Svetski ratovi svih nas

Autor

Nebojša Ozimić

Istoričar, pesnik i publicista

U predvečerje obeležavanja čitavog stoleća od početka Prvog svetskog rata, za koje se Srbija sprema taman koliko i za odlazak u komšiluk na kafu, imamo priliku da gledamo seriju koja se bavi srpskim podelama u Drugom svetskom ratu.

Tradicionalno prezauzeti sobom, bitni jedino sebi, nastavljamo da srljamo u nove podele, rešeni da ne dopustimo ranama da ikada zacele. Moramo priznati da je lakše kopati po starim ranama nego se suočiti sa novim koje su pokrile skoro celo telo.

Nije potrebno biti veliki mudrac pa shvatiti da ima nekih država koje će narednu godinu dočekati sa pričom kako je čin Mladobosanaca bio u ravni današnjih mudžahedina – dakle, teroristički. Ljudi širom celog sveta počinju da podižu tenziju oko ove teze dok Srbija ćuti. O tome ćemo naredne godine da pričamo jedni drugima lakonski počinjući  rečenicu: „Eto, i ti znaš…“. Znam ali i drugi (misle da)  znaju.

Tako Srbija, koliko je do sada poznato, nije organizovala još ni jedan naučni skup na koji bi pozvala velika svetska imena istorije da kažu istinu.

Još ni jedan intelektualac svetskog kalibra, kao što je recimo Peter Handke, nije reagovao na izjavu kanadske nastavnice istorije, niti na nagoveštaje koji sve glasnije dolaze iz Bosne. Srbija je u logističkom pogledu u gorem stanju nego pre sto godina i tu više pomoći nema. Loš uvod za priču o Drugom svetskom ratu.

„Ravna gora“ je naterala ispisnike moga oca da pod firmom SKOJ dođu ispred zgrade RTS i protestuju „na neviđeno“.

Prva epizoda ove nevesele serije je dočekana na nož i sa druge strane: Bajić je časne oficire Kraljevine predstavio kao kurvare, a u liku momka koji pod bombama spašava štiglicu jasno stavio do znanja ko mu je draži i za čiji račun snima seriju. I, tako siroti Radoš Bajić prođe kroz „toplog zeca“ – biju ga sa obe strane i to unapred!

Oni koji se nisu ni rodili u Kraljevini savršeno su znali kako se Kralj ponašao pod bombama. Piše to u knjigama koje su napisali komunisti, pa ti sad vidi.

Niko dobar, nikom dovoljno. Srbi su tako nepomirljivo podeljeni imaginarnim i samo njima bitnim stvarima, koje više nikome u svetu ništa ne znače, da je to prosto poražavajuće.

Cirkus oko beogradskih ili kosmetskih izbora samo daje šmek opštem utisku neshvaćenosti i podeljenosti. Tonemo kao Atlantida, pa se ponašamo kao Atlantiđani, praveći se da ne vidimo kako se tlo na kome stojimo opasno nagnulo da se strovali u nepovratne dubine, svađajući se i deleći i dalje na Srbe – Jugoslovene, četnike – partizane i ostale…