3 piva, za 3 sata u 3 države…
Srđan PešićProfesor Univerziteta u Nišu.Predsednik Gradskog odbora LDP i odbornik u Skupštini Grada Niša.
Prelazio sam mnoge granice. Bio sam na mnogim graničnim prelazima. I aerodromskim, i drumskim, i železničkim. Svuda su mi rekli dobar dan, i srećan put. I hrvati, i bosanci, i makedonci, i slovenci. Čak i crnogorci. Ni njih nije mrzelo. Samo sam od srpskog policajca doživeo da mi to ne kaže. I to u nekom bespuću evropske budućnosti, na nekoj planini gde se još uvek prave granice, dok se drugde uveliko sklanjaju.
Stoji kraj otvorenog prozora mog automobila, sa jednom rukom u džepu, i čeka. Ne govori ništa. Dobar dan, kažem. Ćuti policajac i čeka. Pomislih da nisam promašio državu, jezik, put… Možda me čovek ne razume.
Dobar dan, kažem. Ponovo.
Nisam ja dužan da tebi govorim: dobar dan. Prepadoh se. Biće obučeno u uniformu srpskog policajca me ipak razume. To me iznenadi i rastrezni iz letargičnog sanjarenja o Balkanu bez granica.
A što niste dužni, molim?
Kada bih je svakome ko ovuda prođe govorio: dobar dan, ja ne bih imao vremena ništa da uradim, promrmlja biće.
A šta, molim Vas, vi to drugo imate da radite, na usranom, prašnjavom, izmišljenom graničnom prelazu u vukojebinama Srbije ili Crne gore, nisam siguran gde tačno, nego da govorite: dobar dan, putnicima namernicima.
Alo bre, pa ti si za mene Srbija. Ti si prvo što mi Srbija pokazuje kada ulazim u nju.
Zamišljam sad nekog šveđanina koji je, vođen samo glupom putničkom ljubopitljivošću, ne daj bože, zalutao u istoj vukojebini, i ničim izazvano poželeo da vidi Srbiju među šljivama. Prvo što mu se prikaže je policajac koji je nekulturan, mrzovoljan, neljubazan i nadrndan. I ne prikazuje se to dragi moji njemu neki policajac, puki radnik policije. Prikazuje se njemu Srbija. Država u svom punom obliku, u svom punom sjaju. Prikazuje se tom putniku namerniku kroz tog policajca, kao kroz neki medijum.
I džaba moj višedecenijski trud da njima objasnim, tamo negde, da nije Srbija to što im se prikazuje na TV-u. Džaba svi moji napori da objasnim da Srbija ne ubija turiste po kafićima. Džaba trud desetina hiljada naučnika, spotista, umetnika, običnih dobrih ljudi, da im dragu našu prikažu u najboljem svetlu, makar morali za nju i da lažu, kada taj policajac na prvom koraku… usere sve. Pardon, ne On. Država koja je baš takva. Država koja želi da se takvom prikaže.
Stojimo na nekoj drugoj granici, čekamo i gledamo. Prevrću hrvatski carinici satima kombi nekoj mladoj holandskoj porodici, koja se usudila da turistički tuda prođe. Sad ja kontam. Da sutra, ali odmah sutra, svi mi uđemu u tu Evropsku uniju, na tom mestu ne bi ni bilo granice. Samim tim, po staroj narodnoj: kada nema crnaca, nema ni rasizma, ti Holanđani bi laganao projezdili prašnjavim putem bez granice. I nikome, ali apsolutno nikome, u toj Evropskoj uniji, pa ni hrvatskim carinicima, ne bi bilo važno šta oni prevoze u svom kombiju. Ne smem ni da pomislim gde će sutra raditi svi ti carinici i granični policajci.
Paradoks bez premca, pozorište balkanskog apsurda.
Ali eto, da ne ispadne da se stalno žalim, samo zahvaljujući bliskim balkanskim granicama moguće je, da samo u nekoliko sati prođete kroz nekoliko graničnih prelaza. Samo ovde je moguće da, kad ste pivopija, postavite rekord na kojem bi vam pozavidele pivopije iz vascele evrope: da za 3 sata popijete 3 različita piva i to u 3 različite države. Nikšićko, Žuja i Sarajevsko, mešaju svoje ječmene sladove u mom nostalgičnom mozgu.
Proročanski tonovi Džonijeve pesme napisane pre ravno trideset godina potvrđuju Bregine budalaštine: Ovo je Balkan…
čitam nedjeljni komentar koji jasno kaže
tko ne misli ovako taj kleveće i laže
ljudi bez kalibra i bez ideje
ufuravaju nam istine crno bijele
investicije su probile plafon troše se krediti
svuda mnogo paranoje svi su do grla u krizi
a mi bi htjeli da budemo centar svijeta
kineski sindrom za mnoga ljeta…..
