Izborna lista

Autor

Petko Nišavac

Košarkaški trener u penziji.

K’d iskaš da zamaješ dete, da se s’s ništo zaigra, da mu odvrneš pamet od onija kolači u kredenac , t’g mu davaš onuj igračku na koju ima najgolem merak. Dete se t’g zašuntavi s’s igranje, zabraji i na kolači i na nokšir.

E, takoj rabotu s’s nas, ovija Jevropejci i Amerikanci. A se mi uzmuvamo, počnemo da pitujemo može li ovakoj, može li onakoj, a oni ni davaju izbori. Vikaju ni:

A bre Srbi, od’mno se neste birali. Ovoj, što ste se birali pre četiri godine, vidoste li, ne iskoči na dobro. Kude je Đurđovdan za biranje i glasanje? Toj je d’n k’d se zbiraju ajduci, k’d se biraju arambaše, a ne poslanici što će te odvedu u Jevropu, Ameriku i Afriku.

I ovoj što se biraste pre dve godine, na d’n k’d se slavu sveti mučenici Evtropije, Klenonik i Vasilisk, iskoči ćorava rabota. Mlogo ste bre katili i kamzeri, mlogo ste se i na Gospoda zamerili, pa ga ni ovija, sveti mučenici, ne mogaše  umilostive da ve prosvetli i opravi, za koga će glasate i na koju stranu će se obrćate. Zatoj ovuj godinu da se birate na Cveti, pa da da Gospod da procvetate k’ko šeboj, k’ko zumbul il k’ko kurvino oko’u prolet.

Lele, lele, naš rados’ nigde ga nema. Koja je toj ubavinja k’d na sve zabraiš, i na ženu si i domakicu i na dečicu, i na kuću, i na rabotu, s’lte ti se po pamet maju izbori.

Neje k’ko u Titino vreme što je bilo. Obučeš najubavo odelo, i toj onoj za slave, svadbe i, ne daj Bože sarane, ufatiš barjak u ruke i, s’s armunikaša napred, onakoj nogu pred nogu, da te vidi cel komšil’k, pravac na izbori. T’g je bija adet da u svaku ulicu ima po jed’n od ovija naši si komšije što zapisuje koj je išeja na izbori a koj neje. On ako zapiše da nesi glasaja i javi na onija u kožni kaputi, apsa ti ne gine. Za toj se ja razvikam po sokak:

„O, komšije, k’ko ste bre, arno li ste, ubavo li ste! Eve, ja s’s ovuj moju domaćicu pođo na izbori, pa si mislim ništo na ovaj moj pamet, vreme je da i vi poitate, jer drugovi i drugarice, ovaj naš socijalizam s’s drugom Titom na čelu s njim, ne mož da čeka. K’d proodimo pored kapiju na onoga što zapisuje, ja udarim i u pojanje, al onuj „Druže Tito ljubičice bela“, al onuj partisku „Amerka i Engleska biće zemlja proleterska.“ A glasanje, kolaj rabota. Zaokružiš sve što pisuje na onuj artišku, što ti gu tutnu u ruku, nit gu čatiš, nit gu zagleđuješ i frljiš gu u čantru, što je turena na sred sobu.

S’g od k’d ni Bog i Amerikanci dadoše demokratiju, iskoči niki taze adet za glasanje. S’g se ne glasa za čoveka, nego za artišku vikanu lista. Tuj su pisani turli-turli imiki i na kusi i na repati. Ako iskam da glasam za mojega komšiju Peru jer ubavo znajem da je domaćin čovek, da je pošten i špardžija, da je učija čkolju onakoj k’ko se uči čkolja po cel svet, jedna godina jed’n razred, da neje batalija ženu i decu i da se neje vlačija i secaja s’s švalerke i sekretarke, moram da glasam za njegovu listu i za svi onija što su tureni na njuma.

A tam na listu partija turila i kusi i repati i onija što su onomad iskočili iz apsu i onija što će po ovija izbori da legaju u apsu. Abre, ubavo gi poznavam, za nji ne bi glasaja ni lud ni pijan. Ni Džudžulejka s’s mađije me nebi naterala da gi zaokružim s’s plajvaz. Na sokak k’d gi srtneš, tri d’na sreću nemaš. Ne bi gi  daja ni kuče da mi varkaju a kam li vlas’ da bidnu. Al’ oćeš, okreni obrni, pa iskoči, k’ko su oni  vlas’ stanuli, k’ko sam gi ja glasaja i k’ko sam si sam ovuj poparu nadrobija.

Isto k’ko u kasapnicu kod Mitu kasapina, ako iskaš jagnjećo butče, mora kupiš i pola jagnjećo glavče. Isto k’ko na Palilulski pijac kod snajka Staniju iz Batušinac, ti pazariš i pogađaš se za ovej pokrupne i poubave jabuke a ona ti, kod merenje nabuta i ovej skapane i sparuškane.

More kolaj rabota s’s skapane i sparuškane jabuke, će gi frljiš. A što će rabotiš četiri godine s’s skapani i sparuškani odbornici i poslanici?