„Vrištaljka“ ili „Ništaljka“

Autor

Milorad Doderović

Novinarstvom se profesionalno bavi od 1978. godine. Nagrađivan, zabranjivan i osuđivan.Doskora šef dopisništva Glasa javnosti iz Niša. Već 20 godina stalni akreditovani dopisnik programa na srpskom jeziku australijskog državnog SBS radija.

Ohrabruje svakako saopštenje niške policije da su identifikovani anonimni “pukovnici” i “službenici BIA” koji su se pridružili direktoru Gradske toplane u pokušaju da ućutkaju “Južne vesti”, koje su pitale i zapitkivale o partijskom zapošljavanju, a onda netačan odgovor dobile tek na intervenciju poverenika Rodoljuba Šabića, o čemu on i piše na svom blogu.

Međutim, biću definitivno ohrabren da je došao kraj bahatim funkcionerima i državnim službenicima koji se usuđuju da prete novinarima, tek ako posle saopštenja policije da su “uhvaćeni” i da će protiv njih biti podnete krivične prijave za koji dan stigne vest i o pravom reagovanju tužilaštva i drugih pravosudnih organa, preko izricanja na zakonu zasnovanih kazni za sve lažne “pukovnike” ili “službenike BIA” koji se usudjuju da prete novinarima, kao i objavljivanjem njihovih punih imena i prezimena. Jer, svakako nisu maloletnici.

Istovremeno se nadam da krivične prijave neće biti podnete samo protiv sada već raskrinkanih anonimusa, već i protiv direktora Gradske toplane, važnog gradskog preduzeća, koji mora da odgovara na sva zgodna i nezgodna pitanja i o grejanju i o partijskom zapošljavanju. I, ne samo da odgovara, nego da više i ne sedi na tom direktorskom mestu.

A, posebno bih se obradovao kada bi direktor Toplane, sada već pritisnut reagovanjem javnosti, priznao da je u njegovoj “firmi” bilo partijskog zapošljavanja mimo njegove volje, a da su mu ove radnike slali iz tih-i-tih stranačkih komiteta. Ali, bojim se da će se jedine sankcije prema njemu sastojati u javnoj opomeni “razrednog starešine” (čitaj gradonačelnika) da nije lepo to što radi I kako radi!

Inače, ne prvi put mediji i novinari u gradu ne reaguju složno i glasno na ovakve atake na novinare. Većina njih ćuti, a i kada bi pojedinačno progovorli, ostali bi brzo bez posla i one mizerne plate koje primaju radeći u medijima koji su pod kontrolom lokalnih gradskih funkcionera i direktora, makar i preko posebno ugovorenih godišnjih apanaža koje dobijaju na ime navodnog „pojačanog informisanja o radu“ javnih preduzeća i ustanova u gradu.

Ubeđen sam da bi takva bila, ako već nije i sudbina NTV, koja pretenduje da bude regionalni servis građana, a preko finansiranja potpuno kontrolisan od strane lokalnih moćnika.

Na predlog kolega izabran sam ovih dana u Komisiju koja treba da predloži sastav i kriterijume za izbor novih članova Lokalnog antikorupcijskog foruma u gradu (LAF-a). Takvo telo je svakako preko potrebno ovom gradu kao budilnik za uspavane savesti i kao niška “vrištaljka i pištaljka” u borbi protiv korupcije.

Ta Komisija je već imala prvi sastanak i miriše da će se izboriti da do kraja radi nezavisno od lokalnih političara, a takve garancije javno joj je izrekao I zamenik gradonačelnika Ljuba Slavković.

Međutim, mene muči moja muka. Kakva? Koje kolege da predložim za sastav LAF-a, iz novinarskih redova dvoje. Mogao bih da ih nađem među aktuelnim dopisnicima centralnih medija i agencija iz ovog grada, ali bilo bi u najmanju ruku lepo da makar jedan bude iz lokalnih medija. Ima doduše retkih kolega u tim medijima u čiju profesionalnu doslednost I hrabrost verujem, ali nisam siguran da će moći i smeti, da svoje porodice ne ostave bez hleba, smeti i smoći snage da dovoljno hrabro kukuriču na način kakav je potreban LAF-u!

Da li onda da ih uopšte uvaljujem u takav izazov, da eventualno u ime LAF-a govore o korupciji o kojoj će njihovi mediji ćutati. Još razmišljam šta mi valja činiti do prve naredne sednice Komisije koja će prvo utvrditi kriterijume za Konkurs za sastav LAF-a, a zatim i odlučivati o sastavu tako važnog tela.

Možda će se na konkurs javiti neke kolege u koje ću moći da verujem. Biće ohrabrujuće ako ih prepoznamo i mirne savesti predložimo za sastav LAF-a. Ako ih pak ne bude, rešenje će biti u tome da za dvojicu ili dvoje niških novinara “lafovaca” biramo kolege iz redova dopisnika, koji su se ipak godinama potvrđivali kao vrlo otporni na lokalne pritiske i uticaje.

Sledi nam dakle “lafovska borba” za novi sastav LAF-a. Najgore bi bilo tako da LAF postane niška “vrištaljka”, a nikako “ništaljka” u borbi protiv korupcije.