Prestali su da se stide

Autor

Saša Živić

Redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu.Generalni sekretar Udruženja pedijatara Srbije.Član Gradskog odbora Nove stranke u Nišu.

Sigmund Frojd je tvrdio da je kompletno odsustvo stida prvi znak gluposti.

Prestali su da se stide. Tako je postbarokna frizura na glavi Jorgovanke Tabaković izdržala njenu izjavu da je ove godine “neprijateljski Blumberg” proglasio dinar za drugu najaču valutu u svetu. Laž? Ne, samo elegantno zaobilaženje istine – dinar jeste “proglašen”, ali bahreinski! Dakle, to je ona nova destinacija gde će uz Nemačku odlaziti naši mladi ljudi, privučeni snagom argumenta Jorgovanke Tabaković da se u Bahreinu, očigledno, najlepše živi.

Prestali su da se stide. “Čak” 60 svršenih studenata medicine (1% od ukupnog broja nezaposlenih) dobija posao i privilegiju da se slika sa neponovljivim predsednikom. U isto vreme stotine svršenih pedijatara, nakon četiri godine volonterske specijalizacije i uplaćivanja značajnih količina para u budžet kojim se predsednik hvali, ostaju sluđeni! Šta je sa pedijatrima, specijalizacijom koju je država pre četiri godine označila deficitarnom, a sada na pedijatre potpuno zaboravila? Pa, mi ćemo Nemačkoj sada isporučivati gotove specijaliste, a ne samo lekare početnike!

„Pametni mogu da biraju, da budu i pametni i glupi, kako im više odgovara. Glupi nemaju izbora”, rekao je Nišlija Duško Radović.

Prestali su da se stide. Umesto da se bavi nikad uspešnijim i organizovanijim kriminalom na srpskim ulicama, ministar policije se bavi brojanjem. Tako je izbrojao da smo na ulicama prošle godine imali “najmanji broj ubistava u proteklih 20 godina“ što je jednako tačno kao njegovo „brojanje“ šetača na ulicama!

Kolega doktor ne uči na tuđim greškama – bez takvih ministara ne bi se ni 5. oktobra 2000.godine u Beogradu okupilo „pet, najviše šest hiljada protestanata“! Razum nas može prevariti, ali osećanja nikada.

Prestali su da se stide. Predsednik skupštine Zrenjanina pojavljuje se na poslu sa belom košuljom na čijoj je kragni izvezen monogram AV! To što time ponižava one Zrenjanince koji nisu glasali za AV nije ništa novo. Pa, i AV neprestano ponižava – čak i one koji su za njega, a posebno one koji su protiv: odijum koji indukuje u javnosti uveliko je posledica stalne želje da dominira i ponižava svojim sveznalačko-svađajućim stAVom. Dakle, izazvezenim monogramom AV na kragni košulje nesretni čelnik Zrenjanina ponižava, pre svega, samog sebe. Može li se više poniziti? Mislim da ne.

Što se mene tiče, manji bi blam bio da se pojavio u trikou Supermena. Pravo je pitanje, zbog čega je jedan čovek sa naizgled pristojnom i ispunjenom biografijom tako nešto učinio, kada to niko od njega – siguran sam, nije tražio? Pa, proradila je njegova podsvest, oblikovana sadističkim načinom vladanja AV, pa je simbolički hteo da mu se dopadne i pokori… I tu je najveći problem ove naopake vlasti: ona se ne oslanja na moć znanja, moć institucija i moć procedura, već na neoganičenu moć jednog jedinog čoveka čiji se inicijali čak vezu na kragnama košulja, slično kao što farmeri stavljaju žig na čelo…

Spalio je ovaj vladar sve institucije za sobom, žešće nego je to učinio sam Neron – postao i Sud, i Univerzitet, i Policija… Lagano postaje i Crkva, pa se kao u paganstvu SNS vernici kunu svom novom Bogu, tragajući za simbolima kojima bi takvu ljubav javno dokazali: obzirom da je krst već “zauzet”, monogram na košulji im se čini prihvatljivim rešenjem…

Međutim sve neronske paljevine ovog vladara ipak su marginalne prema onoj glavnoj – mnogi su pokušavali, ali je samo ovaj moderni Neron uspeo da spali i svoju provinciju. Odavno smo mi, provincijalci, postali svesni da smo za ovu nazovi-državu građani drugog reda. Dok se u prestonici gradio Beograd na vodi, u Kuršumliji je nikla fabrika na oblaku – i dan danas dobronamerni pokušavaju da je pronađu, ali ne uspevaju… Dok u Beogadu radi tehnološki park na Zvezdari, u Nišu radi fabrika za kablove automobila Leoni, gde je Srbija investirala 20 miliona evra da bi mladi Niša prodavali svoju mladost za 200 evra mesečno… Od obećanog građevinskog zamaha nakon inicijacije Beograda na vodi nije ostalo ništa – u Nišu nije zabijena ni lopata!

Fantazmogorični i trijumfalno najavljivani „Novi Niš“ trebalo je ove godine da primi prve stanare, a jedino što je ledina od 15 hektara nekadašnje kasarne „Bubanjski heroji“ primila jeste korov. U redu, razlikuje nas Demagog žive, shvatili smo, ali ne mora makar mrtve! Nakon stravične pogibije petoro mladih kod Međurova prošle nedelje, dan žalosti proglašen je samo u Nišu! Vesić je u Beogradu tugovao za svetlećim jelenima koji su odneti iz tašmajdanskog parka, a Vučić, naravno, ni za koga, prenemažući se da brine o celoj Srbiji! Redovno upućuje telegrame saučešća Trampu, kada lunatici u SAD zapucaju, ali mu je Niš mnogo dalji od Kalifornije! Ovo je naravno ogromna sramota ali i dobra pouka, ne samo vlasti nego i opoziciji, koja bi trebalo da artikuliše građansko nezadovoljstvo i van prestonice, jer čak i van Beograda ljudi žive.

Nije ništa slučajno, pa ni ovo – nema u Nišu protesta, poklonjen je aerodrom bez ijedne pištaljke i AV ovaj grad ne doživljava kao problem i razlog za bilo kakvo interesovanje. Da ga obavestim da brojne Nišlije odlaze u prestonicu da osete duh slobode na protestima – ne za sendvič i organizovanim prevozom, nego studentski skromno, da bi u subotu bilo „60tak“ ljudi, kako mi reče moj student Stefan.

A ja ću lično da naredne subote, 5. januara u 18 sati, stanem ispred spomenika Oslobodiocima Niša na Trgu kralja Milana – volim svoje studente, ne želim da se zlopate po autobusima do Beograda…

Neka se pridruži ko bude želeo.