Poslednji govor stadionu
Evo, počinju radovi na izgradji novog stadiona u Nišu. To je nešto što generacije navijača i sportista očekuju i, sva je prilika, neće biti kao sa sportskom arenom „Car Konstantin“. U svakom slučaju vidni napredak koji treba pozdraviti sa jednom malom zadrškom (subjektivan sam kada je stadion u pitanju, šta ću).
Nije da je zbog toga što sam prohodao na stadionu, što su tri generacije Ozimića na njemu stvarale i to još uvek čine sportsku karijeru, ali mi se nekako čini da se stadionu, ovom, ovako ostarelom i oronulom, baš nikako ne odužismo. Prvi hrišćani su imali običaj da, kada je neko na samrti, pevaju od veselja jer ide u večnost pominjući sve ono lepo i dobro što je čovek za života učinio. Mi kao da jedva čekamo da srušimo ovog matorka i zaboravimo sve ono dobro što se dogodilo na njemu:
FK „Radnički“ je ušao u Prvu ligu SFRJ.
FK ‘“Radnički“ je na njemu pobeđivao velike ekipe i stigao do četvrtfinala Kupa UEFA. Tada se orilo sa ovih sada oronulih tribina „KUDE JE TAJ NIŠ“.
Na utakmici Radnički – Velež, golman Dragan Pantelić je postigao gol koji je ušao u ono Riplijevo „Verovali ili ne“ – ispucao je loptu tako daleko da je ova prevarila odličnog golmana Veleža Envera Marića i ušla u gol.
Na ovom stadionu su ponikli svetski asovi – Dragan Pantelić, Dragan Stojković Piksi i još podosta sjajnih fudbalera.
Atletski klub „Železničar“ na ovom stadionu ušao u finalne borbe za ulazak u Prvu atletsku ligu SFRJ, a to overio u Ljubljani 1988. godine. Od tada je neprestano među prva četiri kluba savezne lige. AK „Železničar“ je na ovom stadionu iznedrio preko 30 reprezentativaca SFRJ i svih ostalih Jugoslavija.
Na ovom stadionu su održavani sletovi, mitinzi podrške, delio je sudbinu grada i države i sad je dogurao do ovde gde je sada. Na njegovim temeljima će biti podignut novi stadion, savremeniji; vi, koji znate Niš ili ste Nišlije, nemojte nikada smetnuti sa uma još jednu stvar koja je vrlo bitna za demografski razvoj Niša. U mračnim kutovima stadiona, sa spoljašnje strane, dosta je parova provelo lepe trenutke, dosta dece ugledalo svetlost dana zahvaljući ovoj građevini. Slučajno ili ne, otkako je stadion počeo da se urušava i natalitet je počeo da opada…
Bio je dobar, trebalo bi da ga upamtimo po nekadašnjem sjaju.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
5Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Mala dopuna. Na ovom stadionu Radnicki je stigao do polufinala kupa UEFA.
Сви ће те ви једног дана навијати за РАДНИЧКИ!
Пољубац од мене :*
odlican tekst,svaka cast
Au ljudi umalo mi ne pođoše suze čitajući tekst. Svaka čast autoru probudio je u meni najdublja sećanja sa starog čaira i hvala mu na tome!!!
Топло, сетно, лепо.. Браво Златоруки! 🙂