Garaža protiv Naučno-tehnološkog parka
Miloš BoškovićNarodni poslanik "Dosta je bilo" iz Niša 2016-2018.Diplomirani inženjer računarstva.Na Tviteru aktivan kao @misaizdaleka
Prošle zime, posle 10 godina čekanja, konačno je započela izgradnja Naučno-tehnološkog parka u Nišu. Gradilište se nalazi pored Elektronskog fakulteta i ko ovih dana bude prolazio tamo, videće radove u punom jeku.
Zgrada će biti ogromna, čak 14.000 kvadrata i izgledaće poprilično moderno. Južne vesti prenose reči ministra Šarčevića, koji objašnjava svrhu objekta:
… tako da mladi ljudi zaista svoju šansu vide ovde, start-apovi koji budu ovde planirani i spinofovi i druge delatnosti i kompanije iz Niša mogu da daju ogroman doprinos gradu…
Dakle, kako je objašnjeno, do sada u Nišu nije bilo fizičkog prostora gde bi mogli da se smišljaju novi projekti i kreiraju inovacije, te će naša država taj problem da reši izgradnjom zgrade. Jer eto, to je najveći problem – nema gde da se sedi dok se razmišlja o novim projektima. Mora nova, staklena zgrada zato, eto!
To bi možda i imalo smisla da primeri iz celog sveta ne govore upravo suprotno – najmanje bitno za nove ideje, inovativnost i napredak je prostor. Dokaz za to su brojne firme koje su počele bukvalno iz garaže. Firma “Epl” (Apple), koja sada vredi skoro dvostruko više od godišnjeg BDP-a cele Švajcarske, postala je toliko moćna iako su se njihovi osnivači Stiv Džobs i Stiv Vozniak gurali u Džobsovoj garaži dok su pravili svoj prvi računar za prodaju.
Jasno je da za Epl, kao ni za druge tehnološke firme, definitivno nije potrebna velika, lepa zgrada. Ali jeste potrebna dobra poslovna klima koje, videćemo iz sledećeg primera, nema.
Inovacije zabranjene
Pre nekoliko godina, u Beogradu je lansiran novi start-ap pod nazivom Car:Go. Ovaj servis nudi inovacije na polju taksi usluga. Preko mobilne aplikacije odredite svoju lokaciju, kliknete “pozovi” i na ekranu vam se pojavi vozilo na mapi koje dolazi da vas pokupi. Uz to, imate i ime i fotografiju vozača, model vozila kao i registarske tablice. Vozilo vas pokupi, odveze do tražene adrese, a vi samo izađete iz auta i to je to. Za to vreme vam se automatski sa kreditne kartice skine novac za vožnju, a na mejl vam stiže račun sa detaljnim obračunom troškova vožnje. Uz to, ispadne jeftinije od običnog taksija, a dobijate i opciju da ocenite vozača. Savršeno!
Ali ne lezi vraže. Ozloglašeni beogradski taksisti su se osetili ugroženo, te su se udružili sa ministarkom saobraćaja, Zoranom Mihajlović, kako bi napisali novi zakon koji bi Car:Go proglasio ilegalnim. Zakon je usvojen bez problema.
1.skini aplikaciju 2.Registruj se 3.poruči vozilo U tri jednostavna koraka lako do željene destinacije 🙂 #CarGo #goanywhere #ridesharing #app #belgrade
Posted by CAR:GO on Utorak, 13. mart 2018.
Srbija je na ovaj način poslala jasnu poruku da ako probaš da inoviraš i ponudiš kvalitetniju pa još i jeftiniju uslugu od konkurencije, loše ćeš da prođeš. Inoviranje u Srbiji nije dozvoljeno. Ne sme da se dira u postojeći stari, neefikasni i okoštali sistem. Ko takne, loše će se provesti.
