Konkurs za odabrane

Autor

Miloš Bošković

Narodni poslanik "Dosta je bilo" iz Niša 2016-2018.Diplomirani inženjer računarstva.Na Tviteru aktivan kao @misaizdaleka

Pre nekoliko nedelja, Skupština Grada Niša objavila je niz konkursa za izbor direktora javnih preduzeća u našem gradu. Dobra strana ove odluke je da ćemo konačno dobiti direktore sa punim mandatom, umesto dosadašnjih v.d. (vršilac dužnosti) direktora, koji su, uzgred, postavljani bez ikakvog konkursa. Loša strana ove odluke je… ‘ajmo redom.

Ceo oglas sa pozicijama je napisan i objavljen u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima. Recimo, u Zakonu stoji:

Član 37

Oglas o javnom konkursu objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i u najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i na internet stranici ministarstva.

Kako su Južne vesti saznale, ova stavka Zakona je ispoštovana, ali tako što je oglas objavljen u tabloidu čije ime nije vredno uopšte spominjati. Ostaje pitanje koja ciljna grupa čita ovakve “novine”, kao i koja je verovatnoća da će se među njima naći iole dobri kandidati. Iako ih Zakon nije na to obavezao, zarad veće vidljivosti su mogli da objave oglas i na nekom od jačih internet portala za nalaženje poslova, ali izgleda da našem Gradu nije toliko bitno da što veći broj ljudi vidi konkurse.

Dalje, isti Zakon definiše i kriterijume za izbor u zvanje direktora. Sledi izvod iz Zakona:

Član 25

Za direktora javnog preduzeća iz člana 24. ovog zakona, može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove:

1) da je punoletno i poslovno sposobno;

2) da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama ili specijalističkim strukovnim studijama;

3) da ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje iz tačke 2) ovog člana;

4) da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća;

5) da poznaje oblast korporativnog upravljanja;

6) da ima radno iskustvo u organizovanju rada i vođenju poslova;

7) da nije član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke;

8) da nije osuđivano na kaznu zatvora od najmanje šest meseci;

9) da mu nisu izrečene mere bezbednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju krivična dela, i to:

(1) obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi;

(2) obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi;

(3) obavezno lečenje narkomana;

(4) obavezno lečenje alkoholičara;

(5) zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti.

 

Grad je u svom konkursu bukvalno prepisao sve navedene odrednice i tako ispoštovao pravni akt i u ovom delu. Na prvi pogled, skoro svi navedeni uslovi deluju manje-više razumno.

Zakon nije definisao kako se svi navedeni uslovi proveravaju, te je ostavljeno oglašavaču (gradskoj skupštini) da to odredi. Ovde stvari postaju interesantne.

Dok nisam našao svoj prvi posao kao programer, imao sam priliku da idem na mnogo intervjua. Ni na jednom od tih razgovora mi nije tražen bilo kakav dokument iz gradske uprave, poput izvoda, državljanstva, uverenja da nisam osuđivan, a kamo li “overena fotokopija”, ili pečat. Ključna stvar koju su proveravali je bilo znanje, kako kroz usmeni intervju, tako i kroz pismene testove.

Naravno, nerealno je očekivati da za poziciju u javnom preduzeću ne treba slati ikakvu dokumentacije, ali jeste realno nadati se da se ne ode u sasvim drugu krajnost i tražiti overen dokument za svaku moguću sitnicu i to svakom kandidatu. U navedenim oglasima, Skupština Grada je upravo to uradila!

Poštovani građani, ukoliko želite da konkurišete za neku od pozicija za koje je raspisan konkurs, spremite konjske živce, jer će vam od dokumentacije trebati sledeće:

1.izvod iz matične knjige rođenih (original ili overena fotokopija) – ne dao bog da nije overen, ili da nije original – kako će članovi komisije znati da ste vi zaista vi?

2.uverenje o poslovnoj sposobnosti izdato od strane nadležnog centra za socijalni rad (original ili overena fotokopija) – ovo je možda i najveći biser od svih. Da bismo razumeli koliki je ovaj zahtev zapravo besmislen, moramo baciti pogled na porodični zakon, koji kaže:

Član 11

2) Potpuna poslovna sposobnost stiče se punoletstvom i sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda.

Dakle, ako imate više od 18 godina, vi ste automatski poslovno sposobni. U jako retkim situacijama (psihičke bolesti, bolesti zavisnosti, demencija, itd) poslovna sposobnost se može oduzeti, ali to je zaista retkost. Ipak, Zakon je rekao da osoba mora da bude poslovno sposobna, a bez overenog dokumenta iz socijalnog, komisija vam neće poverovati!

