Tito po drugi put među Srbima
Saša ŽivićRedovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu.Generalni sekretar Udruženja pedijatara Srbije.Član Gradskog odbora Nove stranke u Nišu.
Kada su onomad nas četvoricu veselih brucoša privodili iz niške kafane „Kalča“ pod optužbom da se smejemo kada „sav narod tuguje“ zbog smrti Josipa Broza, nisam ni slutio da ću 37 godina kasnije imati problem sa novim Titom, sada sa imenom Aleksandar. Sprdao sam se sa kovanicom ondašnjih hroničara „nikada umrli“, a ispade da su bili u pravu – Tito u Srbiji nikada ne može da umre!
U svom kapitalnom delu „Anatomija ljudske destruktivnosti“ Erih From dokazuje da postoje samo dva psihološka podtipa: onaj koji voli da dominira (sadistički) i onaj koji želi da se potčinjava (mazohistički), a da se – naizgled paradoksalno, ostvaraju samo u simbiozi. Stoga narodi sa slabom duhovnom vertikalom, nedovoljno dobro definisanog sistema vrednosti, moralno zapušteni… imaju potrebu za „snažnim vođom“ da bi pobedili svoj urođeni osećaj inferiornosti (u adlerovskom smislu).
Zbog toga i Srbija oduvek zaljubljeno čezne za autoritarnim vođom: od Josipa Broza, do Vučića… Erih From za takve „harizmatske lidere“ kaže:
Narcisoidni vođa ne upotrebljava svoju narcisoidnu harizmu jedino kao sredstvo političkog uspeha – njemu su potrebni uspeh i aplauz radi sopstvene mentalne ravnoteže. Ideja njegove veličine i nepogrešivosti u osnovi je zasnovana na njegovoj narcisoidnoj grandioznosti, a ne na stvarnim dostignućima njega kao ljudskog bića. On ne može delovati bez narcisoidnog naduvavanja, jer njegova ljudska srž – uverenje, svest, ljubav i vera – nije naročito razvijena…
Deluje tako prepoznatljivo, zar ne? Stvar je percepcije, kojem Titu ovaj opis više sliči? Meni oboma, i Josipu i Aleksandru.
I zaista je teško napraviti jasnu distinkciju između njih dvojice.
Na spoljnopolitičkom planu obojica su pokušavala da se promiskuitetno dopadnu svima: ovaj stariji je to nazivao nesvrstanošću (ne neutralnošću!), a njegov naslednik “sedenjem na četri stolice”. Udaljavanjem od komunističke Rusije nekada se kupovala naklonost Zapada, a neulaženjem u NATO i implementacijom specifičnog nepenetrirajućeg komunizma ljubav majke Rusije. I to je ono što u spoljnoj politici vidimo i danas – spremnost da se udvaramo Putinu, kada smo sa Rusima i Merkelovoj, kada smo sa Nemcima. Naravno to neprincipijelno koketiranje mora se završiti onako kao se završila i nesvrstanost – na stranama istorije požutelim od neokretanja. To što aktuelna vlast trijumfalno proglašava za svoj autohtoni put ustvari je nedostatak bilo kakve imaginacije i plana, geostrateška i svaka druga nesposobnost da se vidi dalje od Vučićevog narednog mandata…
Na unutrašnjem planu “soft-core” diktatura. Majstor meke represije, Josip nije dirao nikoga ko ga nije ugrožavao. Svi koji mu nisu na žulj stali, mogli su da uživaju u privilegijama: osećaju prividne važnosti i moći, nezarađenom bogatstvu, hroničnom lenčarenju… Tako je Jugoslavija (Srbija) ostala jedina komunistička zemlja se nerelevantnim disidentskim pokretom – protestvovali su pojedinci: Đilas, Mihiz, Mihajlov.. i ne bi se tu baš moglo predugo nabrajati. Ljudi su bolovali od hronične potkupljivosti. Pošto je hronična, ista se bolest održala i do danas. Veliki vođa i ovoga puta daje privilegije onima koji su mu verni – istina, nekada su to samo mrvice sa stola, ali njihov osećaj inferiornosti i mazohistički psihotip (posvećeno Adleru i Fromu), čini ih i time zadovoljnim. Možda članovi Družine ne mogu postati premijeri ili ministri, ali mogu predsednici nekog Upravnog odbora gde će odlučivati nešto o nečemu i za to biti plaćeni!
