Termin “Urbicid“ je prvi počeo da koristi pisac naučne fantastike Majkl Murkok a potom ga je u svet urbanog planiranja kao širi pojam uveo Maršal Berman devedesetih godina prošlog veka, obeležavajući njime svako upropašćavanje ili bukvalno ubijanje grada različitim agresivnim i nepromišljenim intervencijama zbog kojih bi on gubio svoju prepoznatljivost i sam identitet.
Sticajem životnih okolnosti put me često navede u posetu vašem gradu.
Minuli školski raspust, između ostalog, proveo sam pokušavajući da svojim ćerkicama pomognem u traženju poente, u naslovu navedene pesme; valjda je to bio neki domaći zadatak ili obavezna lektira za peti razred.
I reče predsednik Vučić: neka se izbori održe 17. decembra i neka se čuje izborna volja građana. I bi 17. decembar i ču se izborna volja pojedinih građana. Vreme za odmor namenjeno sedmom danu i postizborna apatija (psihičko stanje sveprisutno kod osoba na Balkanu, a karakteristično za naraštaje između 20 i 30 godina) prenese se na celu sedmicu. Šta dalje? Vlast nije srušena, opozicija se nada ponavljanju izbora, dok Vučić tvrdi da su ovo „gotovo najčistiji izbori do sada“.
Od svog prvog teksta za Južne vesti se bavim temom za koju sam stručno vezan i životno zainteresovan, a koja se tiče stanja u kome se nalaze niški kulturno-istorijski spomenici, kao i našim odnosom prema njima i kulturi uopšte. Mišljenja sam da grad poput našeg, koji u kontinuitetu postoji i živi već nekoliko hiljada godina i pod kojim se nalaze slojevi i slojevi istorijskog nasleđa, može i mora da iste koristi i na osnovu njih gradi i svoje ostale potencijale.
Čatim ovej novine, buljim u ovaj televizor, i nema d’n a da ne pisuju i zboru od niki preletači. K’kvi su bre tija preletači? Ja znajem za golubi, al’ ovoj čoveci, pa preletači, nes’m znaja.
Kada ti, Istoče, površno i banalno predstavljaš marketing, promociju i komunikaciju, i kada svesno, radi lične koristi i publiciteta, daješ legitimitet onima koji, zloupotrebljavajući medije, državne fondove, zloupotrebljavajući moć i uticaj nad slabima i poniženima, ostvaruju interese koji su duboko povezani sa kriminalom i korupcijom, onda i ti saučestvuješ u tome.
Anketari firme Max Strategic, za koju prvi put čujem, uradili su sa mnom kratku, dvominutnu anketu. Sklepana anketa, postideo bi se svaki istraživač javnog mnjenja. Zvali su me na moj mobilni broj telefona sa fisknog broja 0184150953, dakle zvali su iz Niša ili nekog mesta Nišavske oblasti. Ono što me je iznenadilo i zbunilo, da među 5 pitanja (o zadovoljstvu radom Vlade, o zdravstvu, korupciji, da li ću izaći na izbore i za koga ću da glasam), nije bilo ni jedno demografsko pitanje. Ni pitanje o starosti, ni pitanje o mestu stanovanja, pitanje o polu.
Od’mno vi nesam pisuvaja pa se mlogo nabralo i za pisuvanje i za smejanje i za kukanje. Misle si ništo na moj pamet, najprvo ću vi pisujem od ovija izbori al’ se brgo popišmani i seti se što mi je zborija moj pokojni deda Sveta Nišavac: „Sinko, manjuj se od politiku, toj ti je pogan zanat i kurvinska rabota. Neje te Gospod daja za tuj rabotu. Ćuti si, gledaj si kuću i dečicuj i što ti je gajle koj će legne pod krušku da bere kruške, Kurtini ili Murtini.“
Ako mislite da su se oni Srbi od pre dva veka pobunili baš protiv vlasti sultana i carigradske administracije, bićete nedovoljno u pravu. Devetak koji se plaćao Osmanlijama je zapravo bio manji od današnjeg PDV-a. Carska pravda možda jeste bila prespora ali je kad-tad dosezala i do najudaljenijih krajeva imperije.
Pirot je Beogradu, dugo posle oslobođenja 1877, bio daleka varoš na istočnoj kapiji Srbije u koju su, uglavnom po kazni, za nastavnike škola odvođeni nesmotrenici koji bi rekli ili uradili nešto što nije po volji vlastima. Tako su u Pirotu u trenucima svoje nesmotrenosti, ko godinu, ko dve, svoj predavački poziv kalili i Radoje Domanović i Stevan Sremac.
