Pusti snovi
Mali privrednik u Nišu, kao i svaki mali privrednik na svetu, stalno sanja isti san. Da postane Veliki.
Mali privrednik u Nišu, kao i svaki mali privrednik na svetu, stalno sanja isti san. Da postane Veliki.
Držali se govori i pisale knjige o privredi, a niko ništa nije sejao. Cela zemlja pretrpana moralnim poukama, a morala nije bilo. U svakoj kući pun tavan logika, a pameti nije bilo. Na svakom koraku gororilo se o štednji, a rasipalo se na sve strane.
Prema legendi, velmoža koji je branio Niš 1386. od najezde Turaka, spasio se iz opsednutog grada bekstvom kroz podzemne hodnike.
Uspeh se teško prašta. Priznati sugrađaninu da je uspeo je ponekad toliko teško da vam se čini da time automatski priznajete da vi za tako nešto niste sposobni.
Na facebook-u postoji grupa sa nekoliko hiljada istinskih fanova Nišvilla koji preko dana žive svoje obične živote lojalnih građana, a kada padne mrak, naizmenično navlače kostim Crnog bombardera i izluđuju interventnu ekipu RRA.
Privatno je pravo i Predsednika i Gradonačelnka, a i moje, da verujem i odlazim u crkvu, ali je čudno da se poslovi građanske države i lokalne samouprave premeštaju u crkvene prostore.
Uvodna reč Radoja Domanovića u prvom broju lista „Stradija“. Čisto podsećanje.
da li je Nišu potrebna jedna ovakva organizacija? Ovako koncipirana, svakako. Sa ovakvim radom i sumnjivim radnjama i neradom – nikako.
Za vreme jedne gradske vlasti, Niš se našao u mreži Konstantinovih gradova, drugoj to kao da nije bilo toliko zanimljivo dok treća, sadašnja, kao da se pita šta sada?
Izreka „Što južnije, to tužnije“ koja je karakterisala navodnu mentalnu i ekonomsku (ne)zrelost juga bivše nekadašnje velike Jugoslavije na žalost i posle više od 50 godina karakteriše ove prostore.
Ukoliko se slučajni nalazi u Jagodin mali povežu sa martirijumom kod Jagodinmalskog mosta i Gradskim poljem, na kome se, skoro izvesno nalazi Konstantinova palata, dobiće se celina koja, na svoj način, govori o antičkom Nišu.
U Nišu i okolini ima svega 36 dana sa grmljavinom godišnje. Međutim, u drugoj polovini juna 2009.godine, grmljavine je bilo u Nišu petnaest dana uzastopno.
Retko se ko sećao razloga zašto je Nišvil radio zabranjen: da li je bila nekompletna dokumentacija kod RRA ili je urednicima dato previše slobode u izbegavanju zaglupljivanja slušalaca.
Niška policija proglasi za tajnu, a MUP zaključio da je sve bilo javno. A ja mislio sam da je javna tajna nešto drugo.
Nije nama Beograd kriv. Niti Ministarstvo. Niti famozna decentralizacija. Krivi smo sami sebi. Pa pošto ne želimo da se pogledamo u ogledalo, okrivljujemo druge za naš loš izgled, upalo lice i raščupanu kosu.
Dokle će svaka vlast da menja nazive ulica u gradu i vraća „stare nazive“ i zašto?
VladicaKoliko ja vidim Niš će dobiti još jedan ginisov rekord po građevinskim radovima.
Novi pokušaj Ministarstva da završi Studentski dom u Nišu započet još 2009. godine
Čitalac