Vraćam se pre neko veče sa basketa, igrao Konstantin. Rezigniran, ne razočaran osim što sam video. A video sam, lopta okrugla i svako, bar ja tako mislim, igra da bi pobedio. Normalno, ne može uvek da se pobedi, ali da se igra, o tome ne treba govoriti.
Dugo sam i na svakojake načine u košarci – pokušao sam da igram: uspeo sam za klupu, odeljenje. Za školu već nisam siguran. I za mesnu zajednicu, do duše u dresovima osnovne škole. Izvinjavam se, igrao sam i za fakultet, do duše samo na brucošijadi. Učio sam decu u nekoliko osnovnih škola da se košarka igra ubacivanjem lopte u onaj drugi koš, koji se nalazi na suprotnoj strani igrališta, bio sam sudija i na kraju, što se angažovanja tiče, tako se to zvalo – delegat. Ali, najviše sam bio gledalac.
Kada sam se doselio u ovaj lepi grad, zbog očeve prekomande, pokušao sam, imajući u vidu da sam iza sebe već imao 2 – 3 godine treniranja, jednom, dvaput nedeljno, kako se tada treniralo, da to nastavim i ovde. Otišao sam u “Student”. Delovao mi je kao Harlem u ono vreme i sa onim igračima. Neka se ne spomenuti ne ljute, ali tu su bili pokojni Cirkle, Neca, Đžigi, Dule, Ratko, kasnije, oba Pikija, Đura, braća Radići, Skaka, Keks, sa novopridošlim Zokijem Stevanićem, koji je došao iz Sloge iz Kraljeva i trenirao zajedno sa Ducijem Simonovićem i Todorićem, sa do tada neviđenim načinom prenosa lopte… ne ide. Od treniranja – ništa.
A oni su toliko bili dobri da smo jedva čekali subotnje večeri da bi popunili tribine na VPŠ.
Bili su tako dobri da su odlazili i u Partizan (u onoj SFRJ), jer ih je zvao Ranko Žeravica, i u Borac iz Čačka, da igraju pored legendarnog Radmila Mišovića, i drugde.
Niš je imao i izvrsne znalce košarke – profesora A. Kerkovića, Bata Ivu, entuzijaste poput Šake, sudije koje su sudile Ciboni, Jugoplastici, Bosni, Olimpiji, Zadru – Vidana, delegate koji su pratili dešavanja na utakmicama širom SFRJ, Živka Popovića, Baneta Madića. Imao je svoj juniorski turnir „Mića i Žana“, na kojem su mnogi asovi započinjali svoje igračke karijere – Žarko Paspalj, Željko Obradović, i dr.
Međutim, i “Student”, i “Radnički”, a kasnije i “Ergonom” (Mirče, Beli, Mita, Raša, Maki…), sa takvim igračima, uvek ostajaše u tim rangovima takmičenja, bez obzira što su se svake godine popunjavali I sa igračima koji su dolazili da studiraju u Niš. Dovodili smo i tako poznate trenere – jedan je još u Nišu…
S druge strane, Želja igra evropsko finale, sa igračem manje (Pajo, Pajo), Radnički juri Evropom (kude je taj Niš), košarkašice su u Evropi (Kup Lilijane Ronketi), strelci pucaju za reprezentaciju, bokseri (Amzić, Jane, Čelik, Kelava) su po Jugoslaviji, ali i Evropi, karatisti i džudisti…
Ne bih se svega ovog setio, nije ni prvi ni zadnji put da Student, Konstantin, Nibak, Junior, Vivabasket izgube, jer ću da ih gledam, bez obzira na rezultate, ali se setih jedne niške TV emisije, skoro emitovane, ne znam na kom kanalu, čiji je gost bio Dragoslav Petković Petko. Niško košarkaško dete, koji je čitav niz godina zarađivao hleb u belom svetu, trenirajući košarkaške klubove. Čitav niz godina. Da nije bio dobar, brzo bi ga vratili.. U emisiji se najviše pričalo, rekao bih, o košarci. I na kraju razgovora, pitali su ga, zašto Niš nema jaku mušku košarku.
Uz dužno poštovanje, za eventualno pogrešno tumačenje njegovog odgovora, mislim da se to svelo na H T E N J E, za želju da budem bolji ne samo od komšije – Pukovac, Subotinac, već da budem bolji i od, i od… da ne budem samo gledalac finala Kupa, već i učesnik!
Da ostanem dosledan sebi.
