Marketinški konsultant sa petnaestogodišnjim međunarodnim iskustvom. Direktor Plum Mark agencije za istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja.
Prošlo je pola veka i koja godina preko od proizvodnje prvog televizora u pogonima Elektronske industrije Niš. Ekran TV aparata marke ambasador emitovao je crno-belu sliku na samo jednom kanalu prvog programa Jugoslovenske radio-televizije. Trebalo je da prođe mnogo godina do proizvodnje prvog televizora u boji, ali i do još jednog “drugog programa”. Danas imamo na stotine kanala. Slika je u boji, ali nam je stvarnost crno-bela.
U periodu intenzivnog industrijskog razvoja jugoslovenski gigant Elektronska industrija Niš prodao je blizu 6 miliona TV prijemnika, praktično svakom domaćinstvu u bivšoj Jugaslaviji. Niš je sedamdesetih godina bio jedan od najrazvijenijih gradova Jugoslavije.
Postoji jedna anegdota po kojoj je bugarska delegacija sedamdesetih posetila Niš došavši iz pravca Niške Banje i prošavši pored Elektronske industrije. Kada su stigli u centar na sastanak sa predstavnicima privrede i grada Niša, jedan od prvih predloga bugarskih privrednika bio je da se što pre uspostavi saradnja između auto-industrija Niša i Sofije. ‘’Ali mi u Nišu nemamo auto-industriju!’’, iznenađeno saopštiše predstavnici grada Niša gostima iz Bugarske. ‘’Kako nemate?! Pa mi smo dolazeći ovamo prošli pored auto-placa na kome je bilo više hiljada automobila!’’. Oni su prošli pored parkinga Elektronske industrije u Nišu gde su se sjajile nove nebrojene fiće, uredno parkirane dok su desetine hiljada radnika bile na poslu.
Samo tada, zlatnih sedamdesetih, i nikad kasnije Niš je bio jedan od najrazvijenijih gradova bivše Jugoslavije, po broju stanovnika drugi grad u Srbiji, iza Beograda a ispred Novog Sada.
Danas, pola veka kasnije, ova slika pune zaposlenosti i ubrzanog privrednog razvoja Niša deluje nestvarno. Kao da se to nije desila nama, već nekom drugom, kao da to nije bila stvarnost nego fikcija, citat iz nekog utopijskog romana, kadar iz američkog filma.
NIŠ — Nepresušni Izvor Šansi, kako su pretenciozno i prepotentno autori strategije razvoja Niša 2007. potpisali ovaj dokument, pretvorio se u nepresušni izvor propuštenih šansi. Propuštene su šanse da se grad brže razvija, da pruža snažniju podršku zapošljavanju Nišlija, da da značajniji podsticaj da se razvija privreda grada, da ubrza procese razvoja institucija koje bi bile u službi građana. Propuštena je šansa da pojedinci i grupe građana vrše snažan i stalan uticaj na Republiku Srbiju, da zagovaraju brži i ravnomerniji regionalni razvoj jugoistoka Srbije i Niša kao njegovog centra.
Danas je Niš centar najnerazvijenijeg dela Srbije. Nišu gravitira desetak opština sa najnižom stopom zaposlenosti, sa najvišom stopom nezaposlenosti i sa najnižim prosečnim i medijalnim primanjima u Republici Srbiji.
Niš se poslednjih godina razvija, ali taj razvoj je spor i nedovoljan da bi sprečio još bržu i veću migraciju radno sposobnih građana Niša, da bi zaustavio odlazak mladih u inostranstvo, ali i odlazak na sever Republike, u Beograd i Novi Sad.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku su poražavajući. Grad Niš, treći po broju stanovnika u Republici Srbiji, danas ima 100 hiljada ili 40% manje stanovnika od drugoplasiranog Novog Sada. U Nišu živi oko 256 hiljada ljudi, a u Novom Sadu oko 358 hiljada.
