Na more idenje

Autor

Petko Nišavac

Košarkaški trener u penziji.

Uskukala se ovaj moja domakica da idemo na more, pa da idemo na more. Probi mi glavu s`s onoj njojno vikanje:

„Ete, svi otidoše. I ćoravo i sakato i kuso i repato, s`lte mi ostadomo u Niš“.

„Ete, onomad na slavu kod kum Dušana, živ sram me izede, sve žene se falu, s`lte si ja ćutim. Te ovaj išla u Grčko na ovaj prs`, te pazarila ovk`v fustan, te ovaj išla na onaj prs`, te pazarila onak`v fustan. A ja, crna, s`s što da se pofalim, ni u banju me nesi odveja. Ubavo mi zboreše majka. Kerko, ubavo otvaraj oči za koga će se udavaš, a ja se zaintačila, il` ti il` ladna Nišava. I ete, ladna Nišava mi i ostade. Što si ne posluša ujče, pa se ne udado za onoga iz Dubrovnik, ubavo me čovek tražeše a i golem nišan ćaše da praji. T`g iz more ič ne bi iskačala“.

E, tuj me za srce uapa, reši se, od usta ću odvajam, deca nek` mi gladuju al` ću gu vodim.

Požali se na kuma Dušana.

“A bre kume, ovaj moja zapela il` na more il` će se vrća kude majku. Ene gu, vrzala bošču, će bega“.

„Kume, vika mi Dušan, od taj boles` i ja bolujem i će gi vodimo pa kud  pukne nek pukne. Čuja sam, ima ovija sirotinjski karavani što idu za Solun i za more. S`lte će plaćamo bileti za put a za jedenje i pijenje će si ponesemo, koj će ruča onija njini suflaki, sirtaki i buzuki“.

U noć pođomo, u noć dođomo. Od tuj Grčku ništo nesam videja. Pamtim k`ko raskršimo kokošku, tuj negde oko Leskovac, i ubavačko se nabobamo. Pamtim, k`ko uz put, dva – tri put, idomo na močanje i toj jedan putke za dinari, pa za denari, pa za evri.

Ovija što se razbiraju u tej stranske pare, brgo s`s prsti, izračunjaše da je najskupo močanje za evri.

Što ti je Jevropa, vika mi kum Dušan, ne mož` gu zamočuješ mufte. Mislim si ništo na ovaj moj pamet. Ovija naši političari se utepaše od kukanje i molenje da ulegnemo u Jevropu. A ja i ovaj moj kum, k’ko ulegomo takoj gu zamočamo. Jes da neje džabe, al’ merak cenu nema.

Granica, privikaše niki Vranjanci pored men`i ništo se uzmuvaše i umusiše k`ko da su prdnuli pred kuma. Lele k`d ulegoše đumrugdžije, pa k`d počeše da talaškaju po onej naše bošče i zembili, bajgim gledaju da nesmo skutali ništo od ovej droge, puške i pištolji. Sve ni pomešaše, sarmice od vinov lis` s`s salčiki, punjete paprike s`s gurabije, čvarci s`s tulumbe.

Ovaj moja se ubi od kukanje i sekiraciju, najžalno gu beše za šare na patišpanj što gi beše prajila, da se pofali pred kumu. Runzala je sve do more, k`d vide more t`g se ućuta.

Jutre d`n, će idemo da se banjamo u more. Podbramo dušeci, amreli, šeširi, cegeri, zembili, jedenje, pijenje, s`lte je falila fusikla od moju parababu Persidu. Eve, vikaju ni domakice, nosite ovej drngulije, i varkajte se da gi ne postrvite uz put, a mi će idemo u bakalnicu da pazarimo ništo za gotvenje i ruč`k prajenje. I nemoj se zevzečite i razvrćate, nego da zafatite ubavo mesto s`s sitnu tinju i šarenu ladovinu, podviknu ni kuma.

A one otidoše, počemo se razvrćamo i onkoj s`s dipten otvoreni oči da gledamo onuj golotinju. Lele majke, što ti sve nema, i muško i žensko, i staro i mlado, i suvo i dibelo, sve se izmešalo, izsvukuvalo s`lte u gaće i polegalou tinju.

