Gradski prevoz na Gugl pogon

Autor

Miloš Bošković

Narodni poslanik "Dosta je bilo" iz Niša 2016-2018.Diplomirani inženjer računarstva.Na Tviteru aktivan kao @misaizdaleka

Kažu da je nekada na ulazu u Niš stajalo “Dobrodošli u grad elektronike”. Elektronske industrije odavno nema (sem možda u APR-u), tako da je ovaj natpis otišao u penziju. Ipak, neki ljudi su predložili novi moto u skladu sa novim ciljevima: “Dobrodošli u grad modernih tehnologija”.

Kada bi neko sa strane došao u Niš, da li bi o Nišu pomislio kao o gradu modernih tehnologija? Da li se to po gradu nekako može videti? Hajde da razmotrimo neke detalje koji bi nam možda na to ukazali:

• – Semafore koji prikazuju preostalo vreme do zelenog svetla skoro i da nemamo
• – Nemamo analizu kretanja saobraćaja uživo, koji bi omogućio prilagođavanje intervala na semaforima u zavisnosti od doba dana i gužve
• – Nije moguće naručiti taksi prevoz mobilnom aplikacijom i platiti na isti način
• – Nemamo čipovane kartice za prevoz, čiji bismo kredit dopunjavali preko interneta, a validirali ih na ulazu u autobus
• – Nije moguće koristiti telefon za validiranje i plaćanje prevoza u autobusu – sve manuelno, imamo konduktera
• – Nemamo automate za prodaju kartica za prevoz
• – Na parkinzima sa rampama, nemamo automate za plaćanje parkinga
• – Nemamo besplatan wi-fi na celoj teritoriji grada.
• – Na autobuskim stanicama nema digitalnih displeja koji pokazuju vreme dolaska sledećeg autobusa, sem u centru grada.

Dakle, po pitanju nekih modernih tehnologija, Niš je kao i bilo koji drugi grad u Srbiji – sasvim prosečan i ne ističe se ni na koji način.

OK, naravno, većina ovih rešenja zahteva ozbiljan novac za realizaciju, a mnogi bi rekli i da “građani Srbije još nisu spremni za takve tehničke novotarije” (po mom mišljenju, najgori mogući izgovor).

Postoje li ipak rešenja koja mogu doprineti da Niš postane “moderniji”, a da ne koštaju ama baš ništa? Da, a jedno od njih je Google Transit.

Google Transit u Barseloni

Zamislite sledeću situaciju: turisti iz Bratislave sleteli na niški aerodrom i žele da vide Ćele kulu. Kako se snaći sa gradskim prevozom u gradu u kome nema skoro nijedne table sa prikazom autobuskih linija?

Mogli bi da otvore Gugl mape i da njima vide tačnu putanju od aerodroma do našeg poznatog spomenika. Jedini problem je što je ta putanja za pešake. Zar ne bi bilo sjajno kada bi na tim istim mapama mogli da vide sve dostupne gradske linije, kao i vremena polazaka?

Upravo to, ali i još mnogo više od toga, nudi Guglova aplikacija Tranzit. Ona omogućava planiranje ruta uz korišćenje gradskog prevoza.

Želite da stignete sa jednog kraja grada na drugi, i to u tačno određeno vreme? Nema problema – na mapi će vam biti naznačeno kada treba da krenete od kuće, do koje stanice treba da pešačite, u koji autobus da uđete. Takođe, biće vam naznačeno i tačno ime stanice na koju treba da siđete. Ako treba da menjate prevoze, i to će biti istaknuto, sa svim detaljima.

Zašto je ovo bitno? Nama, koji smo iz Niša, i nije toliko, jer čak i ako sami ne znamo, pitaćemo nekog od prijatelja i rešiti problem. Ali šta da rade građani iz drugih gradova Srbije koji dolaze u Niš, ili još gore, stranci koji prvi put dolaze u grad, ne znaju jezik, niti umeju da čitaju ćirilične natpise koje krase naše autobuse i table na autobuskim stajalištima? Tranzit je upravo namenjen njima, jer ne samo da prikazuje detaljno rute, već sve to može da radi na njihovom jeziku, pa ni prevod više nije problem.

Sve što je potrebno uraditi da bi ova aplikacija proradila u bilo kom gradu jeste da firma koja upravlja javnim prevozom (u našem slučaju bi to bila Direkcija za javni prevoz) pošalje sve svoje autobuske linije Guglu u tačno određenom formatu. I to je to. Ovo je, da ponovim još jednom, besplatno.

Nažalost, ova aplikacija nije dostupna u Nišu – naših autobuskih linija nema na mapi. Ali jeste u Zagrebu (evo i primera jedne rute odatle). I u Skoplju. I Sarajevu. I Sofiji. I u mnogim gradovima Rumunije. Dakle, svuda u regionu. Ali aplikacije u Srbiji nema – ni u Beogradu, ni u Novom Sadu, niti u jednom drugom gradu. Podugačak spisak gde je sve Gugl Tranzit dostupan u svetu nalazi se ovde.