Iako Novi Sad ima 100 hiljada stanovnika više nego Niš, poslednji zvanični podaci RZS-a za 2019. godinu nam govore da je u Nišu registrovano 2,3 puta više nezaposlenih građana nego u Novom Sadu. Broj nezaposlenih u Nišu je u 2019. godini iznosio 23358 lica, a u Novom Sadu 13932.
Za prethodnih 7 godina, od 2012. do 2019. godine, broj nezaposlenih je u Novom Sadu pao sa 29,8 hiljada na 13,9 hiljada i to je pad od 54%, dakle broj nezaposlenih je više nego prepolovljen. U istom periodu broj nezaposlenih Nišlija pao je sa 36,1 hiljade u 2012. godini na 23,4 hiljade u 2019. godini. To je pad od 35%, značajno niži nego u Novom Sadu.
U 2012. u Novom Sadu je bilo registrovano 87 nezaposlenih na 1000 stanovnika, dok danas taj broj iznosi 41 nezaposleni na 1000 stanovnika. U Nišu je 2012. godine broj nezaposlenih na hiljadu stanovnika iznosio 139 a danas iznosi 94.
Nezaposlenost sporo pada, zaposlenost još sporije raste.
U Novom Sadu su registrovane 152 hiljade zaposlenih, u Nišu gotovo duplo manje — 82 hiljade u 2019. godini.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Novom Sadu je 20% veća nego u Nišu i iznosi 60466 dinara naspram 51000 koliko je u Nišu.
Istovremeno, nekoliko indikatora razvoja nam daju još jasniju sliku gde je danas Niš u odnosu na Novi Sad.
Indeks dečijeg blagostanja, važan parametar UNICEF-a, u Nišu iznosi 36,6, a u Novom Sadu 45,25. Ovim se Niš po indeksu dečijeg blagostanja svrstava na 19. mesto u Republici Srbiji dok je Novi Sad na visokom 4. mestu.
Jedan od pokazatelja razvoja je i broj izgrađenih stanova na 1000 stanovnika. U 2018. godini u Novom Sadu je izgrađeno 7 stanova na 1000 stanovnika, u Nišu duplo manje, 3,5 stana na 1000 stanovnika.
I možda najporazniji podatak — udeo korisnika socijalne zaštite u ukupnom broju stanovnika je gotovo duplo veći u Nišu nego u Novom Sadu i on iznosi 14,9% građana, dok je u Novom Sadu 7,8%.
Neverovatan je i zvanični podatak RZS-a da je u Novom Sadu registrovano čak 3,25 puta više privrednih društava nego u Nišu, 10463 preduzeća posluje u Novom Sadu i 3217 u Nišu u 2019. godini. Takođe, gotovo duplo više je preduzetničkih radnji (95% više) u Novom Sadu gde je registrovano 19277 radnji, a u Nišu 9884, takođe u 2019. godini.
Razlog je neravnomerni regionalni razvoj. Zdrava logika i zdrav razum nam kažu da ako želimo ravnomeran regionalni razvoj, potrebno je da brže razvijamo one delove zemlje koji su slabije razvijeni, da više para i znanja ulažemo u njih, zar ne?! Nažalost, mi ovde imamo probleme sa logikom i sa razumom.
Za podsticaj regionalnog razvoja u 2018. godini uloženo je 70,5 miliona evra u Novi Sad i 28,3 miliona evra u Niš — 2,5 puta manje!Ako posmatramo podsticaj regionalnom razvoju po glavi stanovnika, taj iznos je gotovo duplo veći u Novom Sadu nego u Nišu — 197 evra po stanovniku naspram 110 evra u Nišu.
Da li nam je sada svima jasno da Niš nije na dobrom putu, bez obzira na evidentan i vidljiv razvoj u poslednjih par godina? Da li bez snažnijeg uticaja pojedinaca i grupa građana koji će se u Republici, u Vladi i Skupštini Srbije založiti za razvoj, Niš može da preživi depopulaciju? Da li bez političara sa karakterom, a ne poslušnika i poltrona, Niš može da ubrza svoj razvoj?
