P(r)olivanje mozga

Autor

Milorad Doderović

Novinarstvom se profesionalno bavi od 1978. godine. Nagrađivan, zabranjivan i osuđivan.Doskora šef dopisništva Glasa javnosti iz Niša. Već 20 godina stalni akreditovani dopisnik programa na srpskom jeziku australijskog državnog SBS radija.

Ima ljudi koji su skloni da tvrde kako su samo dve stvari beskonačne, svemir i ljudska glupost. Drugi pak kažu da je glupost talenat za promašivanje smisla.

Nisam siguran da je svemir baš toliko beskonačan koliko mudre glave nagađaju, ali u beskonačnost ljudske gluposti debelo se uveravam ovih dana dok na društvenim mrežama i u tabloidnim medijima viđam koje kakve belosvetske i domaće likove kako se polivaju hladnom vodom.

Malo ko od njih bi mogao da objasni suštinu tog polivanja, a i malo ko od njih rizikuje da oboli od upale mozga jer za takvu upalu treba imati mozak.

Ovaj  virtuelni trend je inače trebalo da posluži kao adut u prikupljanju novca u dobrotvorne svrhe, tačnije za intezivnija istraživanja u traženju leka za smrtonosnu amiotofičnu lateralnu sklerozu /ALS/, poznatiju kao Lu Gerigova bolest. Ali čitava kampanja je izmakla kontroli i prerasla u samoreklamersku farsu u kojoj se više ne zna ni ko koga poliva i poziva na polivanje i zašto, kao i da li je važnije pokazati svoje mokro zimjsko telo i druge telesne adute, ili uplatiti novac i preciznije objasniti o kakvoj se bolesti radi.

Posebno mi se dopao onaj mladi Bosanac koji se zapravo odlično narugao besmislu masovnog polivanja rekavši u kameru da pojma nema o čemu se radi, kako se tamo neka bolest zove, ali da vidi kako se  mnogi polivaju pa što ne bi i on!

Pravu stvar je uradio i Čarli Šin, koji je na glavu umesto hladne vode prosuo novac koji je planirao da donira. Ako ga je zaista uplatio…

Eni Nolan, predsednica ALS udruženja iz Alabame, od ove opake bolesti izgubila je oca. Ona poručuje svima koji odluče da se polivaju vodom:

„O ALS-u se govori svake minute i mnogi koji nisu znali šta je to sada znaju. Međutim, i dalje je mnogo onih koji ne znaju niti će ikada saznati“, naglašava Nolan, koja je inače  zahvalna na pažnji datoj ovoj bolesti, ali i moli da sve ne preraste u farsu.

„Mnogi od učesnika verovatno troše više novca na vrećice s ledom nego na istraživanje o ALS-u“, napisao je Wil Oremus iz magazina “Slate” nazivajući veliki broj ovih video snimaka „lakrdijom i prikazivanjem vlastite seksipilnosti u mokrim majicama“. E Stanija, Stanija, mister Wil te skroz na skroz skapirao. A i Čedu, čini mi se.

Narodni poslanik iz Niša dr Dušan Milisavljević opleo je ovu i ovakvu mokru euforiju baš na pravi način. On je ovih dana u svojim javnim nastupima apelovao – nemojte sipati kantu hladne vode, nemojte je prosipati na svoju glavu i ne objavljujte ništa na društvenim mrežama. Umesto toga – edukujte se i donirajte novac udruženjima obolelih od ALS-a ili u druge humanitarne svrhe. Možda nećete dobiti brojne lajkove, ali ćete učiniti nešto sjajno, korisno i nimalo rasipnički i samoreklamerski! Dr Milisavljević se potrudio i da preko medija objasni – šta je zapravo ALS?

Amiotrofična lateralna skleroza, ili Lu Gerigova bolest je bolest centralnog nervnog sistema kod koje dolazi do odumiranja gornjeg i donjeg motornog neurona, a time i slabljenja prenosa signala od mozga do mišića. Na taj način dolazi do potpunog prekida prenosa ovih signala i propadanja mišića koji atrofiraju (smanjuju se), slabe i dolazi do pojave fascikulacija – osećaja igranja mišića ispod kože.

Tom bolešću mogu biti zahvaćeni svi poprečno-prugasti mišići. Dakle, osim mišića ruku i nogu i oni koji učestvuju u govoru, žvakanju, gutanju i disanju. Sposobnost rasuđivanja, mišljenja, dodira, ukusa, mirisa i sluha ostaje očuvana.

U početku ljudi primjećuju slabost u mišićima, trzanje ili grčenje, a potom dolazi do sve težeg I težeg hoda, govora, gutanja i na kraju disanja. Tegobe sa disanjem im se olakšavaju maskom za kiseonik i aparatom za veštačku ventilaciju. Mnogi poslednje dane provedu paralizovani, dok im mozak i dalje funkcioniše.

Uzrok ALS-a nije poznat, a prema statističkim podacima bolest je češća kod muškaraca i najčešće se javlja između 40. i 70. godine života, iako se može javiti u svakom životnom dobu. Pogađa oko 1-2 obolelih na 100.000 osoba. Većina ih umire u teškim mukama za tri do pet godina od postavljanja dijagnoze.

Jedini odobreni lek je “Riluzol” (Rilutek), koji može produžiti život pacijenta, ali su njegovi učinci ipak skromni. Zato će novac koji se prikuplja donacijama biti usmeren na traženje leka za ovu retku smrtonosnu bolest, ili barem produžavanje i olakšavanje života obolelima, kojih je inače u svetu poslednjih godina sve više.

Ko zna da i drugima izdeklemuje ove osnovne podatke o opakom ALS-u i ko zaista uplati donaciju, neka se onda i poliva hladnom vodom, ako mu je baš toliko stalo do p(r)olivanja mozga.