3. dokaz o stečenom obrazovanju (overena fotokopija diplome) – evo jednog skoro razumnog zahteva, koji to ipak nije, jer “a gde je pečat?”

 
Gde je???

4. dokaz o potrebnom radnom iskustvu na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje (original ili overena fotokopija potvrde ili drugih isprava kojima se dokazuje najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje iz navedenih uslova) – kako ovo dokazati? Da li radnom knjižicom, koja je pre nekih godinu i nešto dana zakonom ukinuta? Koje su to druge isprave? Problem sa sintagmom “ili drugih isprava” je što niko ne zna na šta se misli, tako da ako ja recimo rešim da priložim overen LinkedIn profil, na kome mi stoji spisak svih pozicija, da li će oni to prihvatiti kao “ispravu” ili ne? Ovo je sjajna prilika za komisiju da svakog kandidata koji im se učini iole ozbiljnim, a nije “njihov”, diskvalifikuje, jer priložen dokument ne smatraju “ispravom”.

5. dokaz o radnom iskustvu na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća (original ili overena fotokopija potvrde ili druge isprave kojima se dokazuje da lice ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima preduzeća, sa kraćim opisom poslova koje je obavljalo) – hajde da prevedemo ovo na običan jezik: “možete da konkurišete samo ako ste već radili u preduzeću, ili nekoj firmi koja radi sa preduzećem”. Ovim uslovom je i ovako mali broj ljudi koji može da ispuni sve ove nerazumne uslove, još više smanjen. Imajući u vidu da partijski kadar vlada javnim preduzećima, navedeni zahtev maltene otvoreno stavlja do znanja da je svaka direktorska pozicija namenjena “njihovim” ljudima, te obični smrtnici treba odmah da odustanu. Pored toga, ovo je uslov koji će svaki v. d. direktor, koji je postavljen po partijskoj liniji i bez konkursa, bez problema ispuniti. Kao da je namešten upravo za njega. Na kraju, i ovde ostaje isto pitanje kao i za prethodni dokument – šta je “druga isprava” kojim se dokazuje radno iskustvo?

6. dokaz o radnom iskustvu u organizovanju rada i vođenju poslova (original ili overena fotokopija potvrde ili druge isprave kojima se dokazuje da lice ima radno iskustvo u organizovanju rada i vođenju poslova) – opet, dovoljno široko postavljeno, da uvek može da se smisli izgovor zašto neki dokument nije “dokaz”, te da se kandidat koji nije “njihov” odbije.

7. overenu izjavu datu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da kandidat nije član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke (original ili overena fotokopija) – razumno, ali kada ne bi bilo reči “overenu”.

8. uverenje nadležnog organa da lice nije osuđivano na kaznu zatvora od najmanje šest meseci i uverenje nadležnog organa da mu nisu izrečene mere bezbednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju krivična dela, i to:

a) obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi;

b) obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi;

v) obavezno lečenje narkomana;

g) obavezno lečenje alkoholičara;

d) zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, ne starija od šest meseci u odnosu na dan objavljivanja oglasa o javnom konkursu u „Službenom glasniku RS“ (original ili overena fotokopija).

Evo još jednog sjajnog uslova koji nema veze sa ključnim zahtevima za samu poziciju, a koji je odličan da svakog prosečnog interesenta odvrati od prijavljivanja.

Ovde se završava spisak uslova, ali ne i niz bisera. Recimo:

• Prijava sa dokazima o ispunjenosti uslova podnosi se… …Gradskoj upravi grada Niša… … sa naznakom Komisija za sprovođenje konkursa… …čiji je osnivač Grad Niš – NE OTVARAJ, na adresu Niš, ulica Nikole Pašića broj 24. – ako na koverti piše “ne otvaraj”, kako će onda videti sadržaj koverte? Zar to nije malo logički neusklađeno, da ne kažem besmisleno? A da li su čuli za poštu, ali elektronsku? Valjda znaju, ima onaj uređaj, liči na televizor, zove se računar. Sedneš ispred njega, ubaciš dokumenta i klikom na nešto što se zove miš (da ne objašnjavam sad), sadržaj magično stiže do njihovog televizora, tj. računara. Izgleda da nisu čuli.

Da li su u niškim javnim preduzećima ovladali korišćenjem računara?

• Neblagovremene, nerazumljive i prijave uz koje nisu priloženi svi potrebni dokazi o ispunjenosti uslova, Komisija će odbaciti. – kada tražiš najboljeg kandidata za određen posao, u interesu ti je valjda da bude što više prijavljenih. Čak i ako neko nema kompletnu dokumentaciju, zar nije razumnije obavestiti ga da mu fale dokumenta i  na taj način mu dati još jednu šansu da pribavi šta nedostaje i na taj način ostane u trci?

