Špardžije

Autor

Petko Nišavac

Košarkaški trener u penziji.

Fala ti Gospode što ni dade prisednika špardžiju. Dosta je bre bilo. Ovija što su pre njeg bili po opštinu, ametom ga beoše preterali s’s arčenje na pare. Od Niš, Grčku napraiše. U Krive livade naftu da točimo a u Čair zlato da kopamo pa se neće kurtališemo od tija dugovi.

Eve k’koje bilo.

Kad dođu ovija belosvetski što će po Niš bajgim da zidaju fabrike i prodavaju ni „radna mesta“ za pet-šes iljade evra, oni gi dočekuju k’ko vladike. Još ljudi ni na vrata nesu ulegli, oni se razvikaju:

Izvoljevajte, izvoljevajte, mož’ li po ‘edno kafe, mož’ li slatko od dunje ali od smokve u devet vode vareno. Mlogo je ubavo, varile su ga členice na našu partiju. A bre, s’lte kusnite, ne se ustezajte pa da popijemo po jedan Čivas k’ko drug Tito i Vinston Čerčil. Ovoj ko’lko da plaknimo gušu i blagosiljamo ovuj našu rabotu a posle će si, na jedenje i pijenje, idemo u kafanu k’ko ljudi domaćini. A bre, greota je, u Niš da dođete a da ne obiđete od ovej naše ubavinje i lepotinje.

Takoj je bilo al’ s’g nema više.

Mislim, ovija belosvetski i s’g doodu, neje da ne doodu. Dočekamo gi onako jevropejski. Dobar dan, k’ko ste, arno li ste, ubavo li ste, k’ko prođoste po putišta, će vrne li kiša i sve takoj k’ko u Englesku da su došli.

Gospodo, vika gi naš prisednik, vi ubavo znajete da mi s’g otpiramo ovaj poglavlja. Ovde u Niš, smo otprli poglavlje 3656 i tam u njeg se zbori od šparanje. Cel Niš poštuje toj što pisuje po taj poglavlja i s’lte se čuje po sokaci: „Nišlije, navalite na šparanje do moganje“.

Gospodo, ovoj šparanje je i za vošo dobro. Toj što vi neće varimo kafu, neće vi ripne pritisak. Toj što ve neće poslužimo s’s slatko, neće vi ripne šiker u krv. Toj što ve neće vodimo u kafanu na jedenje i pijenje, neće vi ripne holesterol. Takoj da će i vi vidite golemu fajdu od ovoj poglavlje 3656.

Al’ da neje bez ništo, eve će ve poslužimo s’s vodu. Jutros sabajle, ovija naši devojčiki iz protokol, donesoše u testije taze vodu od sve niške češme. I za toj, ćef vi od Doninnu češmu, ćef vi od Svetonikolsku, ćef vi od Pantelejsku. Ovuj vodu iz vodovod ne arčimo, jer ona proodi kroz vodomer i toj mora da se plati. Ako men pitujete, ja vi savetujem da obiđete vodu od ovuj Pantelejsku češmu. Njuma je pija i vaš car Fridrih Barbarosa, k’d učeše kude našoga cara Nemanju k’ko se ruča s’s zlatni nožovi i viljuške. Jer vi ste do t’g kršili meso s’s ruke i cepili ga s’s zubi, k’ko moj Džeki k’d mu frljim kozji čaponjak.

Taj voda je i lekovna. Leči od mlogo boljke. Ako, ne daj Bože, imate od ovej sekretarke niku što ne mož’ da rodi, s’lte nek srbne malko od ovuj vodu i nek jednu noć prespije u Jagodin malu odma će se izleči.

I takoj, da znajete da su ovija naši eksperti iz opštinu izračunjali, malko s’s prsti malko s’s kompjuktori, da će ovija dugovi, ovakoj s’s ovoj šparanje, da povrnemo u istu godinu k’d Srbija ulegne u Jevropu.