Dan zarubljenih
Jedan od upečatljivijih simbola grada Brisela je fontana u obliku dečaka koji mokri. Maneken Pis, kako ga mnogi znaju, bronzana je statua iz 18. veka, a legenda kaže da je dečak spasio Brisel tako što se, narodski rečeno, popišao na fitilj koji je trebalo da digne u vazduh zidine grada.
Na Dan državnosti Srbije, što pada u ove dane kada se još slave i vino i ljubav, Maneken Pisa oblače u srpsku, šumadijsku nošnju, kako bi se obeležio ovaj, za Srbiju, veoma važan dan.
Osim što je na Sretenje 1804. godine Srbija počela važnu bitku za nezavisnost, trideset i jednu godinu kasnije donela je najmoderniji ustav, koji je trajao svega pedesetak dana.
Izgleda da je Srbija jedino toliko vremena – 55 dana, imala petlju za nezavisnost sudstva, ravnopravnost građana, slobodu kretanja, kao i ukidanje feudalnih odnosa i trojnu podelu vlasti.
Bivajući tih dana na vrhu piramide izrađene od principa demokratije, Srbija je pokazala da osim oružja i onoga između nogu što je sinonim za hrabrost, ima i učene ljude koji kreiraju društvo na nekim drugim, postojanijim temeljima. Obrazovanju, kulturi i diplomatiji.
Činjenica da je baš ovaj Ustav knjigovezao prvi srpski knjižar i izdavač, veliki rodoljub i umna glava Gligorije Vozarović, govori o tome kakva je pozadina ovog dokumenta.
Ako u priču još uvedemo Dimitrija Davidovića koji je bio izuzetno cenjen van granica Knjaževstva i malo dublje od površine, ovaj dokument možemo smatrati istinskim pokušajem da se novo društvo ustoliči na zdravim principima i vrednostima.
Nažalost, koliko smo kao društvo bili spremni na ukidanje ropstva, možda najbolje svedoči to što smo i dva veka kasnije skloniji podaničkom i žbirovskom mentalitetu, nego slobodi.
Da nije tako, ovaj bi se današnji Ustav, kakav god da je, usprotivio svojim okupatorima, koji ga rabe umesto toalet papira.
O tome ko su nam danas ministri, ko sebi daje pravo da vlada, umesto da služi građanima, ko je u objedinio sve tri grane vlasti, kakva nam je diplomatija, arčimo reči, svi, već godinama.
Dok se tamo u Belgiji, u Muzeju evropske istorije, zastakljena čuva neka od kopija Sretenjskog ustava, da podseća kako smo nekada umeli sa Evropom, danas nas u progres vode balkanski kasapi i njihove reinkarnacije.
Možda oblačenje Maneken Pisa u srpsku nošnju i nije slučajna.
Šalje li nam to neko signal, da shvatimo kako nam već decenijama, baš ti što se najvećim kite srpstvom sve vreme pišaju u oči?
Pa od toga nikako da vidimo put ka Evropi, čiji smo deo bili i pre nego što je o njoj nastala fama.
Kako god, čini se da smo od svih bitaka malo zarubili vrh mača. Pa nam je mudrije da se opet latimo pera.
Da ne otupimo skroz.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
2Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Дан загубљених!
Svaka ti čast .A otupeli smo debelo