Da bi, u ovo zlo doba, kada inflacija ne pita za dubinu džepa, mučeni srpski poljoprivrednik dobio 6000 dinara za hektar zemlje i 3000 dinara za gorivo po hektaru, nije dovoljno samo da tu zemlju ima. Potrebno je, naime, da ima zavidno informatičko znanje, poseduje mobilni telefon, računar, ali i da je sve to vezano za Google nalog, jer kako mi jutros potvrdiše, to ne može na telefonima koji ne podržavaju Google.
Krajem februara 2023. godine, dok je trajala „presudna” bitka na očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta na KiM, u željnom iščekivanju „briselskih vesti”, odigrao se jedan nesvakidašnji događaj koji po značaju i medijskoj pažnji preti da ugrozi ne samo ovaj prvi, nego i raniji naširoko poznati „VKS case”.
Proveo sam prošlog petka veče u policijskoj stanici prekoputa opštine Medijana. Došao sam sa prijateljem koga su pozvali zbog privođenja njegovog maloletnog sina, jer je zatečen na mestu tuče grupe mladića u bulevarskom parku.
Predugo su ljudi doživljavali reke prevashodno kao vodene puteve, način za snabdevanje vodom ili uklanjanje otpada. Priroda je i po tom pitanju predstavljala tek “neprijatnost“ koju je trebalo ukrotiti i prilagoditi je sebi. Ali, ako se odlučite za bitku sa Prirodom, obično gubite u njoj. Očigledno je to lekcija koja se mora prečesto ponavljati da bismo je konačno zapamtili.
Dana 20. januara 2023. dok Srbi po običaju slaviše „najčasnijeg poslednjeg proroka”, naš vrli Predsednik se sastao sa predstavnicima zemalja „Kvinte” i, u ne baš prijatnom razgovoru, progutao „prvu gorku pilulu”. „Gorki list”, inicijalno tzv. francusko-nemački, a kasnije „evropski” predlog, bejaše predočen našem glavnom Pregovaraču.
Video klip sa ovim nazivom je videlo blizu 6 miliona ljudi i važi za jedan od najpopularnijih smešnih videa srpskog interneta. Za one koji ipak ne znaju o čemu se radi, reč je o prilogu lokalne niške televizije od pre petnaestak godina, u kome se građani Brzog Broda žale na nemar i nebrigu lokalnih vlasti zbog stanja visećeg mosta na Nišavi.
Kao najveći grad juga, imamo potencijal u bukvalno svakoj sferi, ali do sada nismo imali ljude koji se za taj potencijal bore! Ovaj budžet će biti još jedan u nizu koji su lokalne vlasti prespavale, ili nisu smele da traže investicije za svoj grad, jer je budžet donet u Beogradu za Beograd i 50% svih kredita države će biti vezano za projekte u Beogradu. Krediti su u iznosu od 5 milijardi eura a polovina je vezana za metro ali i za infrastrukturu Beograda (obilaznica, mostovi, stadion…).
Dešavanja u Iranu, Ukrajini, jačanje desnice u susednim zemljama I brojne suspenzije mukotrpno osvojenih prava i sloboda nas nateraju da se kao ljudski rod, a posebno kao žene zapitamo hoćemo li se sutra probuditi manje ili više bezbedne. Često se o ovom zapitamo, ušuškane u evropske tekovine I vrednosti demokratije bez toga da se pitamo šta nas to štiti i garantuje nam prava.
Počinje jedno novo poglavlje…
Novo poglavlje za skupštinsku scenu, jer će tamo konačno biti i opozicije, glas hrabrih i istrajnih ljudi.
Biće to poglavlje za Niš, ostavljen u stranu u doba “istorijskih investicija”, bez investicija.
Koliko samo stvari ne znamo, a koliko uopšte nema veze sa neznanjem to da neko izgovori ime i prezime maloletne žrtve zločina čak i na pitanje o odnetim koševima sa Bulevara.
Svaka zadesna smrt je po sebi tragična i mučna. Smrt rudara kida srce.
Nikad mirniju predizbornu kampanju nisam video otkako je višestranačja u Srbiji. Moguće je da u nekom studiju, gde se dobila prilika da se politički program predstavi ili iznesu zamerke vlasti i poleti pokoje pero zbog žustrijeg međustranačkog okršaja ali realno, ništa to nije.
Pišući monografiju Srpski politički govor modernog doba (Sl. glasnik, 2006; Sl. glasnik – Zavod za udžbenike, 2011) pomenuo sam da se antigovor javlja u dva pojavna đavolja oblika – kao reč mržnje i kao reč bez pokrića (laž). Reč mržnje i reč bez pokrića pod ruku hodaju u zavađenim i totalitarnim društvima, dok je sama reč bez pokrića svojstvenija tzv. demokratskim društvima.
Dan 25. februar 2022. biće upisan u anale značajnih istorijskih datuma, kao između ostalog i 24. mart 1999. godine. Tog februarskog jutra napadnuta je suverena država iz vazduha, sa kopna i mora. Napadač RF napad naziva „specijalnom vojnom operacijom” (SVO), a kao razlog navodi „demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine”. Do dan-danas napadi traju, ljudi stradaju i iseljavaju se, a pregovori jedan za drugim propadaju. Niko ne može predvideti kraj.
Napisah „čuvajmo dom svoj, domovinu“, čuvajmo i sačuvajmo. A onda, kafkijanskim obrtom, eto situacije da treba da se branimo i da – čuvamo sebe.
Moja prababa ‘adžika Dobra Trenina, koju sam već pominjao, inače, odmerena i pristojna žena, kad bi joj neko bez razloga prišio lošu nameru, rekla bi posprdno: “E, mušmule!”, osmehnula bi se i nekom imaginarnom sagovorniku pokazala šipak. Starica je znala, svetu se ne može ugoditi.
Ja sam od onih koji misle da je sve(t) iz knjiga (a mislim na literaturu), da se sve u knjigama rađa, a onda dolazi na svet i živi kao predskazanje i predviđanje, pa živi svoj – i naš – stvarni život.
Nišu ne priliči da bude palanka. On to jednostavno ne trpi. Ali se mnogi svojski i već kroz nekoliko generacija trude da ga takvim naprave. Po sopstvenoj meri i sa nekim stranim, za njega neprirodnim zamislima.
VladicaKoliko ja vidim Niš će dobiti još jedan ginisov rekord po građevinskim radovima.
Novi pokušaj Ministarstva da završi Studentski dom u Nišu započet još 2009. godine
Čitalac
