Razvikali se ovija poslanici po beligradsku skupštinu:
„Mi, ovakoj đuture, ko’lko ne ima i iz vlas’ i iz opoziciju, bez televiziju ič u skupštinu neće ni ulegnemo a kam li ništo da rabotimo.“
I takoj, videla žaba k’ko na konji turaju potkovice, pa i ona digla nogu. I ovija naši odbornici iz Nišku skupštinu privikaše:
„Mi li ćemo bre na duvari da zborimo. Iskamo da ovoj našo zborenje čuje cel Niš. Ubavo se znaje da tam po skupštinu niki nikog nit sluša, nit priznava. A mi iskamo na narod da zborimo, narod da ni čuje, na narod da otvorimo oči pa da vidi za koga je glasaja i k’kvu si je poparu nadrobija.“
A biva li toj bez televiziju? Ne biva.
Epa, braćo odbornici, dođe li vi iz dupe u glavu, a s’s obe ruke ste blagosiljali onaj ferman što dođe iz Beligrad, da se proda Niška televizija. Ne smiriste se, svrtku neste imali dok gu ne prodadoste i to onakoj pošto-zašto.
Ono istin je bre, šteta da onoj zborenje, onaj pamet, onija citati na latinski, onoj pozivanje na grčki filozofi i socijalistički klasici, ostane tam među četiri duvara i ne ulegne u svaku nišku kuću. I zatoj, braćo Nišlije, od usta će odvajamo, deca nek ni gladuju al’ televizija mora da bidne.
Neće žalimo. Ako neće prenosu ovija, što gi vikaju niški Berluskoni, će viknemo BI-BI-SI, će viknemo SI-EN-EN, će viknemo RAŠA-TUDEJ, pa nek se po cel svet čuje kude je taj Niš i što se raboti po njeg.
Ubavo znajemo da ne ovija naši odbornici s’s zborenje neće orezilu. Oni k’d zboru toj ti je k’ko iz crkvenu knjigu da čatu. S’lte će se čuje po cel svet: „Blago si ga na ovija Nišlije, s’s ovakvi odbornici mož’ i pred Rimskoga papu i pred Englesku kraljicu da iskoču a da se ne orezilu.
I takoj, raspisuvamo tenderi, pogađamo se s’s sve belosvetske televizije i ništo, ne pogodimo se. Mlogo bre katili čoveci, em iskaju pare, em iskaju da oni ujdurisuju i određuju k’ko će prenosu i što će prenosu.
Ovija iz SI-EN-EN se zaintačili da pušćaju reklame za koka-kolu i hamburgeri. E, tuj je malko falilo da ovija naši pristanu, ali s’lte k’d zbori niki iz opoziciju. Fala na Gospoda što se tuj u nišku vladu zateče jed’n Nišlija pa gi popišmani:
„Braćo, s’s tej reklame, ametom će rasrdimo Nišlije, zar pri naše pljeskavice od turli- turli sorte, će reklamiramo tija hamburgeri od veštačko meso. Mi li smo ulavi da šetamo prase po Teheran.“
A Rusi k’ko Rusi, će prenosu i i popus’ će ni davaju al’ na svi kamermani i na svi onija što se maju oko nji i oko televiziju, da davamo diplomatski status. I tuj se ne pogodimo.
Otud, odovud, okreni obrni, nadokrajke iskoči da će skupštinu pa da prenosu onija što pazariše Nišku televiziju. Ako bre, sevap je, nek uzmu čoveci niku paru i izvadu trošak. Će dava Gospod da bidne još nika skupština pa da se trošak ametom povrne.
I takoj, beše prenos, krča ton, koči se slika al’ napraimo ćef na odbornici. Dobro de, da je koštalo, koštalo je, al’ ič ni neje žal, napraimo gi merak a ubavo se znaje da merak cenu nema.
Imam si ja, pobratima odbornika, mlogo si ubavo živujemo, k’ko braća se varkamo i poštujemo. Jed’n d’n se ništo zapričamo za tija prenosi na skupštinu, pa ga ja pitujem:
„Što će vi bre pobratime tija prenosi, što toj ne bataljjete, s’lte se brukate i sramotite? Da ste pametni, odma bi trebali da gi zabranite a ne da arčite narodne pare. Varkajte si bre, obraz i poštenje. Ne davajte na narod da se, po kafane i sokaci, sojtarisuje s’s vas.“
„E moj Nišavac, ič se ti ne razbiraš u ovaj odbornički zanat. Muka je toj bre, dok ispratiš ovej SMS poruke, dok pročatiš novine, dok popričaš s’s čoveka što sedi do teb, dok dva-tri put iskočiš, koje zbog močanje, koje zbog tutun čurenje, ovaj od njiovi, završija govor. A taman si imaja merak da čuješ što je sve lagaja, što je sve nadrobija i koga je ocrnija, pa da mu s’s jednu repliku, onakoj kulturno, zapušiš usta, pa da cel Niš znaje koj je lopov a koj ima švalerku.“
„Toj s’s replike je jedini i golem odbornički rados’. Ovoj drugo se sve znaje. Vlas’ predlaga, vlas’ glasa, što su naumili toj će si izglasaju, koj pituje opoziciju“ briči li se vladika .“
Zatoj, bez televiziju ništo ne biva.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Petko,mnogo si nam nedostajao!Slatko se nasmejah!