Nacionalizam i oko njega
Ima tome dosta vremena, koliko se sećam ta priča je krenula najpre stidljivo, sredinom devedesetih, kako se počelo sa izvrtanjem gramatike srpskog jezika.
Najezda “sociološkinja“, “ psihološkinja“ i drugih izvrnutih termina čiju pojavu je stručna javnost dočekala bez ikakvog odobravanja bila je samo lakmus za ono što se događa na mnogo širem planu. Ne samo da su postojeće reči počele da zvuče suprotno svakoj varijanti srpskog jezika, već su pojedini termini počeli da dobijaju novo značenje, što je porodilo nove probleme. Naravno, najškakljiviji je slučaj sa pojmom “ nacionalizam“.
Pripadam generaciji koju je Milan Vujaklija učio da je nacionalizam “ljubav, privrženost naciji kojoj pojedinac pripada bez negativnog konteksta prema drugim narodima“.
Isti autor je definisao šovinizam kao osećaj nadmoći jednog nad ostalim narodima, naročito susednim. Kada voliš sopstvenu zemlju i narod kome pripadaš, tu lošeg nema. Ono, i drugi su ti manje više u redu ali voliš brate svoj narod – to je nacionalizam. I nekako smo svi vaspitavani da budemo nacionalisti, bez zazora.
Preko noći je biti nacionalista postalo nešto vrlo ružno i negativno. Ne mogu nikako da odvojim tu priču od priče o evrointegracijama. Zajedno su mi došle u život.
Dobrih dvadeset godina slušam kako pričaju o nacionalizmu misleći na šovinizam i uvek očekujem da će neko da preseče ovo vrzino kolo ili ga, još bolje, rasplete. Ali takvoga nema, izgubili se junaci.
A voleo bih da nekome Nemcu kažete da Bizmark nije bio nacionalista, Austrijancu isto to za Mocarta koji se borio za operu na nemačkom jeziku. Francuzi, koji ne žele da pričaju na drugim jezicima, samo bi vam se nasmejali u lice, baš kao i Italijani u bilo kojoj priči vezanoj za Dantea, Makijavelija, Đota.
Ako ovim ljudima kažete da je nacionalizam loš i da ga se treba odreći, samo će vas pogledati kao nezdravog jer ništa nije prirodnije od ljubavi prema svojoj domovini i svojoj naciji.
Pre će biti da spremnost da se lako odreknemo svojih reči i njihovog značenja više pokazuje naš odnos prema nama samima, nego što to ima ikakve veze sa evrointegracijama, jer tamo će se isti obradovati istima.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
23Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Bravo Ozimiću, potpisujem!
U potpunosti se slazem. Tolko je stvari koje nemaju veze jedna sa drugom strpano u isti kos da je to strasno. To sto neko vise voli svoju drzavu od tudje je logicno, to nije mrznja drugih.
Devedesetih su šovinisti počeli sebe da nazivaju nacionalistima, valjda im reč „šovinizam“ nije bila zvučala lepo. A možda su to preuzeli od nacista jer su oni bili „nacional-socijalisti“ ili šta već
Nacionalizam kao rec nema pozitivno znacenje niti u Francuskoj (tu ponajmanje) niti u drugim stranim zemljama jake antifasisticke tradicije. Patriotizam moze da prodje, nacion. ne. Putuj malo Ozimicu.
Super. Znači li to da objasnimo Serjoži da je on patriota ali ne i nacionalista? To po tebi patriota nije nacionalist?
Tačno je da smo vaspitavani da budemo nacionalisti tj. da volimo svoju zemlju (SFRJ,SRJ,SCG,SRBIJA) ali isto tako smo vaspitavani da mrzimo Hrvate, Nemce, Amerikance, Albance, Engleze, muslimane…
Voleo bih da znam u kojoj si ti to skoli, na kojoj TV, itd. vaspitavan da mrzis sve te koje si naveo. Ne bih voleo da moja deca uce od istih ali bih voleo da budu nacionaliste I vole svoj nardod.
Ja nemam takvo iskustvo.Kao što me nisu učili da volim one koji su okupirali moju domovinu, tako me nisu učili da mrzim.Nikada
Nikada me niko nije vaspitavao,nigde.Naprotiv,odrastao sam u multietničkoj sredini gde se gledao ČOVEK.To isto sam radio i sam kao prosvetni radnik, to čine i moje kolege.
Ako ste vi zaboravili devedesete, ja nisam. Tada se mrzelo sve što nije srpsko, pa „strani plaćenici“ i „domaći izdajnici“, „Partizani vs. Nemci“ zamenila je igra „Četnici vs. Ustaše“…
I to se ne odnosi na vas trojicu već na generacije onih ljudi čiji su roditelji bili Slobini verni podanici. Deca tih roditelja sada pale ambasade, tuku se na stadionima i nazivaju se patriotama…
…to nema veze sa evrointegracijama već sa onima koji su nas vaspitavali
Bravo!
Дошло је драмског заокрета на светској сцени, Небојша.
Националност је посталo оно шта ми зовемо држављанство а етницитет је народност-националност.
Тако је и национализам постао патриотизам.
Пих.
Gelnera,Subotića,Tamirovu,V.Karadžića,Hobsbauma,Andersona,Todorovu,Habermasa,Smita,Kordićevu,Girija,Parsonsa,Mimicu,Jaspersa,Adorna… Ako nisi, onda nemamo o čemu da razgovaramo glede nacionalizma.
Kalčo,ja sam napisao šta mislim na ovu temu za razliku od tebe.Nizovi tuđih imena su uvek samo tuđa imena
Национализам, или на српском језику Родољубље.
Rodoljublje je sinonim za Patriotizam
Svasta, nacionalizam nema veze sa drzavom kao sto je autor napisao. Ljubav prema otadzbini je patriotizam. Ipak mislim da treba procitati Gelnera, Nacije i nacionalizam.
Neistina: Mocart je pisao opere na latinskom, italijanskom (najvise) i nemackom.
Mesate razvoj jezika i terminolosko znacenje. Jezik nije konstanta, kao istoricar treba da znate, vec se menja vremenom
Ozimić nije napisao da Mocart nije pisao na italijanskom već da se borio za operu na nemačkom
Mocart se borio za operu na nemačkom. Hoćemo li da se zapitamo zašto?
Sta god da je,mrznja treba da prestane!