Može i više i bolje

Autor

Rodoljub Šabić

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Pre neki dan primio sam e-mail koji su mi poslale Dnevne Internet novine „Južne vesti“ i kojim me podsećaju da sam im još u vreme kad je ovaj novi list bio tek u najavi obećao da ću, bar s vremena na vreme, u Južnim vestima objaviti po neku kolumnu.

Obećao jesam, a nije lepo davati a ne ispunjavati obećanja. Čak ni činjenica da sam bukvalno „zatrpan“ žalbama koje svakodnevno primam, nije opravdanje. Zato, hajde da sa tekstom koji sledi pokušam da se „iskupim“.

Šlagvort za sadržinu teksta dao je urednik „Južnih vesti“ Predrag Blagojević sa dva pitanja koja mi je postavio. Pitanjem – u kojoj meri građani juga Srbije koriste svoje pravo za pristup infomacijama od javnog značaja a u kojoj meri to čine mediji? I pitanjem, na osnovu utiska koji je stekao u razgovoru sa kolegama iz Niša – da li je on jedini „besposličar“ koji se „svađa“ s policijom i upravom?

Jug Srbije je širok pojam, a za ovaj tekst ni vremena ni prostora nemamo previše pa ću, neka mi to ne zamere građani Vranja, Prokuplja, Kuršumlije, Bujanovca.., koristiti samo podatke koji se odnose na Niš, Leskovac i Pirot. Odgovor statistike na pitanje u kojoj meri se građani juga Srbije služe svojim pravom na slobodan pristup informacijama je da su u periodu od početka 2005. do kraja 2009. Povereniku za informacije iz Niša stigle 103 žalbe, iz Leskovca 79, iz Pirota 23. A što se tiče pitanja o novinarima spremnim da se „svađaju“ sa policijom i upravom, bar po statistici Poverenika, kad je Niš u pitanju, verovali ili ne, Predrag Blagojević zaista jeste usamljen. Podjednako kao što je u Leskovcu usamljena njegova koleginica Ljiljana Stojanović, i kao što su u Pirotu usamljene „Pirotske novine“.
Cifra od 205 žalbi koje su stigle iz Niša, Leskovca i Pirota, u odnosu na ukupan broj žalbi podnetih Povereniku je jedva 3,5%. A dva novinara i jedna redakcija predstavljaju sigurno još manji procenat aktivnih konzumenata zakonom zajamčenog prava na pristup informacijama, nešto neuporedivo manje od onog što bi bilo logično očekivati.

Naravno, mali broj žalbi Povereniku mogao bi, bar hipotetički, biti potvrda dobre informisanosti javnosti. U mnogim evropskim zemljama, pa čak i u nekim bivšim jugoslovenskim republikama kao što je npr. Slovenija, žalbi je manje jer javnost ima mnogo manje problema da dobije informacije o radu ili u vezi sa radom vlasti. Bilo bi lepo da je i kod nas tako, ali nažalost nije.

Zato je važno da jug Srbije da naporu za afirmaciju prava na slobodan pristup informacijama veći doprinos. Šta god uzeli za parametar – broj stanovnika, ekonomski, politički, kulturni značaj, i svaki drugi potencijal koji Niš, Leskovac i Pirot imaju njihov procenat participacije u ukupnom potencijalu Srbije mnogo je veći od participacije u demokratskom naporu o kome govorim. Bilo bi dobro da se to uskladi. Ne samo u interesu juga, već cele Srbije.