Skupštinska dijagnoza – „Hronični atlagićizam“

Autor

Miloš Bošković

Narodni poslanik "Dosta je bilo" iz Niša 2016-2018.Diplomirani inženjer računarstva.Na Tviteru aktivan kao @misaizdaleka

Verujem da se svi i dalje dobro sećamo nekadašnjeg šefa poslaničke grupe SNS Zorana Babića. Ovaj živopisni gospodin godinama nas je uveseljavao nesuvislim rečenicama i nepostojećim rečima. Skoro da je postao maskota Skupštine. Njegova najpoznatija umotvorina je “vazduplohov”, reč koju bi možda čak trebalo da zaštiti kao sopstveno autorsko delo.

Babića u Skupštini više nema, ali se pojavljuju novi likovi koji zahvaljujući svojim nastupima ozbiljno pretenduju da postanu nova meta za podsmeh i zabavu širokih narodnih masa. Recimo, poslanik Marko Atlagić.

Atlagić je profesor na Univerzitetu u Prištini, ali živi u Beogradu i na listi je SNS-a. Kad god se javi za reč, na bilo koju temu, nikad ne propusti da iznese hvalospeve o izuzetnosti Vučićevog ekspozea. Ali to nije sve – Atlagić u tim prilikama uvek čita identične rečenice, do reči iste fraze. To tačno glasi ovako:

Ekspoze predsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića, je najtransparentniji, najkonkretniji, najprecizniji, najveći i najbolji od svih prethodnih ekspozea 73, počevši od prvog predsednika Vlade, prote Matije Nenadovića 1805. godine do danas.

O čemu god da priča, gospodin Atlagić neće izostaviti da umetne ovu rečenicu. Već mogu da zamislim svakodnevne razgovore sa njim:

– Kako ste danas, gospodine Atlagiću?

– Hvala na pitanju, dobro sam. Ali bih hteo da dodam da je ekspoze predsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića, najtransparentniji, nakonkretniji…

Jednom prilikom, u pauzi između sednica, prišao sam profesoru Atlagiću i zatražio mu na uvid naučni rad u kome je utvrdio da je upravo poslednji ekspoze najtransparentniji, najkonkretniji, i td. Interesovala me je metodologija koju je profesor koristio, a posebno i to ko je osvojio utešno drugo i treće mesto. Nikakav konkretan odgovor nisam dobio na svoj zahtev.

Nivo Atlagićevog poltronstva zaista impresionira. Ministar unutrašnjih poslova, Nebojša iz Beograda Stefanović, trebalo bi ozbiljno da se zapita da li je dobio konkurenciju na poziciji omiljenog ljubimca našeg premijera.

Kako izaći na kraj sa pokvarenom pločom?

Dokument koji uređuje pravila rada u Skupštini, Poslovnik, jasno kaže u članu 106:

Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

To znači da predsedavajući mora da opomene poslanika ukoliko skreće sa teme. Maja Gojković to ne čini. Da li ima nekog drugog rešenja? Da – svaki poslanik može da se javi i ukaže predsedavajućoj na povredu Poslovnika i na taj način joj skrene pažnju da to više ne dozvoljava. Ipak, iako to poslanici i rade, Maja iz sednice u sednicu pušta Marka Atlagića da se nadmeće sa ostalim SNS-ovcima u dodvoravanju svom vrhovnom vođi.

Prvi put kada je gospodin Atlagić zavrteo svoju ploču, niko nije reagovao, pošto je bilo baš prvi put. Drugi put, kada smo shvatili da je ploča pokvarena, javio sam se ja i ukazao na povredu Poslovnika. Treći put, kada je postalo očigledno da Atlagić ne planira da odustane, opet sam se javio, ali ovaj put sam rešio da probam da mu dočaram kako izgleda kada se krši Poslovnik, a sve u nadi da će konačno prestati to radi.

Rešio sam da sad ja malo pričam o stvarima koje mene interesuju, pa sam sa svojim kolegama poslanicima podelio spisak svojih omiljenih serija koje volim da pratim: Breaking bad, Game of thrones, Narcos, Deutschland 83, Silicon Valley, Halt and Catch Fire i naravno, Black mirror. Na kraju, zamolio sam gospodina Atlagića da ostavimo te teme za privatne razgovore, a da se na sednicama držimo dnevnog reda.

Iako sam se nadao da neće biti tako, ovaj moj potez nije prošao nezapaženo, pa smo Atlagić i ja završili i u humorističkoj emisiji “24 minuta sa Zoranom Kesićem”.

Možda je delovalo neozbiljno, ali želeo sam da ukažem na besmisao rasprave u kojoj svako govori šta hoće. Uradio sam tako jer drugog rešenja nema. Kada imate predsednicu Skupštine čija je dužnost da vodi red u sali, a koja sama krši Poslovnik i ne sankcioniše poslanike kada treba, pa još ne reaguje na druge poslanike koji joj upravo na to ukazuju, ne preostaje nam ništa drugo nego da se poslužimo alternativnim metodama.

Što je još gore, Atlagić nije usamljen u kršenju Poslovnika – velika većina poslanika iz vladajuće koalicije radi slične stvari bez ikakvih sankcija. Dešava se to i poslanicima iz opozicije, ali dosta ređe, a i kad se desi, za njih, pogađate, važe drugačiji aršini.

Dokle će ovakve stvari da se dešavaju? Najverovatnije dok ne dobijemo mnogo boljeg predsednika Skupštine, što u prevodu glasi – dok ne dobijemo neku drugu i nadamo se, bolju vlast. A do tada će haos u formi hroničnog atlagićizma vladati u Skupštini.