Kurte i Murte

Autor

Petko Nišavac

Košarkaški trener u penziji.

Svaki čovek na ovaj beli svet nosi si krs’ na grbinu. I takoj, s’s taj krs’ ide kroz život, kači se, pada, diza se, pa pada, a stara kurva sudbina, č’s po č’s, pa ga ošine s’s kamdžiju i š’pne mu na uvo: „Ne zabrai i ti si s’lte smrtan stvor“.

E, toj da su naučili ovija naši političari, ne bi s’g bilo ovolko kukanje, runzanje, karanje, dvajanje i taze partije pravenje.

Ono istin je, mlogo gi je pogan zanat. Taman se nauču na đuveči, na klanjanje, na celivanje, na limuzine, na parade, na sekretarke i švalerke, k’d  ete ti gi izbori. E s’g, niki narod iska s’s glasanje da gi ispudi na sokak. Ono mož’ i s’s duvanje u svirajke, čukanje u tendženere, a ne daj bože, mož’ i s’s ćutek.

A, što će ni tija izbori, mislu si onija što su na vlas’, s’lte si praimo trošak i arčimo pare. Na narod će si bidne isto, a vladaja Murta, a vladaja Kurta.

„Ako nas Kurte, što smo bili na vlas’, pobedu Murte, pa oni dođu na vlas’, pa će si ostane k’ko je bilo. Mi Kurte će se pisujemo u Murte, more, veru će promenimo, do podne će celivamo Angelu u ruku, od podne, da prostiš, Putina u dupe, u čije se čeze ukačimo tome će pesnu da pojemo, a ubavo znajemo i Danke Dojčland i Kaljinku. A narod, što će ni rekne narod, što ga četiri godine majamo, l’gamo, s’s lajna mazamo?“

Kolaj rabota! Će iskočimo pred narod, i onakoj s’s žalan glas i malko naplakuvanje, će počnemo:

„Braćo, od k’d smo se rodili, od malečko, imali smo s’lte jednu želju, da se pisujemo u Murte. Al’ t’g ne beoše Murte, oni su se t’g utepuvali s’s Karlobag, Viroviticu i Ogulin, pa se pisuvamo u Kurte. Morali smo, zanat nesmo izučili, čkolja ni ne ideše od ruke a od ništo je moralo da se živi. More, bolje da ni se ruka osušila, pa da nesmo mogli plajvaz da držimo, nego što se pisuvamo u tuj lopovsku i izdajničku partiju. Nego, fala na gospoda, od k’d batalimo Kurte pa se pisuvamo u Murte, s’mnu ni pred oči, s’g se u sve razbiramo i sve znajemo i kunemo vi se na ikonu da cel život neće iskačamo iz vlas’, s’lte braćo, da na vas bidne poubavo“.

A narod, k’ko narod, dobra duša, kratak pamet, pa k’d još čuje ovoj našo zborenje, sve će zabraji, sve će ni oprosti i pa će glasa za nas. Oprostija je na Turci, na Švabe, na Englezi, na Amerikanci, na Oznu, na NATO pa će oprosti i na nas. 

A bre, što su fuzbaleri pobolji od nas? Pa i oni za pare, č’s po č’s, menjaju farbe i aljinke. A bre vi tam, što ste se zabuljili u taj televizor, nemoj se usmivkate, nemoj se pogleđujete, nemoj se nakašljujete, vi ste ne birali, vi ste si tuj poparu sami nadrobili i s’g gu kusajte.