Kako je Pinki video Tita ili kako su Nišlije videle Putina

Autor

Petko Nišavac

Košarkaški trener u penziji.

Sedimo si takoj, ja i ovija moji kardaši, u kafanu Galiju, mezimo pitije, mažemo urnebes na vruće lepinje i č’s po č’s gucnemo malko od ovuj mučenicu što gu je gazda Zoki varija s’lte za nas.

I takoj, reč po reč manumo fuzbal, pa se ufatimo za ovoj zborenje što ide ovija dni po niški sokaci, k’ko će u Srbiju da doodi prisednik na pravoslavnu matušku Rusiju. Vikaju, k’ko je vlas’ ispratija aber na svi Srbi, kol’ko gi ima na ovaj svet, da na t’j d’n dođu u Beligrad i pozdravu ruskoga prisdnika.

Ovija naši iz opštinu, krotki i poslušni k’ko gi je Gospod daja, odma se ufatiše u rabotu.

Braćo, zavikaja jed’n iz Žožinu kapiju: „Mi, Nišlije, smo si carska semka i za toj ima da naprajimo carski doček na prisednika. Predlagam da s’g ispratimo jed’n proglas na sva javna preduzeća i na svi opštinari što jedu državni leb.“

PROGLAS:

1. Na taj d’n nema idenje na rabotu. Svi će dođete na određeno mesto zbog kačenje u autobus. U autobus će se kačite samo po spiskovi. Nema više „mogu li povedem tatka kude doktura“ ili onoj „zaintačila se žena da pazari niki fustan po Beligrad, pa reko da gu povedem, s’g k’d je mufte vozenje, da bar malko izvadim trošak“. Onomad jed’n zapeja da povede svastiku, zaudavala se pa da gu turi andulaciju u Beligrad. Ubavo mu vikam, a bre brate ne biva toj, nema mesto za sedenje. Jok vika on, ću gu turim u krilo, neće gu bidne prvi put, a i sendvič ne iskam za nju.
2. Svi mora ponesete po jed’n trasparent s’s drške, na koga će pisuje ništo kao: NAS I RUSA 200 MILIONA ili BRAĆO RUSI SRBIJA JE S’S VAS ili, a bre, sami si smislite ništo ubavo, zašto ste tolke čkolje izučili po ovej srpske vukojebine.
3. Svi da si poneste golemu flašu s’s vodu, jer ovija sendviči s’s kifle od onomad i sirenje od donatori, za č’s se ubajatu i mora s’s ništo da gi raskvasite. Ono istin je, tedomo da vi damo po jed’n hamburger i koka kolu, al’ što ne ide ne ide, ne dočekuje se ruski prisednik s’s toj.
4. K’d u Beligrad izlegnete iz autobus, nemoj mi se rastrčite po dućani i kafane. Najprvo idite na močanje, jer k’d ve turu u red nema m’canje ni u kenef. Belgrađani ubavo znaju koji su toj Nišlije i kol’ko Putin ima merak na nas zbog aerodrum i za toj će ne turu u prvi red barabar s’s transparenti.

Braćo, poče jed’n drugi iz Palilulu: „Ja predlagam da naprajimo jednu deputaciju od najgoleme gazde i poltičari iz Niš i da gu barabar s’s migovi ispratimo na granicu da dočekuje prisednika na Rusiju. Isto takoj predlagam da za turanje u prvi red bidnu s’lte ovija ubavi: načelnica, prisednik na opštinu, pomoćnik na prisednika, tutor na partiju i nika ubava direktorka na javno preduzeće obučena u belo i da takoj podsića na rusku zimu. Ako se, ne daj Bože, u prvi red nabuta niki debeli pa ni pokvari rabotu, odma jutre da se objavi na TV Pink da toj neje bija Nišlija, nego niki iz ovija selski autobusi.

Nadokrajke se javi za reč prisednik na Banju. Svi pomisliše k’ko će s’g da predlaga objedinjenu raspravu za doček na Putina, Makrona, Trampa i na svi onija što će doodu u sledće pet godine u Beligrad. Al’ jok bato, on se nakašlja, gutnu pljunku i poče k’ko iz crkvenu knjigu da čati: „Braćo, ja sam si Srbin al sam i Nišlija i ubavo znajem ko’lko Putin ima merak na Nišlije i na Bajkeri. Bajkeri će idu s’s motori a mi braćo s’s autobusi. L’žu ovija, što pisuju po novine, k’ko s’s taj benzin što će ga izarčimo na autobusi, bi mogli celu godinu mufte da se vozimo po Niš, isto k’ko Jagodinci. Braćo, ako ne iskamo da penzioneri pa vadu Srbiju iz lajna, mora da idemo jer bez Nišlije Putin ič neće da potpisuje“.

U taj ma’ svi počeše vikaju i tapšaju s’s ruke: „Bravos! Toj je zborenje! Blago na majku što te je rodila! Blago na Banju što te ima!“

Mi smo si starovremski čoveci, u pešes’ dražave smo živeli i mlogo smo preko glavu prefrnjili. Koga sve nesmo dočekuvali i koga sve nesmo ispraćali. U Titino vreme, č’s po č’s pa se čuje, Tito će s’s plavi voz da prođe kroz Niš. I odma se je znalo koj će što da raboti. Inforbirovci su uzimali ćebe i išli u apsu, a mi smo vrzuvali crveni maramčiki oko gušu, krali cveće iz komšisku bašču i barabar s’s radenici i poštenu inteligenciu, trčali na prugu.

Ono istin je, ovija srpski kraljevi, prisednici i premijeri nesu voleli da se mlogo maju po Niš. Navrnu takoj pred izbori, zal’žu narod k’ko će kude Kalču da teče med a kude Gorču mleko, ukaču se, koj u limuzinu, koj u voz pa bež iz Niš.

Beše jed’n što je tolko voleja Niš da iz njeg ič neje iskačaja, Kralj Milan Obrenović. Al Nišlije k’ko Nišlije, brgo iznesoše na čoveka da je dolazija u Niš, ne zbog Niš i Nišlije nego zbog švalerku.

T’kvi smo si mi Nišlije, nas ne nema u junačke pesne. Da se posle onaj rat ne doseliše Crnogorci, u Niš ne bi bija ni jed’n narodni heroj, ni jed’n zamenik na narodnog heroja, more ni kandidata za narodnog heroja ne bi imali. Al takoj krotki, k’ko ne je Gospod daja, preteramo i komunisti i socijalisti i crveni i žuti i OZNU i NATO i sve ovej jevropejske i amerikanske čume i kolere i na svi gi kusnumo pilav.