Zavičaj, domovina
Pri svakoj pomisli i(li) razgovoru o patriotizmu imam na umu, uvek, reči-blagoslove Česlava Miloša izgovorene pri dodeljivanju Nobelove nagrade 1980. godine:
Dobro je roditi se u maloj zemlji, gde je priroda ljudska,
ljudskih razmera, gde su vekovima zajedno živeli različiti
jezici i različite religije. Mislim na Litvu, zemlju mitova i poezije.
Veliki litvanski patriota pisao je na poljskom jeziku.
Dubravka Ugrešić navodi jednu rečenicu, koju je, kaže, „ukrala od jednog deteta:
Volim svoju zemlju zato što je mala pa mi ju je žao.
Stvarnost „se seli“ u književnost, a onda književnost oblikuje sliku zemlje u kojoj živimo.
Slika sveta je multiplicirana, kao slike Vudija Alena, i još i više – slika sveta je haotična, pa je onda i svet haotičan kao misli anarhiste koji pokušava da „ide do kraja“.
Svet nema središte, ima, u stvari, mnogo središta mnoštva svetova koji se neprestano kreću, nastaju i nestaju, boreći se za primat i dominaciju. Doduše, ne tako brzo.
Postoji mnoštvo jezika, ali, gle, paradoksalno, dominira globiš.
I kažu – „ne bojte se, mali jezici i zemlje male… Ne bojte se za svoju budućnost…“
To nisu mali narodi već neke zemlje koje imaju manje stanovnika nego neke druge, i slute da se kroji neka nova, druga prošlost. Ima li tu naše, „male“ budućnosti?!
(Ostavićemo globalizam i globalizaciju – po strani.)
Rekoše nam – „vi ste svet“. A mi želimo da budemo građani sveta, kosmopoliti.
Patriotizam je pretpostavka, nužni uslov kosmopolitizma. Pojedinac može postati kosmopolit samo kao član naroda, jer, ako neko želi da „preskoči“ konkretnu otadžbinu može postati bezdomni pustinjak.
Ne smemo da izgubimo svoju različitost, svoje crte lica u haosu ljudi.
Svoje istorijsko kulturno nasleđe. Kultura je istinska, prava istorija.
Zato je tolerancija neophodnost, ne lepa reč, ni dobra namera.
I niko ne sme da nam dira u patriotizam, da nam negira pravo na patriotizam, da nas proganja. IZA takvog nasilja je uvek nešto drugo – prizemno i prosto.
A ipak, dešavalo se to kroz istoriju.
Zato je tolerancija neophodna – jer poštuje i štiti i tuđe tradicije, ali i nas same.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
6Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
???
Ne bi bilo lose da pisac ovog teksta procita knjigu Dzonatana Pola Vemslija „Mala Blue“. Jeste da je ta knjiga formalno naucna fantastika, da je cudno napisana i ima neobican kraj ali ima veze sa temom.
?????
Kakav je ovo tekst? Malo citata, malo nabacanih svima poznatih principa. Ništa konkretno. Koji je zaključak teksta? Slabo je ovo za jednog filozofa.
Svako shvata stvari u meri svojih mogućnosti, zar ne.
Malo Objektivni posmatrač,malo BOBAN al ti stil kritike isti.