1. Znam da je Niš jedne godine imao košarkaškog prvoligaša;
2. Dogovor je, o politici ni reči.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
‘Učio sam decu u nekoliko osnovnih škola da se košarka igra ubacivanjem lopte u onaj drugi koš, koji se nalazi na suprotnoj strani igrališta…’
Господине Миленковићу, мислим да би требало да постројите данашње ‘тренере’ и да им објасните шта сте рекли у овој реченици, очигледно да они то не разумеју … :S
Некадашњи (пропали) таленат.
Dzaba, kad vas je Zdravlje non-stop dralo 🙂
Bravo! Samo bih dve stvari dodao,kao prvo, Niš jeste imao prvoligaša i to u vreme kada su u tom klubu bili entuzijasti, izvorni niški košarkašu na čelu sa Ćirom i to je pravi recept. Jer gde se god ljudi van sporta (čitaj iz politike) umešaju u sport tu sreće nema ili sreća kratko traje!
Kao drugo, lepo se dotakao gospodin Milenković VPŠ, popularne Pedagoške ili Filozofskog gde su od jutra do mraka ganjali loptu Žuga, Meteor, Ruda, Aca Majca, Sale Miloradović, Ljuba Sajla, Kesa, Braca, Buca, Škula, Čarli…Ili Rovče sa Ćirom, Zojom, Makitom, Mitom karakukom Ljubom tetkom, Pajom i ostalima. Talenti!
Ko zna kako Rovče sad izgleda. Pedagoška je parking.
Talenti koje sam malo pre pomenuo viđeni su na terenima gde se basket igrao iz ljubavi. I besplatno. Gde smo dolazili da odgledamo treninge Studenta ili čuveni basketi 1 na 1 Piki vs. Tuljan.
Bavljenje ovim sportom sada košta. Talenat nije privilegija samo bogatih. Talenat se vidi u salama a sale se plaćaju. Ljubav vs. Novac.
Bravo za tekst!
Zaista odlican tekst..koji ce mozda da prodrma neke duhove u ovom gradu..
Ono gde se ne slazem nije nedostatak htenja.. vec nedostatak ljudi koji bi vodili kosarku u Nisu.. Nis nije imao prvoligasku tradiciju iz koje bi se rodio sistem i jaka skola .. ma kolko vama gospodine Milenkovicu izgledalo da je bilo tu i tamo nekog ipak mislim da je to subjektivan utisak nekog ko je non-stop bio blizu kosarke.. meni ko laiku i obicnom navijacu..izgleda da ipak Nis nema kadar i samim tim i jaku skolu kosarke.
Nis ima celican mentalitet i znam pouzdano da bi ovde svako gostovanje bilo jedno od najtezih.. Nislije imaju muda i vole da se takmice.. i ne slazem se da nemamo htenje.. sigurno smo mentalitetski superiorniji od mlohavih Vrscana i Vojvodjana (bez uvrede) ali novac, ljudi ..to nam fali!
Samo da bude zabeleženo: I Winner broker je bio u super ligi.
Да није можда Радивоје Миленковић некада био заљубљеник у бродомоделарство и био наставник Основа Технике?
Личи ко да јесте…
„Ne bih se svega ovog setio, nije ni prvi ni zadnji put da Student, Konstantin, Nibak, Junior, Vivabasket izgube“
Vivabasket beograd 😉
Svaka cast za tekst
Lep tekst,i jedno lepo prisecanje kada se u Nisu igrala dobra kosarka.Secanje na jedan lep turnir,MICA I ZANA,gde su dolazile ekipe iz vrha Jugoslovenske kosarke,Bosna Zvezda OKK Beko…To je tada bio praznik,i svi smo rado gledali taj turnir na Filozovskom ili poznatijom Pedagoskom terenu.Drvene tribine,reflektori pa kada su prvi put stavili table od pleksiglasa,to je onda bio pravi uzitak.Neznam zasto je ukinut taj turnir,ali posle toga Nis nije imao bas jake klubove.I posle 25-30 godina Car Konstantin pokusava i uspece da udje u visi rang.A na zalost mnogih teren na Pedagoskom je pretvoren u parking,da valjda profesori nebi placali parking,a sta ce tu teren.Danas se sportom bave i igraju deca ciji su roditelji dobri i redovni sponzori,aostala deca neka se snalaze po nekim kvartovima i slicno.Zalosno,Nis dug nije imao jak klub pa zato sve najbolje KK Car Konstantin.Valjda cemo opet u nas grad gledati dobru kosarku???
Lep, realan i zabrinjavajuci tekst. Vreme je takvo, sistem vrednosti se promenio. Pozdrav.