Javno preduzeće

Autor

Petko Nišavac

Košarkaški trener u penziji.

Pogleda Gospod Bog i na našu partiju, pa preripimo cenzus na ovija Đurđovdanski izbori. Jes da smo se protnuli k’ko kuče kroz plot, al’ koj te pita briči li se vladika, mi stanumo členovi na koaliciju.

Naš rados’ nigde ga nema. Udarimo u pojanje, u trupanje, u jedenje i pijenje, al’ sve s’s meru, onakoj k’ko na vlas’ dolikuje. Lele, pa k’d počemo da se pogađamo, kurvosujemo i premislujemo, vikamo gi: „Braćo, za taj tri javna preduzeća, pet nadzorna odbora i šes agencije, ič u skupštinu neće ulegamo, a od glasanje ič nema zborenje“.

I takoj se zamajuvamo, sotonjimo sve dok ovija iz Jevropu ne privikaše i ne pripretiše. Dođe aber iz Beligrad da ni davaju s’lte jedno javno preduzeće jer su i bez nas naprajili kvorum s’s ovej pobegulje iz druge partije.

I što će prajiš, sila Boga nemoli. Fala gi i za toj. S’ g će ima kude da rabotimo, i mi i naši si čičini, strinkini, komšije, švalerke, kumovi i starojkovi.

Najprvo će biramo direktora, i za toj zbramo najgolemi eksperti iz našu partiju: Žiku Švalera, Stanu Vrtirepku, Desu Pezu, Mitu Gospojicu i još niki členovi što gi nesam zapamtija imiki jer su tek onomad u Kamenicu i Zubin Potok stanuli eksperti.

Braćo i sestre, poče Mita Gospojica, onakoj s’s onaj njegov t’nak glas: „Vi ubavo znajete da se ja razbiram u tija jevropejski adeti, malko li sam se majao po Vlaško i Bugarsko zbog trgovinu s’s šuškavci i tergal fustani“.

Mita ga ametom utanji s’s glas pa vika: „Direktor mora bidne ekspert i ič ne mora da bidne iz našu partiju. E s’g,ako ga t’k’v nema, a neće ga ima, t’g će si turimo za direktora nikoga od ovija naši što su lepili plakati i tepali se s’s ovija njini“.

Jes, jes, vika Žika Švaler: „Eve ja predlagam onoga našoga što ga udariše s’s četku od tutkalo, pa s’g zamuckuje i nedočuje a vikaju da se od t’g umočuje i seba u s’n. Braćo on neje za drugu rabotu, da turimo njeg, pa nek se uči. Ako se s’g ne uči k’d smo na vlas’, k’d će se uči. Zaslužija je a i ekspert je. Taj k’d zalepi plakatu, dvojica gu ne mož’ odlepu“.

„Jok more, taj čarapa neje za tuj nogu“. Privika Desa Peza: „Ono da je sevap, sevap je. Al vi braćo i sestre, ubavo znajete da od onoj tepanje i s’s četku u glavu udaranje, ostade malko ulav“.

„Pa takvog i iskamo.“

Povikasmo svi u glas: „Zašto smo mi tuj, mi će bidnemo nadzorni odbor i mi će ga savetujemo i opravljamo. A k’d ga mi savetujemo, pamet mu ič ne treba, mož’ s’lte da mu smića“.