Spisak tražene dokumentacije, kao i način na koji se ona može dostaviti, šalje građanima jaku i jasnu poruku: “ne prijavljujte se, već znamo koga ćemo odabrati!” Očigledno je da je proces namerno nerazumno zakomplikovan upravo da se ne bi desilo da se pojavi kandidat koji je bolji od svih ostalih, a nije član partije iz vladajuće koalicije.

Šta da rade ljudi koji su već zaposleni – kako naći vremena za skupljanje silne dokumentacije? A tek oni koji ne žive u Nišu, već u nekom drugom gradu u Srbiji? A šta sa onima koji su u inostranstvu, žele da konkurišu, ali zaista ne mogu da odvoje vreme da odsustvuju sa posla, da se vrate u rodni grad o svom trošku, i sve to samo da bi prikupljali tonu nerazumne dokumentacije?

S druge strane, u spisku formalnih uslova fali, po mom mišljenju, jedan od ključnih uslova: plan rada. Zar nije razumno da svaki kandidat dostavi nekakav plan aktivnosti koje bi sproveo ukoliko bude odabran, sa jasnim vremenskim rokovima?

Da li je bilo moguće ispoštovati Zakon o javnim preduzećima (koji je inače daleko od savršenog), a ipak drastično pojednostaviti proceduru?

Naravno da da.

Proces je mogao biti podeljen u dva kruga. U prvom krugu bi bilo potrebno poslati samo dokumenta vezana za obrazovanje i radno iskustvo, i to bez ikakvih pečata. Dakle, ne bi bilo izvoda, apsurdnog uverenja o poslovnoj sposobnosti, ili uverenja da lice nije osuđivano. Na ovaj način, pojednostavila bi se prijava, a samim tim i povećala mogućnost da se prijavi veći broj kandidata.

Obavezujući zahtev bi bio da dokumenta treba poslati u elektronskoj formi na email. Kandidat koji pretenduje na mesto direktora preduzeća nema šta da traži na konkursu ukoliko nije elementarno informatički pismen.

Na osnovu ovih dokumenata, izvršilo bi se bodovanje i rangiranje kandidata. Drugi krug bi bio intervju, gde bi bilo pozvano 10-20% najboljih gde bi se kroz neformalan razgovor, ali i razgovor sa stručnim licima iz preduzeća, kao i pisani test, proverilo znanje kandidata i ostale veštine potrebne za poziciju iz oglasa. U izuzetnim okolnostima, ukoliko kandidat ne živi u Nišu, bilo bi dozvoljeno odraditi intervju preko Skajpa.

Nakon ove faze, kandidati sa intervjua bi se dodatno bodovali i konačno bi bio odabran pobednik konkursa.

Ako bi pobednik konkursa prihvatio poziciju za koju je konkurisao, tek onda bi se od njega zahtevalo da prikupi svu dokumentaciju koju propisuje Zakon o javnim preduzećima, sa sve pečatima (ukoliko baš mora). Ukoliko bi se ispostavilo da je kandidat lagao u svojoj prijavi i ne može da obezbedi sva dokumenta, bilo bi mu na duži period zabranjeno da se kandiduje za pozicije u javnom sektoru, a pobednikom bi bio proglašen sledeći sa liste.

Na ovaj način je procedura ispoštovana, ali tako da teret fotokopija, pečata, uverenja i ostalih birokratskih zavrzlama, umesto na sve kandidate, padne samo na jednog jedinog koji je pobedio na konkursu.

Ali, kada bi naši gradski čelnici ovoliko pojednostavili proceduru prijavljivanja, kako bi “progurali” svoje ljude??? Nikako, zato to i ne rade.

Imajući u vidu da je očigledno da će svi konkursi za direktore javnih preduzeća biti namešteni za partijske poslušnike, mi iz “Dosta je bilo” imamo poruku za sve članove komisija koji će odlučivati o novim direktorima:

Gospodo članovi komisija, daćemo sve od sebe da vaš proces selekcije kandidata do najsitnijih detalja predstavimo javnosti. Na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražićemo na uvid prijave svih kandidata, uključujući i one koje ćete odbiti jer navodno nisu ispunjavali uslove, ili nisu imali kompletnu dokumentaciju. Na taj način ćemo javnosti izložiti vaše partokratske metode kojima u javna preduzeća uguravate partijske poslušnike, a svoje džepove punite novcem Nišlija. Vodite računa šta radite, jer će građani saznati za sve vaše marifetluke, ako do njih dođe. Birajte kako birate.