Dakle, gradnjom novog naučno-tehnološkog parka Vlada Srbije maši metu i to poprilično: umesto da stvara takav poslovni ambijent koji bi prigrlio svaku inovaciju i dašak tehnološke svežine, ona zida običnu zgradu. To je kao da vozite krntiju od auta, koji jedva ide i mnogo troši, a odlučite da ga popravite tako što ćete ga ofarbati!
U Nišu posluje mnogo IT firmi koje rade sa inovativnim tehnologijama. Dobar deo tih ljudi, vrhunskih inženjera, radi iz običnih stanova koji su pretvoreni u kancelarije. I ništa im ne fali. Njihov proizvod neće naprasno postati bolji ako budu krenuli da rade iz nove “fensi” zgrade. Ali bi definitivno pomoglo ako bi Vlada Srbije recimo predložila novi set zakona o pojednostavljenju deviznog poslovanja sa inostranstvom.
Novac od pozajmice Evropske investicione banke (kojim se gradi) mogao je da bude potrošen i na racionalizaciju državne administracije, ili na ukidanje restriktivnih zakona koji guše male a podstiču velike. Ali nije, jer kako da se tu bilo ko ugradi? Tu nema zarade za političare na vlasti!
Ako se već toliko insistiralo na prostoru, za znatno manje novce je postojeća zgrada kasarne Filip Kljajić mogla da se sredi za potrebe tehnološkog parka, ali ne može tu toliko da se ugradi koliko može kada se zida iz temelja.
Ovako, pare će, između ostalih, dobiti “Tončev gradnja”, u vlasništvu jednog od najviših funkcionera SPS-a. Još nekoliko firmi učestvuje u ovom velikom projektu, i ko zna ko sve još iz stranaka na vlasti.
Političari se nadaju da će tu doći firme koji će biti lideri u inovacijama. Već sada se naslućuje da ovo neće biti moguće izvesti, prosto zato što ne postoji interesovanje. Startap centar Niš, na Elektronskom fakultetu, veličine 600 kvadrata, sem tokom povremenih predavanja, čami manje-više prazan, iako je bio namenjen upravo firmama. Šta onda po pitanju popunjenosti očekivati od nove zgrade koja će imati neverovatnih 14 000 kvadrata prostora?
Ako je za utehu, novi prostor sigurno neće propasti. Moja procena je da će nakon nekoliko godina, kada budu uvideli da toliki kvadrate nikako ne mogu da popune firmama (bar ne sa ovako negostoljubivim poslovnim ambijentom), rešiti da tu smeste neki od niških fakulteta koji ozbiljno kubure sa prostorom.
Sve u svemu, Niš će uskoro biti bogatiji za jedno velelepno zdanje, grandiozno, u staklu, da nam obrazi zabride od uzbuđenja! Da se fine parice sklone u duboke partijske džepove. Da se brdo glasova skupi na predstojećim izborima o istom trošku. A o firmama koje svojim idejama suštinski menjaju svet ćemo, dok motamo kablove, nastaviti da slušamo, ali samo u okviru vesti iz nekih mudrijih, osvešćenijih i slobodnijih zemalja. Srbija će na te titule ipak morati da pričeka.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
14Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
100% tačan tekst, nemam šta da dodam niti da oduzmem.
„To je kao da vozite krntiju od auta, koji jedva ide i mnogo troši, a odlučite da ga popravite tako što ćete ga ofarbati!“ Ја би пре реко – одлучите да га поправите тако што ћете направити нову гаражу.
U tekstu je odlično napisano da je lansiran IT program Car:go kao inovacija kod TAKSI USLUGA i da ga je država sabotirala. Budite uvereni da niko nije protiv napredne tehnologije,koju uzgred koristi i dličan TAKSI operate Yandrex koji ipak radi,jer je za razliku od Car:go registrovan kod ministarstva saobraćaja za TAKSI usluge i plaća porez za TAKSI usluge,dok kompanija Car:go NE ŽELI da je TAKSI.
