Prva fotografija crne rupe
Već više decenija crne rupe privlače ogromnu pažnju naučnika i javnosti, kroz popularne tekstove, ali i naučno-fantastične sadržaje.
Do danas smo crne rupe opisivali opštom teorijom relativnosti i “gledali” kroz matematičke modele, kompjuterske simulacije i posredna posmatranja. Međutim, poslednji rezultati Event Horizon Teleskopa (EHT), koji su 10. aprila 2019. godine objavljeni na šest istovremenih konferencija za štampu, to su promenili.
Na fotografiji, na kojoj je snimljen centar ogromne eliptične galaksije M87, može se videti sjajan prsten koji je nastao zbog savijanja svetlosti u jakom gravitacionom polju crne rupe.
Mogućnost postojanja crnih rupa predvidela je Ajnštajnova opšta teorija relativnosti, 1916. godine. Ime ovim objektima dao je Džon Viler 1969. godine. Naziv “crna rupa” bio je motivisan interpretacijom rezultata do kojih se došlo na osnovu rešenja jednačina opšte teorije relativnosti.
Crne rupe relativno malih masa nastaju kao poslednja faza u evoluciji zvezda velikih masa. Međutim, u svemiru postoje i ogromne crne rupe, tzv. supermasivne crne rupe koje se nalaze u centrima galaksija.
Upravo jednu takvu supermasivnu crnu rupu snimio je EHT u centru galaksije M87, na samo 55 miliona svetlosnih godina od nas.
Crne rupe, pa čak i one supermasivne, su objekti relativno malih dimenzija. Za posmatranje jedne prosečne supermasivne crne rupe potrebno je imati teleskop takvih karakteristika koje bi nam omogućile da vidimo jabuku na površini Meseca, a dimenzije tog teleskopa bi morale da budu kao cela Zemlja.
EHT je baš takav teleskop veličine Zemlje. Tačnije, reč je o mreži radio teleskopa. Počeo je da radi 2007. godine i povezuje 8 radio teleskopa koji se nalaze na pet različitih kontinenata. Rastojanja između radioteleskopa EHT mreže kreću se između 160 m i 10.700 km. Tokom dana svaki od ovih teleskopa sačuva oko 350 terabajta podataka, a konačna slika posmatranog objekata dobija se nakon obrade i analize sačuvanih podataka pomoću superračunara.
EHT je serije “fotografija” snimio 5, 6, 10. i 11. aprila 2017. godine. Obradom ovih podataka dobijena je prva fotografija crne rupe.
Na fotografiji je jasno uočljiv sjajan prsten sa tamnom centralnom oblašću. Prečnik prstena iznosi 42, a debljina manje od 20 mikro-lučnih sekundi.
Upoređivanjem dobijenih fotografija sa simulacijama dobijnim na osnovu magnetohidrodinamičke teorije relativnosti (GRMHD) može se zaključiti da je reč o tzv. Kerovoj crnoj rupi, tj. nenaelektrisanoj crnoj rupi koja rotira oko centralne ose. Procenjena masa snimljene crne rupe iznosi 6,5 milijardi masa Sunca, dok su se ranije procene kretale u intervalu od 3,5 do 7,22 milijarde masa Sunca.
Nakon analize prikupljenih podataka i objavljivanja šest radova u časopsiu The Astronomical Journal Lettersastronomi Event Horizon Teleskopa nastaviće sa daljim radom na ovom objektu i pokušaće da saznaju još neke važne karakteristike “fotografisane” crne rupe.
Ovaj tim istraživača takođe se nada da će uskoro u EHT mrežu biti uključeni i drugi teleskopi, što će omogućiti snimanje još jasnijih i boljih fotografija. Takođe, u planu je i nastavak istraživanja i fotografisanje poznate crne rupe Sagittarius A u centru naše galaksije.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
2Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Čestitke na sjajnom tekstu, uz malu dopunu. Slabo je poznato da su prva predviđanja postojanja crnih rupa mnogo starija od Opšte teorije relativnosti. Englez Džon Mičel je mogućnost njihovog postojanja nagovestio još 1798. godine, a čuveni Laplas je čak matematički dokazao godinu dana kasnije! Dolazak do ovakvih ideja još u 18-om veku svedoči o ogromnoj snazi ljudskog duha i imaginacije.
Da, tada su se ti objekti nazivli „tamne zvezde“ i ideja o njima javila se ubrzo nakon prvih ozbiljnih merenja brzine svetlosti.
U jednoj o prethodnih verzija teksta na početku je i pisalo da crne rupe privlače pažnju već nekoliko vekova, ali zbog dužine teksta i mogućih zabuna taj podatak je kasnije izostavljen 🙂