Bezveznjaković

Autor

Saša Gavrić

Desetoseptembaraš osamdesetih (sa nulom) godina. Rođen u Zaječaru, odrastao po raznim svetovima sa omiljenim junacima iz knjiga, privremeno živi u Nišu. Bavi se telekomunikacijama a jedna od želja mu je da napravi neku opipljivu stvar (dovoljan je i romobil). Skaut u duši, junak za astalom.

Interesantna kovanica. Moguće je da svoj dublji smisao duguje dugom brušenju i glačanju samoga naroda. Prenoseći je od usta do usta i poklanjajući je raznim osobama i njihovim osobinama, došaptaše je i nama.

Ako se čovek samo malo dublje zagleda i zaobiđe prvu asocijaciju koju ova reč izaziva, na sekund rastavi i raščivija sastavne reči, možda se i pronađe tu. Tu negde.

Bez-vez-njaković

ČOVEK

BEZ VEZE

sa čuvenim IĆ da doda težinu koja se prenosi na generacije potomaka kao prezime koje voljno ili nevoljno ostaje u nasleđe.

BEZVEZNJAKOVIĆ

Svi su čuli a verovatno usput i videli najčuvenije logičnosti našega doba, npr. lekarska deca biće lekari, profesorska profesori, političarska političari a đubretarska naravno đubretari…

Ne čini li se to tako realno i prisutno a opet dovoljno daleko da čovek može da odmahne rukom i zažmuri na jedno oko, sve u sebi psujući i ujedno tešeći se, da baš i nije to tako.
Da, baš i nije to tako, sve dok ga ne udari direktno u grudi i obori na zemlju.

O čemu pričam.

Da li vam se desilo da drug iz klupe dobije zaključnu ocenu veću nego što je zaslužio. Da je odjednom prepuno odeljenje odlikaša koji su do juče prepisivali zadatke od vas?

Da li je bilo slučajno da kolege sa fakulteta završe studije bez tri dana spojenih na predavanjima i ispitima zajedno?

Da li vas je vređao „konkurs“ za posao i „optimistički“ pogled službenice u zavodu za zapošljavanje?

Da li su kolege sa posla dobijale veću platu, putovanja i unapređenja a da niko nije uporedio bilo čiju zaslugu ili doprinos poslu?

Da li se nekada nekom slošilo u oznojenom redu za ličnu kartu ili pasoš dok nasmejani ljudi smešeći se špartaju kroz zadnji ulaz?

Da li je moguće stići na skener da se uradi dijagnoza pre nego što uljez metastazira…

Spisak dopunite sami.

Kao u testu iz šarenih novina zaključak sledi:

„Ako je bar neki od odgovora na ponuđena pitanja tačan, može se zaključiti da reč bezveznjaković pristaje upravo Vama“.

A kad noć padne, i po ko zna koji put nesanica zakuca na naša vrata, izgleda još realnije da su doktorska deca doktori, profesorska profesori, političarska političari a đubretarska i dalje đubretari.

Pozdrav svima nama, dragi moji bezveznjakovići…