Pusti snovi
Mali privrednik u Nišu, kao i svaki mali privrednik na svetu, stalno sanja isti san.
Da postane Veliki.
Da može da uposli još radnika, da bi proizvodio više. Ako proizvodi više, da kupi proizvodnu halu i ratosilja se pozamašne kirije, da kupi vozni park i na vreme dostavlja robu, da kupi skupe mašine i postigne kvalitet kojeg je u Srbiji malo, baš malo…
Da uloži u marketing i tako kvalitet svog proizvoda predstavi kupcu. Da kupac ima malo veću kupovnu moć i opredeli se za kvalitet, a ne jeftine tričarije kojima je zemlja preplavljena…
Sanja da, ako sve to ostvari, onda i radnicima poveća plate (koje su u Nišu duplo manje nego u javnom sektoru), da im da regres i topli obrok, da se, daj Bože, posveti razvoju ljudskih resursa (iako je taj „luksuz“ za sada dostupan samo multinacionalnim korporacijama i državnim monopolitima), da ne beže u javna preduzeća ili na privremeni rad u nekom gradu na severu… jer i vrapci na grani znaju da svaku uspešnu kompaniju čine ljudi…(motivisani i dobro plaćeni).
Sanja on i o pravom, slobodnom tržištu, gde su svi jednaki i bore se za svoje mesto pod suncem. Gde nema monopolista, gde političke veze ne obezbeđuju kredite, već dobar biznis plan, gde se uvoz carini, a izvoz podstiče, gde mali privrednici ne finansiraju udoban život javnih preduzeća, gde je javni sektor od besomučnog gubitaša postao uredan platiša,…
Sanja i o državi drugačijoj od one u kojoj jedan ministar govori da smo izašli iz krize, a drugi da prava kriza tek predstoji. O državi u kojoj je populizam ustupio mesto pragmatizmu, u kojoj mali privrednik više nije žrtveni jarac na relaciji javni sektor – stranački interesi, u kojoj vlada proizvodni, a ne uvoznički lobi…
Lep san…
Ali, kao što nam se snovi ponekad nemilosrno izokrenu u noćnu moru, mali privrednik se budi i nevoljno stupa u surovo niško jutro, sa nadom da ni danas neće postati deo beznadežnog karavana 70.000 srspkih preduzeća koja su blokadi…
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
3Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Rad oslobadja 🙂
sve je tacno sto pises…ko ‘ zadnji gasi svetlo…
hm…interesantno je kako su bas svi osudili ‘atak’ na velju.,.jesu lopovi i nesposobnjakoviici ali nisu budale.vide kuda sve ovo ide.
bravo sladjana…pozdrav
Ova analiza otvara oci.
Podatak da je 70 hiljada srpskih preduzeca trenutno u blokadi svakako zabrinjava ali i stimulise na razgovor. Konkretno:
1) Koliko ima ukupno predueca u Srbiji? Koliki procenat je 70 hiljada? Koja privredna grana je najztupljenija? Sta to znaci?
2) Kako definisemo srpsko preduzuce? Da li je rec o malom ili srednjem ili velikom privatnom ili preduzecu osnovanom drustevnim ili javnim kapitalom?
3) Da li su sva upisana u registar preduzeca i da li su sva aktivna ? Jer ako u Srbiji ima najmanje 70 hiljada preduzeca to znaci najmanje 70 hiljada racunovodstvenih knjiga, vlasnika, direktora…?Pitanje je zapravo- koliko ljudi radi u tih 70 hiljada preduzeca?
veliki pozdrav
B