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
7Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Olabi malo, kume.
jedna lasta pa cak ni jato lasta ne cine prolece.
Nekada su takvi granicari bili odlican primer za pravedno uopstavanje (generalizacija) ali su svake godine sve vise i vise tek samo izuzeci.
Ne zato sto hoce nego sto moraju.
Casa nije polu prazna, casa je vise nego polu puna
PS
Ne pristoji jednom profesoru univerziteta zargon poput: „usere sve“ i „Alo bre“ pa makar bio i predstavnik politicke partije
Preporuka za text 🙂
Ne bi da budem prestrog prema kriticarima ovog teksta ,ali dok se covek nije oglasio recima koje jedino izazivaju poziv na komentar(mislim, ciljne grupe kojoj je i namenjen) dotle ste i cutali…oportunisticki cekajuci da „kao“ imate sta da prigovorite.
Sve cestitke za tekst…a oni sto misle da znaju da pisu neka ovo procitaju,pa nek se porazmisle sta to uopste u zivotu rade….Pozdrav
Gospodin Pešić je, čini se, sam sebi ciljna grupa…
Kada si deo onoga što kritikuješ, to biva nesvrsishodno.
Ali, dobro, tekst bi bio u redu da ga je napisao neko drugi – bilo neko ko nije deo takvog sistema, bilo neko ko je manje obrazovan (ako gledamo s aspekta pravopisa i rečnika).
Drug ili gospodin Srđan(nebitno),je napisao tekst i opisao Srbiju onakva kakva jeste,na moju veliku zalost.Mi stalno nešto ,bitno ili nebitno ,povezujemo sa pripadnosću ovim ili onim partijama,ŠTO DOKAZUJE DA TE PARTIJE GOSPODARE NAŠIM UMOVIMA,TE DRUGAČIJE NE ZNAMO DA RAZMIŠLJAMO.Pogledajte naš dnevnik u 19.30 na tkzv.nacionalnoj televiziji(50%sadrzaja je ko je koga ubio,ko je uhapšen,ko kuje zaveru protiv drzave i naroda isl.40%uspjesi naše vajne politike u zemlji i inostranstvu,10% o poplavama i dunavu čiji poplavni talas nikako da nadođe.Mislim da u ovoj zemlji ima još zdravog i normalnog i predlazem da makar 5 minuta dnevno potrošimo ,svi pojedinačno ,na mentalni trening kojim ćemo promeniti sebe ,jer jedna velika masa ljudi organizovanih u „drzavu“ je samo skup pojedinaca.
Meni je interesantan fenomen da upravo oni koji se pozivaju na politicku obojenost autora teksta najagresivnije nastupaju sa pozicija politicke ostrascenoti. Iako se mnogo toga u tekstu ni meni ne dopada, dozvoljavam da je covek ispricao ono sto mu se desilo i sto mu smeta. Nisam osetio da je imao potrebu da bilo sta koristi u dnevno politicke svrhe kako rece jedan od komentatora. Aki je on bar sebe potpisao, nikog nije javno uvredio, imao hrabrosti da se deklarise i uz svoje ime stavi i politicku pripadnost. Ne volim tu partiju, ali postujem gest. Za razliku od njega verovatno naruceni komentatori se kriju iza pseudonima….laznih mailova ili sarkasticnih nadimaka. Hrabro nema sta. Sto se jezika tice nemam komentar. Blogovi su slobodnija forma od knjizevnih dela pa je sve potpuno dozvoljeno. Osim toga i mnogi poznati pisci su su svoje karijere gradili pisuci jezikom ulice. Ako je u kontekstu onda je u redu. Ajde neka svako od komentatora za pocetak navede svoje puno ime i prezime, politicku opredeljenost i da napise bar jednu kolumnu u kojoj ce jasno iskazati svoj stav o bilo cemu, pa da onda pricamo dalje. Dotle….postujem sve one koji se potpisu i jasno oskazuju svoj stav, makar se on meni i ne svidja.
Zoran Jovanovic,
Stomatolog iz Pirota
Gospodin Pesic je dokazao i pokazao da je pravi intelektualac. Tekst je odlican. Svaka Vama cast profesore! Tako se pise. Mogu „polu-ljudi“ da omalovazavaju i podcenjuju, ali ovo je po meni cista desetka. Dobro je da Medicinski fakultet u Nisu ima takvog profesora na kome bi mu pozavidela citava Evropa!!!