Počela je još jedna, neobičnije od mnogo prethodnih, bez tradicionalnog štrajka prosvetnih radnika, školska godina uz prethodno medijsku pomamu za informacijama o tome kako će i gde lik iz najmračnije i najtužnije srpske stvarnosti nastaviti svoje školovanje, na šta ima pravo, a i obavezu.
Tokom užarenog 23. leta 21. veka u “Stradiji” bombastično odjeknu vest: Od septembra u Beogradu besplatni udžbenici i besplatna mesta u vrtićima. Beograđani, i domorodačka manjina i doseljenička većina, kao građani I reda, konačno mogu da odahnu. Kako i ne bi s obzirom na očekivanu (značajnu) uštedu u kućnom budžetu. Taj novac sada mogu da preusmere, recimo, na različite kulturne potrebe: pozorištance, bioskop ili nešto treće.
Dok pišem ove reči u dvorištu svoje porodične kuće u Knjaževačkoj ulici, automobili nastavljaju svoju suludu dnevnu trku iako je već prošla ponoć. Noću se, kada buka utihne, još jezivije čuju pojedini sumanuti vozači koji turiraju svoje makine kao da je u pitanju pista a ne gradska ulica.
U onim posleratnim vremenima, kad su se svodili računi, prebrojavali mrtvi i kad je tuga za onima koji nisu preživeli bila još uvek sveža. U vremenima kada je još uvek tinjala nada da će se ožaljeni, kome smo već dali sve parastose i uklesali ime u nadgrobni spomenik ipak, jednog jutra pojaviti na kapiji. U vremenima kad su još uvek stizala pisma iz Crvenog krsta sa obaveštenjem da je „taj i taj“ pronađen u nekoj bolnici u Nemačkoj, doduše ne u najboljem stanju ali živ.
Postoji taj jedan prećutni stav dela građana ove zemlje koji kao da kaže: dobro, ako vam je toliko stalo do vlasti – vladajte. Ako ćete da lažete na svim svojim televizijama – okej lažite svoje biračko telo, mi ionako znamo istinu. Ako ćete da kradete izbore – okej punite te kutije lažnim listićima, mi ćemo ionako da pošaljemo našu decu u inostranstvo. Radite šta hoćete, ako vam je baš toliko stalo. Samo nam ne dirajte našu udobnost, naša mala putovanja i uživanja, naše porodice i brzi internet.
Mesec maj 2023. u državi Srbiji mesec je tuge, duševnog razdora, rezigniranosti, besa i očaja. Desila su se dva tragična događaja nezapamćena u našoj istoriji. Neviđeni bol okupirao je duše porodica nastradale dece i odraslih, ali i svih onih koji su tih dana duhovno bili sa njima.
U iščekivanju najvećeg skupa ikad, protesta protiv protesta , protiv nasilja, ne mogu, a da se ne potrudim da predložim neke detalje koji mi se čine simbolom blagostanja u kome smo, a koje se ovde gradi tridesetak godina unazad, sa istim političkim stvaraocima pomenutog blagostanja i njihovim nesebičnim podržavaocima.
Aristotelov traktat na temu mimezisa, čuvena Poetika, vekovima je krila gotovo univerzalni odgovor na pitanje šta za čoveka predstavlja umetnost. Mimezis je pojam koji nudi širok spektar tumačenja, ali se simplifikovano može govoriti o određenim imitacijama i podražavanju stvarnosti, što će za ovu crticu biti dovoljan temelj.
Jubileji su bitni i u privatnoj i u javnoj sferi. Oni su trenutak da se sa određene vremenske distance sagleda dosadašnji pređeni put, uoče i obrazlože načinjene greške i izvuku pouke kako iste ne ponavljati u budućnosti. Nažalost, u Srbiji se jubileji uglavnom iskoriste za nešto sasvim suprotno. Za selektivno sećanje, pravdanje grešaka i iskrivljenje realnosti. Odlična osnova da se ponove iste ili načine još gore greške u budućnosti.
VladicaKoliko ja vidim Niš će dobiti još jedan ginisov rekord po građevinskim radovima.
Novi pokušaj Ministarstva da završi Studentski dom u Nišu započet još 2009. godine
Čitalac
