Priča o Aganliji – epilog

Autor

Rodoljub Šabić

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Prošle sedmice, na istom ovom mestu*, napisao sam post Aganlija na učiteljskom fakultetu. Post je privukao popriličnu pažnju pa budući da je u međuvremenu dobio epilog ima smisla napisati još jedan, kraći.

Da podsetim, reč je o slučaju u kome su „Vranjske“ novine pokušale da služeći se Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dođu do određenih informacija u vezi sa radom Učiteljskog fakulteta u Vranju a budući da je fakultet ignorisao zahtev, „Vranjske“ su podnele žalbu Povereniku za informacije. On je rešenjem po žalbi naložio da se tražiocu daju tražene informacije. Fakultet to u ostavljenom roku nije učinio.

„Vranjske“ su telefonom od dekana fakulteta pokušale dobiti objašnjenje zašto, čak i po cenu zakonskih sankcija, izbegava da da tražene informacije. U vrlo „glasnom“ telefonskom razgovoru nisu dobile informacije koje su ih zanimale, ali jesu dobile neke druge „dragocene“, poput „Ma kakav zakon, nemojte Vi mene da plašite ni Šabićem, ni bilo kim. Ne bojim se ja ni Vas, ni Šabića, ni Svetog Petra, ni boga. A šta ako se mi sada „dogovorimo“ da ja Vama nikad ništa ne pošaljem!? Kad već hoćete rat! Pa baš da vidim šta mi možete i Vi i Vaš Šabić?“

Čovek odgovoran za to što fakultet nema Informator o radu sa predviđenom sadržinom, što u zakonskom roku nije odgovorio na podneti zahtev, što u roku iz rešenja Poverenika nije postupio po nalogu (a svaka od ovih stvari pojedinačno je kažnjiv prekršaj), kao „objašnjenje“nudi „informaciju“ da se on „nikoga ne boji“!

„Vranjske“ su se obratile povereniku i zatražile preduzimanje mera radi administrativnog izvršenja njegovog rešenja. A budući da su objavile „razgovor“ sa dekanom zatražile su i moj komentar istog.

Ponašanje i rečnik gospodina dekana dovoljno govore sami za sebe, komentar je suvišan. Ali napisao sam post o Aganliji, jer je „slučaj“ otvarao bar dva pitanja od opšteg interesa.

Prvo – sme li rukovodilac bilo koje ustanove da „ne razume“ da se od njega ne očekuje da se boji Šabića, Svetog Petra,… bilo koga, već samo jedna prosta, normalna, jednostavna stvar – da poštuje zakon. Sme li da ne razume da će, ako nastavi da „ne razume“ morati da se suoči sa novčanim kaznama koje će nažalost platiti njegova ustanova, eventualno i sa prekršajnim postupkom protiv njega lično i još nekim merama koje nisu u nadležnosti Poverenika?

Drugo – kako razumeti da je neko ko može da izjavi „ma kakav zakon….“ dekan, pri tom još dekan Učiteljskog fakulteta, da se, dva veka posle slavne „bune na dahije“, na čelu ustanove koja vaspitava vaspitače nađe čovek sa mentalitetom (kaba)dahije?

Jutros me je Učiteljski fakultet obavestio da je tražiocu dostavio sve tražene informacije. „Vranjske“ su to potvrdile.

Dobili smo dakle odgovor na prvo pitanje. A šta je s drugim?

* Tekst preuzet sa bloga B92