Trajko Palilulac

Autor

Petko Nišavac

Košarkaški trener u penziji.

Braćo iz moju partiju, čuja sam, zbori se po Niš, da će ovija dni, pa da birate direktori na niška javna preduzeća. Za toj vi se molim k’ko na Gospoda, me turite za direktora na jedno niško javno preduzeće.

Mi smo si, braćo, s’g na vlas’ i redno je da i mi što smo lepili plakati i tepali se s’s njiovi, vidimo niku fajdicu. Toj što nesmo čkolje izučili, kolaj rabota. A bre, Kamenica neje preko svet, a i po ovej naše vukojebine ima gi čkolje od turli-turli sorte. Tvoje je da davaš niku paru i da se varkaš da te ne zgazi auto k’d odiš po sokak. Zatoj ve pitujem braćo, k’d će izučimo čkolje i k’d će stanemo direktori ako ne s’g, k’d smo na vlas’?

A, bre, ćorčo ćoravi, vidiš li koj sve neje bija direktor, i kuso i repato i ćoravo i sakato, s’lte ti će cel život da lepiš plakate i mandaš s’s motke od transparenti. Dvajes godine se utepuješ s’s politiku, sve partije si promenija a fajdu nesi videja – Vika mi ovaj moja žena si i domakica.

Ono, istin je. Prvo sam se pisuvaja u socijalisti. Maja se po mitinzi, lepi plakati, poslednju parku dado za preporod na Srbiju. Nosi barjaci, čepati se k’ko selski birov: „Živeo Sloba i njegova si domakica“. Č’k na Gazimestan sam išeja, a u Beligrad na kontra miting, jedva živu glavu izneso, sve me utepaše s’s onuj dršku od transparent što ga još iz Niš poneso.

Ništo ne pomaga, izgubimo na izbori. Što ću prajim, icepi knjižicu od partiju, frlji Slobinu sliku iz šlajpik, vika dva-tri d’na po Niš dole crvena bando, pa pravo kude radikali.

„Braćo“, razvika se još od vrata, „vaš sam!“

Od k’ko sam se rodija, još od malečko imaja sam merak na vašu partiju. Pokojni deda, bog da mu dušu prosti, mi beše radikal i pradeda mi beše radikal, i tatko bi mi bija radikal, da u Titino vreme beše t’kva partija.

Oni me počeše grlu, ljubu, udaraju po ramo i grbinu, svu mi prašinu iz dreške isčukaše.

Aferim brate, alal ti semka. Ete, s’s takvi ljudi l’ko će naprajimo Srbiju od Karlobag, Viroviticu i Ogulin pa sve do Solun.

I u ovuj partiju sam rabotija k’ko mogare, al’ ič ne pomaga. Izgubimo na izbori. Od t’g sam se pisuvaja u turli turli partije, sve dok ne dođo do demokrati i tuj ga ametom zaubavi i toj onakoj transparentno i jevropejski.

Nadokrajke, fala na gospoda što me prosvetli pa se pisuva u vašu partiju i od t’g sve znajem i u sve se razbiram.

Eve, gospodo, drugovi i braćo toj vi je moj SIVI. Ono, istin je, nesam znaja što vi je toj SIVI. Pitujem jednog mojega komšiju, Stavru Trtu vikanog Jelko Kacin, on je člen na nevladinu organizaciju „Il’ Jevropa il ladna Nišava“: „A bre, Trto, što vi je toj SIVI?“

A on mi vika:

Ti se bre komšijo ič ne razbiraš u ovija jevropski adeti. Znaješ li k’kva je siva farba, onakoj k’ko na goluba gugutana, nit crno, nit belo, nego mešano. E,takoj da pisuješ od tvoj život. Mlogo da se fališ, a od leganje u apsu, tepanje s’s komšiju i švalerku da si ćutiš. Ni za živu glavu da nesi napisaja k’ko si se rodija u Niš i k’ko su ti se tuj rodili i tatko i deda i paradeda. S’g ide zborenje po Srbiju k’ko su Nišlije tupavi ljudi i k’ko su s’lte teret za državu. K’ko gi je ništo zašuntavelo, pa ič ne razbiraju da je toj što gi zboru Beligrađani s’lte za njiovo dobro. A Nišlije k’ko Nišlije, jok pa jok. Kukakaju k’ko kukumavke. Kude je Monopol, Kude je JER-JER, kude je MIN, kude je Radio Niš, kude je televizija, kude je aerodrum, kude je ovoj, kude je onoj…?

I što će država raboti s’s tak’v narod, nego da gi turi tutora iz niki drugi varoš, a za rabotu dava da cel život motaju žičke oko ekseri i u Beneton šiju učkuri na gaće. Nego ti pisuj k’ko si se rodija u Kruševac ili u Kosovo Polje ili u niku crnogorsku vukojebinu. Ubavo bi bilo da pisuješ k’ko si penzionisni oficir i k’ko je malko falilo da te potrefi kuršum u dibelo meso, k’d si junački jurišaja s’s gole grudi. Pa ako te ne turu za direktora, će te turu za većnika i toj za dva resora odjedanput“.

Mislim si ništo na ovaj moj pamet, ubavo mi reče Trta, ću si ćutim za ovej moje falinke. Neću pisujem k’ko sam Nišlija. Neću pisujem ni toj, k’ko mi se tetka ne vika Dragica i k’ko neje iz Kragujevac, nego iz Palilulu.

Mlogo pametan ovaj Trta. Ne vikaju ga džabe Jelko Kacin. Koj znaje što bi od njeg bilo da se neufati s’s politiku i zabatali čkolju.

A ja ve, braćo, drugovi i gospodo neću zabrajim. Ja si ubavo znajem partijski adet. Deseti del od moju direktorsku platu ću davam na partiju. A jedan put na godinu ću davam i celu platu. Ako, neje me žal. I Turci su tolko uzimali, pa preživemo.

Cele vaše familije do trećo koleno u moje preduzeće će primaju platu. Na rabotu će dolazu po raspored, ne svi u jed’n d’n, jer nemamo tolko stolice, a ne biva da se eksperti ljudi maju po hodnici.

Sve vaše švalerke, s’gšnje i onej od lanjsku godinu, ima varkamo i poštujemo k’ko rod rođeni. Ima da se zabrani na direktori, zamenici, savetnici, šefovi i ostali, da gi štipkaju i pipkaju jer one su si vaše švalerke, a ne na preduzeće. Eve, kunem vi se u slavu moju, sv. Jovana Krstitelja, k’ko ću gi lično vodim čes i varkam poštenje.

Trajko Palilulac
direktor od opštu praksu