Oprostite što partiju na vlasti nazivam Družinom, ali je to moj mali semantički doprinos: kada grupa ljudi koja se navodno bavi politikom nema nikakvu ideologiju (gde je sadašnja vlast: levo, desno ili u centru?) onda to nije stranka nego Družina (družinu ne spaja ideologija, nego interes). Dakle, nekada družina Pere Kvržice, družina Sinji galeb, danas SNS…
Josip Broz nije imao višestranačje i partije, ali je imao Socijalistički savez, SUBNOR… čija su relevantnost i uticaj na društveni život bili jednaki ovome koje danas imaju partije kod Aleksandra. Opet nam se dešava da je pojedinac značajno iznad sistema. Tito je imao preke sudove i UDBU, Vučić ima Pink i Informer – sistematsko trovanje koji ovi savremeni preki sudovi vrše (poslednji naslov u Informeru koji čitam o opoziciji: “Sve moj do mojega”), zahtevaće ozbiljne dekontaminacione mere kada dođe vreme, uključujući deratizaciju.
Josip je imao Dolanca, Aleksandar Gašića… Talenat obojice da umesto pametnih i samosvenih ljudi za najbliže saradnike biraju isključivo netalentovane bespogovorne poslušnike, bio je fascinantan. Na taj su način slabili snagu institucija, a jačali svoju ionako nekontrolisanu moć. Institucije im nisu ni bile potrebne – i tada, kao i sada, pojam “slobodne institucije” smatrao se fantazgmorijom iz dela Karla Popera.
Sličnosti ova dva apsolutistička velikana mogla bi se nabrajati u nedogled: fasciniranost proslavama i luksuzom, tajanstveni privatni život, prekost prema najbližim saradnicima, ideološka isključivost, represija prema slobodnoj reči…
Sve je isto samo se nedodirljivost danas drugačije zove. Da bi preživeli ostaju nam jedino iluzije, jer bi nas istina, poput groma, ubila. Iluzije ostaju naše jedino zadovoljstvo.
Do kada će ih Tito generisati? Zavisi i od nas.
Nadam se da će ova kolektivna hipnoza, kao kod Jozefa Brojera, ipak poroditi neki lek.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
27Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Na prvi pogled, sličnosti zaista postoje, ali mislim da je u najmanju ruku nepravedno porediti šarlatana Aleksandra sa Josipom, državnikom čiji kalibar nijedan lider sa Balkana nećr da dostići još zadugo. Ovakvim liderima, kakve imamo godinama unazad na Balkanu, Tito ne bi da ni da mu pudlice čuvaju. A kamoli da se porede sa državnikom u čijim rezultatima još uvek, koliko toliko, uživamo.
Sve ste tacno opisali jedino me interesuje kako izaci iz ovakve situacije i postoji li uopste izlaz ili mozemo samo gledati i pricati u prazno.
Naravno da ima. Izađeš, glasaš za opoziciju i gotovo. Svi naši problemi potiču iz imbecilne fraze koju vlast podržava, jer je u pitanju poslednje utočište svake loše vlasti: „svi su isti“.
Ne, nisu!
Dragi Dextere, bliža je istini misao“svi su isti“ nego“različiti su“. Nisam siguran da čemo dočekati „100 godina samoće“ da bi primetili neku promenu.
Možda bi mogli da se složimo oko teze“poslednji su uvek najgori“, jer ovoliko količina(zapremina) neznanja, složenijih veština, uz obilje promakijavelističkih izdanaka, ne upućuje na pozitivan zaključak.Nisam siguran da ću za 25g.samoće da se vratim
Pogresili ste Profesore. Daleko je Aleksandar od Tita. Daleko….
Kad je neko na vlasti kao Tito i Aleksandar, gde nemoze da se pljacka drzava, vama se nesvidja ! A to sto lekari drze po tri radna mesta, rad u drzavnoj bolnici pa profesor na fakultetu i jos privatna ordinacija , to nema nigde. Nezaposlenih lekara koliko hocete zbog toga a plus se radna mesta nasledjuju od oca na sina.
Sale,ja mislim da je AV bleda kopija Marsala,a da je uzor Predsednik Severne Koreje.Gledam po nacinu aplaudiranja,kada on govori,a oni stoje iza njega-ko vise razmakne sake pre udarca jednu o drugu,moze se nadati usponu na lestvici miljenika!Slicno je i sa izvestacenim osmesima,mora da se trude da bude-od uva do uva!
Imamo svi vise izlaza iz ove situacije…zavisi samo koji nam se granicni prelaz najvise svidja…
nikome se ne izvinjavaj ili pisi ili ne.tekst je ok.
ЧЕСТИТАМ ПРОФЕСОРЕ: Дијагностика одлична, тачна.
Инжењер, грађевнски, добар инжењер.