Kume, vidiš li ovoj, vikam mu ja. Vidim, vika, neje toj ništo, toj ti je kume s`lte meso, a meso k`ko meso, a jagnjećo a prasećo.

Pogleda ga, k`ko kum je, k`ko neje kum i onakoj s`s kraci u vodu i dupe na tinju, ličeše mi na onija grčki filozofi što gi učešemo po čkonju.

Posrami me malko s`s toj zborenje, pa se ućuta, al` pa si mislim na ovaj moj pamet: „Meso je meso al` neje isto ovčo i jagnjećo“.

U taj ma`, počeše iz vodu da iskačaju, dve k`ko morske vile pa pravo na kude nas. Ja se poče krstim i š`pkam: “Sveti Jovane, slavo, pomagaj ovoj ne Lucifer tura vo iskušenije. One ,k`ko od majku rodene, s`lte edno krpče preko, da prostiš, onoj mesto a i ono se namokrilo, pa gi se vidi, da prostiš, i bela džigerka.

Ej momci, vika jedna, da li biste bili ljubazni da nam dodate peškire.

Kume bre, toj li ništo na nas vika, pogleda ga. A on usfitkaja s`s oči, k`ko mače na džigerku, zinuja a iz usta mu teču bale.

T`g mi viće ne ličeše na filozofa grčkoga. Ripnumo obojica, počemo uvukujemo mešine i zalizujemo ovoj malko od kosu što ni je ostanulo. Dodamo gi peškiri a one se počeše protezaju i uvivaju k`ko šibljinke, da prežmavaju i uspivaju s`s usta a jedna će ni vika:

“Hvala vam gospodo, vidi se prava Bečka škola, malo je danas takvih kavaljera.“

Jes, jes, vikam gi ja, malko ne ima. Nego, same li ste, kude su vi domaćini, pituje gi kum. One se počeše usmivkaju: “Mi letujemo odvojeno“, vika onaj druga i poče se maže s`s ništo, k`ko zejtin za kandilo, s`lte poubavo miriše.

“Ovde nam je tako dosadno. Prava sreća što smo naišle na vas.“

Lele majke, š`pkam si ja, što će bidne k`d se ovej naše vrnu iz bakalnicu i zateknu ni k`ko smo, s`s ovej gole, udarili laf muabet. Kume, pogleđuješ li, ima li gi ovej naše, vika mi kum Dušan.

Pogleđujem kume, oči mi iskočiše. S`s jedno oko gledam ima li gi a s`s drugo u ovuj što se maže. Lele, uplaši se ću ostanem razokljav.

Kum Dušan, poče zapevuje: “Da smo se ranije sreli bilo bi drukčije sve“.

Toj je dajma rabotija, a na niko devojče frlji merak, odma` gu poje.

Ja sam slab s`s pojanje, pa poče deklamujem `ednu deklamaciju, što gu beja naučija, k`d se maja po đozbojdžil`k:

“Žena je samo u mekoti mačke što u tvom skutu prede i drema“.

Taman dođo do skut, k`d kum zabatali pojanje i viknu:

“Kume,ene gi, poznado gi po šeširi“.

Ripnumo u vodu, k`ko žabe u Čairsku baru, k`d gi deca zapucaju s`s kamenčiki.

„Gnjuri kume“, vika mi Dušan. K`kvo crno gnjurenje, ja jedva u Nišavu, s`s lejke, nauči da plivam i toj kučečki a s`g ću gnjurim u ovolku vodu.

Davimo se, gutamo vodu, mlataramo i s`s ruke i s`s noge i jedva iskočimo na drugi kraj.

Taman iskočimo, k`d ete ti ga jed`n s`s čantriče: “Da platite toj što se banjate na hotelsku plažu“, vika ni.

K`kvo banjanje pobratime, banjalite pred saranu, da bogda, ovoj je beganje i varkanje od golem ćutek, ako znaješ što je toj golem ćutek.