Šumatovačka bez table stradanja
Niš je 7. maja pre 11 godina izgubio 14 nevinih ljudi u Nato agresiji.
U mojoj, Šumatovačkoj i ulici Anete Andrejević poginulo je osam građana koji su pošli ili vraćali se s pijace. Nigde o tome ne postoji tabla sa legendom i objašnjenjem u ulicama. Jedan dobar narod lako je zaboravio da se neko tada igrao sa ljudima. Možda nas je strah da kažemo da su dugme sa sanducima bombi iz aviona pritiskali baš oni čiji prijatelji danas želimo da budemo. Strah nas je da nam državu čuvaju isti oni koji su je i tih dana čuvali. Ne želim da pomislim da smo kukavice. Takve i sve ostale moralne kukavice dugo žive, ali samo zato što im je bog naredio da ih lična tuga dugo razjeda. Ovo je priča o tome.
Nisam ništa zamerao gelerima kasetnih bombi koji su 7. maja pre jedanaest godina leteli oko mene u Šumatovačkoj ulici. Preko puta ulaza u dvorište Banovine ostao sam uspravno da stojim. Potom sam legao iza jedne limene kapije. Nisam bio spreman na tako zao događaj. Pretek’o sam. Uplašio se. Govorili su nam da otkrivamo lokatore, da zamračujemo prostorije, da slušamo debele majore… Samo ne šta nas čeka. I dan danas kad čujem zvuke tužnih violončela, imam sliku u glavi kako padaju smrtonosni padobrančići koje sam video i mislio da su običan propagandni materijal.
Nisam znao od koga više da se plašim, da li od onih koji me napadaju ili od onih koji me brane. Tog dana je osam, sigurno nevinih ljudi, poginulo u mojoj Šumatovačkoj i Ulici Anete Andrejević. Prebrojao sam ih. Ispred moje kapije ležao je čovek kome je otkinuta noga. Vrištao je, a na desetak metara odatle iz mrtve trudnice curela je krv. Kod parkinga preko puta Banovine poginuo je čovek, a kuvaricu kafane „Tri fenjera“ pokosio je rafal.
Utrčao sam u Ulicu Anete Andrejević. Masakr. Trčao sam kao mahnit da vidim ko je preživeo kući. Mogu li se izmeriti zločini u gasnim komorama nacističke Nemačke i tog dana od kasetnih bombi?
Jedanaest godina kasnije situacija je jadna. Viktor Igo bolje bi napisao svoje delo „Jadnici“ da je ovih dana bio kod mene u kraju. U Beogradmali, kod Banovine, u opštini Crveni krst gde vladaju radikali.
Tadašnji ljuti neprijatelji demokrate i socijalisti, napravili su čak dva spomenika palim žrtvama rata. Svako svoj. Poslednjih meseci su toliko prisni da ne znam kako će danas prilikom crkvenog pomena biti odvojeni. Kako će to na njihov koalicioni način da objasne?
Elem, šta se događa danas sa Šumatovačkom. Ta ulica je postala glavna spona između istoka i zapada. Molio sam raznorazne radikalske presednike da nam nacrtaju jedan pešački prelaz. Jedan. Da nam ulica ne liči na aerodromsku pistu, ali ništa. Onda sam, opet zamolio, ali ne tako snishodljivo, da se ispuni obećano i da se na parkingu koji je osvećen (samo Šumatovačka ulica u Srbiji ima osvećen parking plac) napokon napravi česma i postavi tabla sa natpisom koja će setiti generacije na taj tužan dan, ali ništa. Vikao sam da se postavi tabla na uglu gde je poginula trudnica jer to mesto lokalnim klipanima služi kao pisoar. Ništa. U Ulici Anete Andrejević imamo čak dva funkcionera opštine Crveni krst. Ništa.
Nisam promenio lim na kapiji koji je tada izbušen gelerima. Još tako stoji, zarđao i izbušen. Neka, bar, on podseti na stradanje.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
4Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Naježim se svaki put kad prođem Šumatovačkom i kada se setim tog užasnog dana…
Stvarno je neverovatno da nema nikakve table sa obaveštenjem i dan danas…
Neki od nas se makar dobro sećaju tog dana i pamtiće ga zauvek. Prethodne noći su snažno gađali Medoševac i navodno se videlo da je neki avion pogođen, pričaju Nišlije da je nešto na nebu zasvetlelo kao eksplozija. Tog 7. maja, u subotu na pijačni dan oko podneva kasetne bombe su posejane na nišku pijacu („srećom“ ih vetar odneo ulicu niže, u Šumatovačku) kao i niški klinički centar! srećom tamo su kasetne bombe samo uništile nekoliko vozila na parkingu.
Neke stvari n
Gospodine Smiljkovicu, imate kapiju u Sumatovackoj koja je izbusena gelerima?! Pa gde cete bolje mesto za spomenik koji uporno i zeljno sa svim gradjanima Nisa iscekujete od nezainteresovane vlasti grada? Zasto ne pokrenete inicijativu i pozovete zainteresovane gradjane da se sa malo sredstava napravi tabla sa imenima stradalih, sa opisom dogadjaja i postavite je na svoju kapiju? Tabla ne mora da bude velelepna, neka bude skromna, „narodska“ kao sto su bile i zrtve, televizije ce propratiti njeno postavljanje a celnicima grada i politicarima bice zabranjeno prisustvovanje. Stanovnicima Sumatovacke ce znaciti, nislije dodgadjaj nikad nece zaboraviti, odace se pocast zrtvama, manja od one koju zasluzuju ali iskrena i od srca njihovih sugradjana, Vi cete uciniti konkretan doprinos tome umesto uzaludnog pisanja i ono najvaznije – zalepicemo samar gradskoj vlasti i opoziciji koje 11 godina cekamo da nesto urade! Narod stalno prica, ceka, moli, vreme je da uzme stvar u svoje ruke!
Isti ti i takvi njima slilcni nisu imali slluha da odaju pocast herojima i simbolu grada, da 63.padobranska brigada dobije ulicu u svom Nisu… Tuzno, zalosno, cemerno i nepravedno prema svim zrtvama.
,, … онај народ који лако заборавља своју историју нема будућности, …. ,, Плашим се да је то случај и са нашим народом , а страх ме је шта ће наша деца да ,,наследе,, после ове власти.
Страшно је то што ово што нам је остало од земље , личи на вазалство под Османлијама.
Поздрав новинару и све најбоље.