kada u Srbiji živite više od 3-4 decenije, valjda se više treba začuditi sebi što vas i dalje čudi neki nedostatak logike…
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
13Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
htedoh da napišem nešto u vezi dela vašeg članka (vezano za radnike „državnog sektora)al zalud neznam odakle vam to da oni dolaze povremeno na posao a i to da moraju peške na posao svi dobijaju kartic
Marija,vaš tekst gotovo da i ne zaslužuje bilo kakav komentar,jer je zasnovan na neproverenom podatku,neistini i ličnoj frustraciji.Neosnovano se priključujete horskom napadu,čiji je cilj zamagljivan
Цивилизовани свет: Купац, клијент (нарочито ДЕТЕ) је увек у праву! У самом старту и без било каквих врдања. Службеника суспендују моментално. Ако се службеник не слаже-тужи и доказује супротно.И ред..
G-dine Picagora,niste razuameli.Radi se o zlonamernom komentaru i uopštavanju od strane autora,a sve u ciulju pljuvanja po javnom sektoru.Svaki čovek i svaka greška imaju ime.Ovako sve je izmišljeno.
jeste to zemlja Dembelija , dala sam ovlascenje mojoj sestri da me zastupa i overila u srpskoj ambasadi u Otawi oni sa saltera joj traže da bude naglasena recenica “ za promenu prezimena“
ovlašćenje glasi
„ja taj i taj ovlašćujem tog i tog da može to i to“
znači mora se napisiti za šta se osoba ovlašćuje konkretno
a ne samo „ovlašćujem tog i tog“znači greška je vaša u formulisanju
Da, svuda na svetu na svim pozicijama postoje ljudi koji su nervozni i nisu dobri.Stvarno velika istina.Strasno, strasno …
Kakve ovo ima veze sa strajkom prosvetara?
Promasena tema, 1.
Само што цивилизовани свет из државних институција такве елиминише и пре него се грешка понови.За нељубазност и нервозу према клијенту (не дај боже према деци) вас обавесте да сте НАСИЛНИ- уз отказ.
Не проверена анегдота постаје вест у Србији. То је много већи проблем од једне намћорасте библиотекарке, уколико и постоји.
Ovi „znalci“ koji bi da ocenjuju novinare trebalo bi prvo da nauče da prepoznaju temu komentara. Ko je uopšte rekao da je tema štrajk prosvetara?
Odličan tekst. Obisana bibliotekarka je primer mnogih „državnih službenika“,ali naravno ne svih.U mnogim institucijama se poštuje rad i radno vreme tako da je generalizacija čista glupost.
Ја до сада нисам ушао неку државну институцију а да је са људима и радом све ОК.Нека пробају да такав рад и однос према раду продају било коме у свету-ако раде ваљано.Запослили најнеспособније-то је!
Проблем је што неки живе подалеко од реалности. Када новинари србије отворе очи пред реалношћу видеће и буквално физичко кажњавање деце, рекет и тортуру родитеља… Ако пријавите – ништа конкретно!