Nemamo više EI televizore marke ambasador i samo jedan TV program. U našim dnevnim sobama tanje se LED monitori a sa stotina televizijskih kanala pričaju nam da nam je sjajno.
Isključimo televizor, uključimo razum!
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Autor je zanemario činjenicu da je NS glavni grad Pokrajne,i da usisava sve što može iz Vojvodine.Još važnije nije uračunao broj poltrona i podanika iz redova lokalnih političara po glavi stanovnika prema BG.Tu Niš vodi u republici.Dok svako od nas može da nabroji makar 5 političara iz NS u vrhu vlasti i različitih partija,verujem da niko u Srbiji ne zna ni gradonačelnika NI.Dva bivša su u BG.
Da dodam, izdvajanja Nisa i N.Sada za budzet Republike i ogromnu razliku koliko se iz budzeta drzave daje nama i nima !
Drugo, svako onaj ko dodje u N.sad, ostavlja svoje dosljacke osobine na ulazu u grad i vrlo brzo postaje lokal patriota ,ovde je obrnuto, svako nosi svoj praziluk i misli da tako treba da nastavi da zivi! Mi sluzimo za podsmeh svima onima koji zive u uredjenim sredinama !
„Drugo, svako onaj ko dodje u N.sad, ostavlja svoje dosljacke osobine na ulazu u grad i vrlo brzo postaje lokal patriota…“
Погрешно!
Врло брзо схвати да углавном бива прихваћен од оних који су, попут њега, дошли са стране…
Мислим да је то уједно и разлог зашто већина инсистира на свом дијалекту и особеностима.
Ničeg novog u komentaru. Opšte je poznato, da su Niš, već početkom devedesetih razorile KOMUNJARE, da bi im se svesrdno, gotovo avetinjski priključilo VIŠESTRANAČJE/ najpre DEPOS, a zatim DOS/. U tim igrarijama političkim, Niš niko NIJE ZAREZIVAO. I danas je tako. Beograd Dekretom, bez, da barem konsultuje Nišlije, postavlja funkcionere, a OVI na najštetočniji način po grad uzvraćaju podaništvom.
Sve je ovo tacno ali postoje faktori koje statistika ne prepoznaje:
1) Novosadjani imaju pozitivnu osobinu da su mnogo poslovniji I precizniji od nas juznjaka, sto je vrlo vazno za biznis, otuda I veci broj firmi.
2) Imaju negativnu osobinu da sebe smstraju arijevskom rasom u odnosu na cen. Srbiju I smatraju da su vazniji od nas. Iz te osobine vuce koren njihovo autonomastvo I stalno insistiranj
… I njihovo insistiranje na politici „nase pare“ Kao da samo oni daju pare u republicku kasu. To politikanstvo takodje pomaze…
3) Najvaznije Novi Sad se dosta izvlaci I na geografsku blizinu Beograda, jer je Bg najvece trziste u Srbiji I glavni finansijski centar u bivsoj SFRJ sto je odlicno za novosadsku lokalnu ekonomiju.
To je isti onaj Bg sto ga satro pljuju
Na prostoru od BGD do NS zivi oko 2,5 miliona ljudi ili nesto manje od 40% stanovnistva danasnje Srbije. Imate tu dosta manjih gradova koji imaju velike industrijske zone, Pancevo, Pazova, Pecinci, Indjija, Ruma. U tim mestima su otvorene mnoge strane firme, vecina BGD ili NS firmi se izmestila u ta mesta, velika zaposlenost je u tim mestima, dolaze zaposleni iz BGD ili NS da rade tamo.
