Loši momci

Autor
Nebojša Ozimić

Istoričar, pesnik i publicista

Skoro sam bio u gostima kod sjajnih ljudi u Skoplju. Iako su sa blagim podsmehom govorili o spomenicima kojima je okićen njihov grad, ipak su nas poveli u Muzej revolucije.

U ogromnoj zgradi čija veličina je trebalo da opravda ime Muzeja i njegov cilj da ispriča nacionalnu istoriju, vodič je, ušavši u deo postavke koji se bavi Prvim svetskim ratom, započeo prezentaciju sledećom rečenicom:

U Prvom svetskom ratu Makedonci su bili, da tako kažemo, topovsko meso za interese velikosrpske hegemonije.

Bio je tu upečtljiv prikaz scene u kojoj srpski oficir šiba po okrvavljenim bosim nogama staricu.

Nemam ništa protiv da jedan narod poželi da dobije samostalnost i to realizuje. To je normalna težnja jedne grupacije ljudi. Sa druge strane, malo je postalo ogavno da svako ko je dobio samostalnost bazira svoju nacionalnu priču prema Srbima kao lošim momcima.

To je postalo do te mere opšte mesto u modernim nacionalnim istorijama onih koji su do juče živeli sa Srbima, da postaje podrazumevajuće čak i kada se ne kaže.

A to je i najopasnije.

Virus „Srbi su loši momci“ odavno je pušten u svet, još uvek hara i, čini mi se, trajaće kao takav sa izvesnim mutiranjem, bar još stotinak godina.

Čak i da neki priučeni vodič zaboravi da kaže rečenicu poput one o velikosrpskoj hegemoniji, posetioci će usvojiti informaciju kao da je već rečena. Kada postane podrazumevajuća, rečenica je ispunila svoju svrhu.

Nisam čuo da se iko od naših ljudi, makar istoričara, pobunio protiv ovakvog načina prezentovanja dela nacionalne istorije. Nekako nas je sramota da se borimo za svoju istoriju, za svoj obraz u ovom slučaju.

Da se ne zameramo ljudima, bilo pa prošlo.

Valjda imamo i važnije stvari.

Komentari

14
  1. To je posledica nacionalizma. Naseg, njihovog… Svaki nacionalizam se ne hrani kvalitetima „svog naroda“. Da se razumemo – kolektivnih kvaliteta nema. Nacionalizam se hrani nipodastavanjem drugih.

    • Tačno,mada je suštinska razlika u tome što se ove i ovakve stvari kod nas čuju uglavnom o pojedinaca(needukovanih nikogovića)a kod njih(zemlje bivše SFRJ)je to zvanična politika,a to je ogromna razlik

    • I jeste i nije razlika. Rekao bih samo da je njihova bruka veca.

  2. Mi Srbi nemamo više čime da se branimo i da dokazujemo da smo dobri, jer su i predsednik i premijer, danas prvi ljudi Srbije, nekada bili „loši momci“ odnosno šovinisti i zagovornici nasilja

  3. Tako nam i treba kada su ih nasi dedovi oslobodili: 1912, 1918 i 1945.

  4. Ozimicu, objasniste li, barem, tom vodicu kako stoje istorijske cinjenice?

  5. Jednostavno receno, komentar iz muzeja je bio „со тешката говорната мана“! Ozo, pozdrav!

  6. Грци присвојили Егејску, Бугари Пиринску а Срби своју Вардарску пустише комунистима да је одраде за британске интересе. Зато нам се и обија о главу јер о националним интересима не водимо рачуна!

  7. Makedonci su postali veći falsifikatori istorije čak i od nenadmašnih Hrvata. Očigledno da im priča o Aleksandru velikom nije dovoljna, sada tvrde kako su oni probili Solunski front.

  8. Ova teza nije proizvod antisrpske histerije devedeseih. Čuo sam je od Makedonaca za vreme SFRJ. To je teza Komunističke partije pomoću koje se stvarala makedonska nacija u zemlji bratstva-jedinstva.

  9. Nije ni njima lako, zvanicno se zovu BJRM, narod falsifikovane istorije i identiteta, niko im ne priznaje crkvu, ne mogu ni ime u UN da izdejstvuju, bez Albanaca ni vladu ne mogu da formiraju…

  10. Чуди ме да водич није споменуо њихову Бугаре који су у своју војску која је била на страни Централних сила, мобилисали далеко већи број Македонаца – чак 120.000, Срби су мобилисали 50.000 Македонаца.

  11. Drugima bi bilo teze da nas mrze, da mi sami sebe ne mrzimo ovoliko. Svojim izborima cesto unistavamo sebe vise nego najgori neprijatelji. Srbe unesrecuju srbi, drugi su samo izvodjaci radova.

  12. Taj priučeni vodič nije čuo za Arčibalda Rajsa i njegov amanet da mu srce bude sahranjeno na Kajmakčalanu „najopasnijem vrhu srpske zemlje, blizu drugova koji su stradali za slobodu otadžbine“.

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.