Izbori

Autor

Petko Nišavac

Košarkaški trener u penziji.

Jedva čekam da po Srbiju pa bidnu niki izbori. T’g će se Beligrađani i Prečani setu da od Bubanj potok ponadole živu niki Srbi s’s dobru dušu, kratak pamet i k’ko gi s’s malko l’ganje i naplakuvanje pa mož’ pretupaš da glasaju za teb.

Ono istin je, od k’d ni Amerikanci, s’s sve žuto sirenje i Trumanova jajca dadoše i tuj demokratiju, ništo drugo ne rabotimo, s’lte se biramo.

Ako pobedu Kurte, jutre d’n se razvikaju Murte:

„Iskamo novi izbori. Ovija su bili l’žovni. Kurte su krali džakovi s’s artiške od glasanje, cepili naši plakati i tepali naši členovi. Ene ga Mita Džibra, još trese s’s glavu i moča u s’n, od toj tepanje. Stanuja je polovin čovek, neje ni za direktora u niko niško javno preduzeće“.

I takoj, a počne zborenje po niški sokaci, k’ko će bidnu izbori, počnu da doodu i beligradski političari. Ajd što napraiše k’labal’k po niški sokaci, nego se razmileše i po sela, k’ko u rekviziciju da su pošli.

Jed’n došeja da uz trubači i pečeno jagnje preseče sidžimku na novu ćupriju od tri metra dugačku i pola metar široku, što ga je Milisav, člen na njegovu partiju, pravija pre tri godine, da preko njuma preteruje đubre iz kočinu. Mlogo ubavo beše. Zbralo se celo selo, i muško i žensko, i staro i mlado. Ćerke na Milisava se premenile u narodnu nošnju. Jedna drži pogaču i sol a druga vezeno jast’če s’s makaze.

Političar se prekrsti, štrpnu malko od pogaču, topnu gu u sol, pa gu pol’k turi u usta. Štipnu za obraz najmlađo devojče na Milisava, uze makaze od jast’če i preseče sidžimku na dva mesta.

Seljaci počeše tapšaju, deca da pucaju s’s prangije, kučiki se razlajaše i sve bi bilo ubavo, da se u taj ma’ ne omače u potok deda Vanča, s’s sve transparent na kojeg je pisuvalo SVI U KOLEKTIVIZACIJU. Ostanuja mu još od Titino vreme, pa ga poneja.

Lele, poginu čovek, privriskaše žene, a ovija mlađeji strčaše u potok da vadu deda Vanču. Obezbeđenje sobali ovoga političara na zemlju i leže preko njeg.

Ovaj niški partijski poklisar raskopčaja košulju, razdrljija grudi i vika: „Ič ne berite gajle go-sn prisedniče, ja ve varkam s’s junačke gole grudi“.

Na tam, na ovam, izvadiše deda Vanču, očukaše političara od prašinu. Onaj poklisar mu obrisa cipelke s’s maramče, jer u onaj k’lab’lk beše s’s italijanske cipelke nastanuja u kučećo lajno. Narod se umiri, jedino deda Vanča pcuje pa u crno zavrzuje.

„Govor, iskamo govor“, privikaše seljaci.

Političar se nakašlja, udrvi se, ukrsti s’s oči, pa poče:

„Braćo, ovo je istorijski trenutak. Zahvanjujući umeću naših neimara, zahvaljujući našoj najsavremenijoj tehnologiji, zahvanjujući našim naučnim dostignućima, a sve pod mudrim rukovodstvom naše vlade i naše partije, danas smo spojili dve obale, dva sveta, dve civilizacije. Ovo je samo jedan od kapitalnih objekata izgrađenih u poslednje vreme, što zajedno sa stotinama ugovora o dobroj nameri, svrstava našu zemnju tamo gde je svrstava. Jug Srbije, a posebno Niš su naši prioriteti. Nema šta vi da idete u Evropu, Evropa ima da dođe u Niš, ako nije već i došla. Strpite se braćo još dvadeset-trideset godina dok nam ne otvore ova poglavnja, PRIZRENSKA LIGA 1, 2 i 3, pa da vidimo šta tamo piše. Dotle, glasajte za nas i molite se Bogu za naše zdravlje a ja vam čvrsto obećavam, da ova vlada nikad neće da dozvoli da na Niš, iz Gabrovačke reke, udari cunami“.

Bravos, povikaše seljaci, alal na majku što te je rodila.

S’g se ukači na kamen i onaj poklisar na partiju iz nišku opštinu, da i on turi zapršku na ovoj l’ganje:

„Braćo ubavo zbori naš prisednik. Jevropa je došla u Niš. Zar naša banja neje k’ko Rim, koloseum u banju, koloseum u Rim. A što biva k’d u Niš vrne kiša? Niš k’ko Venecija, s’lte gi nema gondole. Mora da su gi odneli ovija alavi iz Parking servis. Proodite li kroz niške katakombe? Vidite li onija devojčiki što stoju pred dućani, čekaju i čuru tutun? Isto k’ko u Amsterdam“.

„Neće se smirimo, svrtku neće imamo, dok ne napraimo Niš na vodu. Ovaj naša partiska braća iz Beligrad, cvrsto ni obećaše da će ga napravu i toj od njine pare. Čim Kinezi iskopaju onaj kanal od Solun do Dunav, oni će tam kod Doljevac odvrnu vodu, malko da navađuju bašče oko Leskovac a malko da praju Niš na vodu“.

I za toj, živela naša partija! Živeo naš prisednik!

Cigani udariše tuš, pa obrnuše na kolo. Razvi se kolo od jednu obalu pa preko ćupriju, č’k na drugu. Tam na keca, ufatija se i deda Vanča, zabraia je i na padanje i na pcovanje.

Mlogo je on preko glavu prefrljija i od’mno su mu s’s panduri i popovi u glavu utuvili da je vlas’ od Boga i da mora da se poštuje.

Takoj je od k’d je svet i vek i takoj će bidne do god je svet i vek.