A situacija u Vojvodini je u nekim perifernim opstinama kao na jugu Srbije, pojedine opstine u Banatu su slicno siromasne, svi zivi pobegose za BGD i NS ili za inostranstvo. Jednostavno Srbija je u proseku siromasna zemlja.
AKo vam je! Kada sam ja pocetkom devedesetih pricao da nam treba diktatura, da treba iz Ei otpustiti neradnike, ostaviti radnike i dovesti Japance da budu vlasnici i organizuju proizvodnju, svi su mi se smejali. Ideali su im bili demokratija, Milosevic, nacionalizam, ratovi. Posle par godina su ti isti govorili „Sve si bio u pravu,“ ali vuk je vec bio pojeo magarca…
Uh, kako si samo bio pametan. Evo i sada se po ovome što si napisao vidi sva mudrost tvog predloga. Evo imaš diktaturu, uživaj.
SInak, ovo nije diktatura, ovo je izopacena demokratija. Razlika je drasticna.
Odlican clanak ! Autor se pita da li bi Niš mogao da ubrza svoj razvoj kada bi ga vodili vrsni politicari a ne poslusnici i poltroni
Сваки град поред зграда,фабрика,путева и културних институција карактеришу и људи који у њему живе.Можда превасходно и првенствено.Све док о Нишу не воде бригу Јовановићи,Петровићи,Станковићи већ банђури,ждрале и сотировски неће за нишлије бити боље зато што поменути нису НИШЛИЈЕ већ дођоши које за Ниш не везују корени већ само интерес.
Tekst zavređuje pažnju i pogađa u centar problema naseg grada. Koliko je naš, to je pitanje za dublja istraživanja. Nisu u pitanju „dođoši“, već bezobzirni poslušnici Beograda. Ako se to ne saseče nema nam spasa. Tekst je dobar,ali nije sveobuhvatan, preskače jedan duži period posrnuća. Ipak dobro je da se neko dotakao pravih stvari. Ispravka jedna: prvi TV je: RR TV 810 ekran 42cm. 1958.-1959.god
Текст је солидан, али доказује да статистика прикрива суштину.
Основни разлог за демографску експлозију НС-а су пре ратови 90-их него то на шта циља аутор. Наравно да се и то дешава и дешаваће се, али то није проблем у коме је Ниш усамљен. Огроман део Србије би се, нажалост, преселио у БГД или НС!
Ниш се не може поредити са административним центром Покрајине. Једноставно не може.
Nisi shvatio poentu, nisu zivot samo pare i fabrike !
Zitelji moraju biti lokal-patriote, da vole i cuvaju svoj grad a druge postuju ! Nis je imao, kudikamo bolji status u SFRJ ! Nis su vodili dobri domacini, uspesni privrednici, vidjeniji ljudi , sa manirima, a ne titogradjani ! Nis je zrtva visestranacja i skracivanja drzave! Svi su proterali „pusto tursko“ mi smo jos uvek ,meraklije! Kasaba!
Знам ја одлично суштину, јер сам живео и живим у оба града. Видим огромну разлику у менталитету, а оно што ми је највише криво је што Ниш има прегршт квалитетних људи, а лоше и неспособне политичаре на власти.
Испоставља се да су фабрике стигле на иницијативу државе, а да је локал неспособан у проналажењу интереса инвеститора. Ниш, за разлику од НС-а, мора да се наметне као регионални центар.
Нигде ја нисам помињао то што ти коригујеш. Нема НС фабрика и има потпуно исто – неспособно руководство коме БГД доводи инвестиције (баш као и Ниш).
Тачно је да „домороци“ обожавају свој град (за разлику од њих Нишлије најчешће мрзе свој).
Сумрак Ниша је кренуо са последњом гарнитуром СПС-а, а суноврат доживео са ДОС-ом (у првом реду Живковићем)!