Zašto se niko kod nas nije setio da implementira ovo besplatno rešenje? Pojma nemam.

Zar ne bi bilo sjajno kada bi Niš prvi u Srbiji dobio Gugl Tranzit? O, da!

Inače, pre više od dve godine sam od prijatelja saznao za ovu sjajnu aplikaciju. Sticajem okolnosti, jedan od mojih kolega je radio u Direkciji za javni prevoz, te sam rešio da probam da preko njega iniciram implementaciju Gugl Tranzita u Nišu. Nažalost, nije pokazao previše entuzijazma za ovu ideju. U međuvremenu je napustio direkciju i našao posao u privatnom sektoru.

Sredinom ove godine, opet sam se setio cele priče i rešio da pokušam ponovo, ali da ovaj put budem uporniji.

Prvo samo preko kontakt formulara na sajtu Direkcije poslao pitanje. Čekao sam neko vreme, ali odgovor nisam dobio. Naravno da mi nije padalo na pamet da odustajem.

Seo sam i napisao iscrpan mejl (sadržaj istog je ovde), u kome detaljno, sa sve sličicama, objašnjavam čemu služi Gugl Tranzit i navodim sve prednosti koje naš grad može imati od njega. Uz to, naglasio sam da je ceo sistem besplatan. Ponovo nema odgovora.

Posle nedelju dana bez odgovora, ponovo šaljem mejl sa pitanjem da li su prethodni pročitali. Odgovaraju mi da su imali tehničkih problema, konačno su pročitali i prosledili nadležnoj službi, što je IT služba.

Prolaze još dve nedelje, odgovora nema. Šaljem opet mejl sa pitanjem šta se dešava. Odgovaraju mi isto kao i prošli put: “vaš mejl je prosleđen nadležnoj službi”.

Prolaze dodatne dve nedelje, odgovora od “nadležne službe” nema. Šaljem opet mejl sa istim pitanjem kao i prošli, ali ovaj put naglašavam da su oni javno preduzeće, čija je uloga da budu u službi građana, te da tražim da me usluže odgovorom. Dobijam opet odgovor isti kao i prošli: “vaš mejl je prosleđen nadležnoj službi”. Počinje sve da mi ide na živce, ali ne odustajem.

Primer prikaza različitih polazaka uz planirano vreme dolaska na odredište

Konačno, javlja mi se čovek iz IT službe uz komentar da je pročitao predlog, da mu se jako dopao, ali bez konkretnog odgovora – niti “hoćemo da probamo”, niti “nećemo da probamo”.

Istog dana zvoni mi telefon. Na drugom kraju je jedan od direktora Direkcije za javni prevoz. Pita da li je zaista sve besplatno. Ja potvrđujem. Pita da li bih mogao da dođem do njih narednog dana i da zajedno razmotrimo predlog. Sav uzbuđen, potvrđujem opet. Uspeo sam! Dobro, nisam baš, ali kao da jesam! Pritom, ni u jednom momentu nisam spomenuo da sam narodni poslanik – sve vreme se predstavljam kao programer koji mnogo voli svoj grad.

Sledećeg dana sam bio u sali za sastanke u Direkciji za javni prevoz. Dok sam sedeo za masivnim drvenim stolom, gledao sam kako mi se sa zida srdačno smeše sadašnji i bivši predsednik republike. Nije baš prijatan prizor za jednog opozicionara koji smatra da je predsednik diktator, ali dobro.

Popričao sam fino sa ljudima i objasnio ceo sistem, uz demonstraciju uživo na laptopu, na primeru Skoplja. Momci iz IT službe su odmah razumeli o čemu se radi i pokazali spremnost da sistem implementiraju. Rastali smo se uz dogovor da im stojim na raspolaganju ako im treba bilo kakva pomoć, mada je moj utisak da su ipak oni mnogo stručniji od mene za ovu problematiku (deluje neverovatno, ali da – ima stručnih ljudi u javnim preduzećima).

To je bilo avgusta. Povremeno sam i dalje sa IT-evcima u kontaktu, da bih čuo kakav je status projekta. Kažu da napreduju, ali ne govore o konkretnim datumima. Ja se nadam da nećemo čekati još dugo.

Kada/ako Gugl Tranzit konačno proradi u Nišu, moći ćemo da se pohvalimo da imamo jednu sjajnu modernu tehnologiju i to prvi u Srbiji – preteći ćemo i Beograd, a i sve ostale. Možda ovo nije neka velika stvar ili dostignuće, ali jeste dobar početni korak prema cilju kome Niš, kao grad modernih tehnologija, teži – da bude stožer i uvek prvi u primeni inovativnih rešenja, od koga će svi ostali gradovi u Srbiji moći da uče.