SNS = Srpska Najveca Sramota
Sve ređe uspevam da razaberem logiku u Živićevim tekstovima. Jedna jedina sličnost između Tita i Vučića je autoritarnost njihove vlasti. Tip te autoritarnosti, mehanizam vladavine, karakteristike ličnosti – sve se ostalo razlikuje. Od autora očekujem da zrelije analizira, a ne da nas impresionira citatima davno prevaziđenih autoriteta kao Fromovog, pa još pogrešno shvaćenog (samo 2 tipa ličnosti).
Zahvaljujem na pouci. Korisno je čuti savete takvog autoriteta.
Sa nestrpljenjem očekujem Dextroponirani članak iz kojeg bi svi mnogo naučili. Šteta je da se takva erudicija iscrpljuje u pisanju besmislenih komentara.
Molim, uvek mi je drago kad mogu da pomognem. Što se tiče ljubazne ponude da krenem Vašim stopama, glede pisanja komentara: hvala, ali svoju potrebu za afirmacijom ostvarujem na drugim mestima. Ni jedno od njih ne podrazumeva stepen lične i porodične umešanosti u svaku kašu u poslednje 2 decenije kojom se Vi možete podičiti. Deo tog vremena mogli ste utrošiti na osvežavanje znanja iz psihologije.
smešan si tebra! a, sada kaži a!
Kada bi malo više provodili vremena sa ŽIVIĆEM i da slušate kako čovek priča shvatili biste svu suštinu,a ne biste pisali kao sada.ŽIVIĆ je pametan,inteligentan,iskren.
@Dexter-„Kad porastes,kasce ti se samo.
odavno ne komentarisem clanke Sase Zivica. Ne bi sada o razlozima. Ali moram da reagujem kada redakcija objavljuje njegov komentar na komentar. On bi da „doobjasni“ nesto vasem citaocu, vredja ga i ne sagledava kritiku. Voli da je u pravu. Cekaj, pa to isto radi i jedan od junaka njegovog clanka!? Izgleda da su svi politicari isti, zajednicka im je crta da ne mogu da sagledaju svoju dijagnozu.
Bojim se Desni da imate mnogo slobodnog vremena kada se sistematično bavite tako beznačajnim čovekom kakav je potpisnik. Drago mi je da i pored toga imate vremena i energije za punu ličnu i profesionalnu satisfakciju. Čudesno. Jedinstveno. Renesansno. Blago Vama i Vašoj okolini… Kada već ne razumem psihologiju da osvežim znanje iz filozofije: „stil je fizionomija duha“ Šopenhauer. Razmislite.
Jedna zamerka, mozda Vam je promaklo, ali kafana Kalca je srusena, pre nego sto je Tito umro,mozda je bila Galija, na tom potezu ulice.
Srusena je posle titine smrti.
Da da ,komunizam vezujemo za Josipa Broza,a da nije možda i Dušan silni bio jedan od Brozovih pa sve ovi vladari iza njega uključujući i naše Kneziće i Kraljiće, ima tu svuda nešto smrdljivo, ako detaljno proučavamo živote naših…….
Svojevremeno sam zakletom antititoisti Batiću rekao da vrati sve što je stekao u Titovo vreme pa i dilomu pravnika i doktora nauka.
To isto sada preporučujem svim intelektualcima ,antititoistima pa neka diplome steknu na njihovim novoformiranim demokratskim fakultetima kojih fala Bogu ima na svakom ćošku. Ne terba ima sada pamet u učenje, dvoljno je da imau dosta para
Možda bi mi intelektualci i išli na te Giga, Mega, Ultra fakultete, mi antititoisti, ali od malih naprednjačića sa velikim ambicijama ne mžemo da stignemo na red! Oni prave gužvu, žure, brže, jače, boljle, što pre do diplome dok im je ovaj njihov Tito na vlasti, da ne zakasne kad se funkcije dele!!!
četrdeset godina je prošlo, a trava nikako da nikne, a mi ko ona kokoš čeprkamo zemlju da pojedemo tog crva što je zatrova,zvanog Josipa, možda bi trebalo dublje čeprkati i isto tako pojesti crva, zvanog Silni. E glupe kokoši
U odnosu na poslednjih 30ak godina, Titovo vreme u Srbiji mozemo zvati zlatnim dobom demokratije. Svaki pojedinac je mogao daleko vise da se ukljuci u politiku, dok ne dira osnovne postulate – bratstvo i jedinstvo i slicno. Uostalom, da li je represija protiv nacionalista u Titovo vreme bila opravdana? Videli smo sta su (ste) uradili kada su se dokopali vlasti devedesetih.
Da ne bi bilo da vas samo kritikujem, g. Živiću, evo čestitam vam na tekstu koji ste ovih dana napisali za Danas. Bez mnogo latinskih reči i pretencioznih citata, sa jasnom analizom trenutka u kome se naše društvo nalazi. Šta vas sprečava da tako kvalitetne tekstove pišete i za Južne vesti?