Толико о томе да је неко локалан био боље реше
Jedino rešenje za Niš je da se suoči sa sobom, da kaže sebi „jeste, ovo smi mi, a da li želimo da budemo takvi…“ Mislim, u principu želite, svo vaše kukanje je, hajde da budemo pristojan, nedovoljno iskreno. Niš nije toliko siromašan materijalno, koliko je nisko civilizacijski. Raščistite sa sobom da li vam to smeta ili ne. Kladio bih se na to da vam ne smeta.
Novosadjani pljuju Novi Sad isto koliko Nis pljuju Nislije. Nemaju svest da zive u mestu sa vise posla i vecim brojem zaposlenih, misle takodje kao i mi ovde da su uskraceni zbog Beograda. Ljudi su isti i muce iste probleme kao sto muci sirotinja u Beogradu ili Nisu. U proseku smo svi siromasni. Kao sto je tamo nesto bolje tako je u vecini Srbije gore nego u Nisu. Sve ima dve strane.
Autor teksta ne zeli da napise da je EI firma koja je sa tehnologijom bila zaostala za japanskom elektonskom industrijom decenijama, cim je trziste SFRJ krajem ’80-tih bilo otvoreno za uvoz tehnike iz sveta krenuo je masovni uvoz TV prijemnika i video uredjaj sa Dalekog istoka i EI je izgubio trziste. Nemas trziste, nemas za koga da proizvodis i gasis se, kratko i jasno.
Vuce sa Ontarija,
Vama za informaciju, EI je do 1991-e bio konkurentniji od Japanaca koji su mogli da se kupe u Beogradu ali za duplo vece cene. EI je jos krajem osamdesetih na TV-u imao sleep-timer i daljinsku komandu, sto je bilo samo na najskupljim Japancima. EI-PP je integralna kola razmenjivao sa TOSHIBOM i ITT-om jer je bio kvalitet. Da ne pominjem zvucnike koji su ugradjeni u svetske bre
Delovi EI sa naprednijim tehnologijama su bili u Zemunu (Feriti, fabrika VF u Vrtlarskoj) i oni su opstali, privatizovao ih je Siemens a fabrike potrosacke ( bele tehnike i televizora) tehnike su propale jer nisu mogle da izdrze trku sa Japancima.
MIN je propao, propala je i novosadska Pobeda (kao i ostala masinska industrija u Srbiji). Ali u NS se razvila IT a u Nisu nije.
U periodu 2010-2016,ziveo je i radio Lala iz okoline N.Sada tipa komercijala ili slicno.Upoznao je Nis,prosao ga je uzduz i popreko i posle mi rekao da nije siguran da je primetio je NS uopste veci od Nisa.Ili je razlika jako mala….
Svu statistiku dao je autor ovog teksta.
Statistika je sa zvaničnog popisa stanovništva Republike Srbije iz 2011. a ne odokativno. Novi Sad sa užom okolinom ima 341 000 a Nis 260 000. Ovo nije misljenje vec cinjenice. Ljudi su prebrojani, bukvalno od stana do stana se islo (znam jer sam ucestvovao u tome). Manji je problem sto je veći, mnogo teze pada ovo sto je dosta bogatiji grad od Niša
Nema tu mesta subjektivnosti,postoje rezultati popisa,lako su dostupni i tu se priča završava…Da dopunim Ronalda (pa i autora teksta)-razlika u broju stanovnika je još i veća ako se upoređuju samo uža gradska jezgra,gotovo 100.000…To je za naše uslove jako puno,50% više od broja stanovnika Niša.Bojim se da sa takvim odnosom cifara ta 2 grada više i ne mogu da se porede. Bliži je KG sa 150.000.
Osnovni razlog brzeg razvoja Novog Sada u odnosuna Nis je taj sto je Novi Sad prestonica autonomne pokrajine Vojvodine. Potrebno je reformisati Srbiju u 4 ekonomski autonomna regiona sa centrima u Beogradu, Novom Sadu, Nisu i Kragujevcu i 4 izborne jedinice za Parlament Srbije.