Za početak, Yandex ne plaća porez u Srbiji, jer je registrovan u inostranstvu. Car:go to uredno radi, ali ne kao taksi, jer im ne zakon zabranjuje.
Drugo, karakteristika novih (disruptive) tehnologija je upravo to da ne mogu da uđu u bilo kakav postojeći kalup, jer su nove. Država treba da nađe način da ih ne blokira, a ona radi upravo suprotno.
@Miloš Bošković: Sve firme, bez obzira na sedište (izvan Srbije) porez plaćaju i u državi u kojoj posluju. O tome da Yandreks ne plaća porez u Srbiji neko te je malo prešao ili si o tome čitaou Danasu, Vremenu, NIN—u i sličnim „slobodnim“ medijima. Sistem naručivanja taksi vozila putem aplikacije postoji u dosta zemalja u Evropi, ali su te firme u tim zemljama REGISTROVANE ZA TAKSI PREVOZ I POREZ.
Милоше,
Да је више места за коментар, мого бих детаљно. ни 350 слова није довољно за овакву тему.
Суштина Убер, Јандекс,, Лифт па чак и КарГо је да искористи полу легалне канале и полу легагално запошљавање да би омогићила (не)знатно јефтинију услугу заобилзећи закон.
Услуга која је настала и извршена у Србији, заобилазећи закон плаћа зараду некоме ван. Један корак даље од Агрокор-Идеа продавниц
Da – država se meša i arbitrira na loš način.
Tržište po pravilu postavlja kao poslednje, a ne kao prvo pitanje: Koliko i čega sve će me koštati jeftinija usluga?
Car:go se i ne trudi da svoju priču izoluje od hype-a tehnoloških subsitituta realnih usluga, ne vodeći računa o svim relanim problemima koje ta usluga prati. Kao da će (sve)probleme rešiti niža cena.
Korak napred jesu. Dobar korak…?
Možda bi i imalo smisla kad bi država najbolje što ima od stručnjaka pokupila za sebe. Da taj centar služi kao filter za najbolje.
Nikad se ništa ne reši suštinski, sve se radi izokola. Slična stvar je sa poljoprivredom. Daš subvencije pa ljudi zasade, a onda nema para za protivgradne pa ubije grad svu letinu. Nikad se ne domisli do kraja i sve što se radi je prvo marketing pa sve ostalo.
Sta se desilo sa aerodromom ? Ovaj gde je umuvao svoje prste unistio je sve . Zar se djb nije raspao otkud ovaj sad narodni poslanik, plaća debelo soroš da se unisti srbija …
Nisi ti nislija cim takve gluposti pricas za Boskovica. Coveka znam 15 godina sto je polovina njegovog zivota. Nije lazan. Ali ti jesi.
soros? ko bese taj? a to onaj sto se druzi s vucicem…
https://www.telegraf.rs/vesti/politika/2978621-vucic-i-soros-ponovo-razgovarali-o-situaciji-u-srbiji-pretresli-razlicite-teme
sta sad, bote?
Aerodrom je otet, jer su pametni ko ti sedeli kući umesto da zajedno s ovim čovekom dođu na protest. Ne znam tačno ko je sem tvog preCednika i lokalnih kolaboracionista tu umešao prste, ali s pravom si ljut za aerodrom.
Taj “Nislija” je jedan od ovih na http://nislije.rs/
Tehnoloski park je bila vec ‘resena stvar’ i 2002.god,dok sam jos radila na elektronskom fakultetu u Nisu. Isli smo i u Novi Sad sa dekanom ETFa iz BGa da izvidimo uspesni primer,jer je tamo jedan vec postojao i za 2 godine isplatio sebe svojim patentima koji su se komercijalno prodavali/primenjivali u svetu. Posle 17 godina, niko sa te ‘ekskurzije’ do NSa danas ne radi na Elektronskom fakultetu.