Bela kuga

Autor

Petko Nišavac

Košarkaški trener u penziji.

Braćo Srbi, ovoj je došlo poslednjo vreme. Vidite li, bre, ćorče ćorave, da će se ametom zatremo? Će štuknemo, bre, k’ko onija dinosaurusi, pa će ni niki belosvetski „Palma“ tura koske po muzeji da zamajuje decu.

„Draga deco, ovo su fosilni ostaci retke rase koja je živela na ovim prostorima, a zvala se SRBI ili na latinskom Homo Srbikus. Osnovna karakteristika ove rase bila je nedostatak korelacije i sinhronizacije rada pojednih važnih organa. Posebno je bio karakterističan česti prekid veza na putu od muda do mozga. Nestala je pre nekoliko stotina godina, a kako navode naši eminentni antropolozi, glavni uzrok njihovog nestanka je zaboravnost. Naime, preokupirani ulaskom u Evropsku uniju, otvaranjem raznoraznih poglavlja, organizovanjem parada ponosa i beskompromisnom borbom protiv seksualnog uznemiravanja, zaboravili su kako se prave deca. Počeli su da se ponašaju kao kineske Pande. I tako nastade apsolutna nezainteresovanost za suprotni pol“.

E pa, braćo Srbi, ako ne iskate da se ovakoj po belosvetski muzeji ispiraju usta s’s nas, uzimajte se u pamet.

Ubavo se znaje, deca se ne pravu s’s SMS- poruke. Bataljujte tija telefoni! Obrnite se oko seb’. Pogledaj bre, ovuj lepotinju i ubavinju što se razmilela po sokak. Nasmej gu se, nažmikni gu, dobaci gu niki ubav reč i znaj, ona se je ovakoj potkusila i ujdurisala za teb’, ti da gu vidiš. Ne daj da te plašu s’s niki, bajgim jevropejski zakoni, za seksualno uznemiravanje. Tija zakoni su pisuvali onija što iskaju da napravu „genetski modifikovanog čoveka“ što nit jede, nit sere, s’lte raboti. Ovcu i šebeka su napraili, došeja je red i na čoveka.

Ovoj ubavo da utuviš u glavu. I ti se ne bi rodija da ti tatko neje na korzo gledaja majku, nažmikuvaja gu i vikaja:

„Drugarice, mlogo ste mi ništo poznati. Iz koju ste malu?“
„Iz Palilulu, kuća nije odma do Doninu češmu“. vika mu ona.
„Ja sam iz Jagodin malu, pa mogu ve ispratim, toj mi je usput“.

I takoj, reč po reč, dođe i ti na red.

Eve, fala na Gospoda, i na Vlas’ dođe iz dupe u glavu uplašiše se, razvikaše se, uskukaše se:

„Lele, što što će rabotimo, mladi se potikaše po beli svet, penzioneri će pomru, deca se ne rađaju, će ostanemo bez narod. Ako ostanemo bez narod, na koga će vlas’ da bidnemo?“

„Lele, koga će l’žemo, koj će ni nosi slike po sokaci, koj će ni glasa, koga će u vojsku da teramo, od koga će porez naplaćujemo?“

„Lele, bez leb će ostanemo, vlas’ ni je jedini zanat, drugi nesmo izučili.“

I za toj, braćo iz Vlas’, molim vi se k’ko na Gospoda, bataljujte toj lelekanje i kukanje. Učovni ste čoveci, znajete k’ko se toj raboti i za toj jutre od sabajle, oružje u šake pa juriš na tuj Čumu vikanu Bela kuga. I toj svi, k’ko jedan,i prisednik, i premijer, i ministri, i poslanici, i odbornici i cel Vlas’ do poslednjog pandura (ovija iz PUPS se oslobađaju od dužnos’, a ako baš zapnu, davajte gi da držu sveću).

A narod k’ko narod, dobra duša, kratak pamet, pa će vi posluša i za č’s će se naali na tuj sirotinjsku zanimaciju. Toj je bar mufte i za toj ni ne trebaju krediti od MMF i Jevropejsku banku. T’kvo poglavlje da otvorimo, a da bataljujemo onaj od prekookeansku plovidbu i ribarstvo u Nišavu i Gabrovačku reku.

Narod i deca toj ti je isto. Za č’s gi zamaješ s’s niko čibuče ali igačku. Bolje da tuj arču snagu, nego da vi se čepatu po sokaci i duvaju u svirajke.

Ubavo se znaje: „Kako car, tako i careva vojska.“