Dugo sam mislio da je antologijska pesma Branka Miljkovića nastala iz stvarnog divljenja ovog pesnika prema nekoj dami iz njegovog okruženja i priznajem ne malo sam bio iznenađen kada sam, koristeći prednosti rada u Narodnom muzeju, pročitao jedan posthumno objavljen intervju koji je pesnik dao tada novinaru “Duge“ Matiji Bećkoviću.
Između ostalog, Miljković je tada otkrio tajnu:
Kao gimnazijalac kod jedne svoje susetke jednoga dana sam video sliku njene umrle ćerke. Zaljubio sam se u mrtvu devojku.Celu svoju prvu knjigu napisao sam pod tom nezdravom temperaturom i samu knjigu nazvao “Uzalud je budim“, to je bila moja prva ljubav.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Drago mi je sto Nebojsa Ozimic radi na takvom mestu da moze iz prasine da pronadje jos interesantne sitnce iz zivota ne samo Branka nego i drugih poznatih nislija.Inace sve ove „detalje“ mozete cuti u dokumentarnom filmu Marislava Radisavljevica i Ivana Zdravkovica.O tim i jos ppo nekim detaljima pitajte vise Sasu Hadzi Tancica,Mitu Milenkovica,Radeta Sekspira i Mitu MIlenkovica.Predlazem Nebojsi da proba da sazna koliko je muzickih numera komponovano na Brankove stihove.
Miki, čovek uči dok je živ a umre kao budala. Saša Hadži Tančić definitivno nije neko ko može argumentovano da priča o B.Miljkoviću jer je napravio kasapnicu od Brankovih sabranih dela, o Šekpiru da i ne pričam. Iz onoga koliko sam ja do sada imao prilike da vidim i čujem, u Nišu o delu BM mogu da govore sa puno autoriteta koji je opšte priznat prof.dr Goran Maksimović, kustos Narodnog muzeja Jovan Mladenović i književnik Vidosav Petrović. Na žalost, odličan prijatelj i poznanik dela BM, književnik dr Ljuba Stanojević dugo nije među živima baš kao ni Marisav Radisavljević – imena koja izgovaram s dubokim poštovanjem.