U tuđega tatka…

Autor

Vitomir Ognjanović

Jedan od osnivača i direktor Južnih vesti. U slobodno vreme posvećen detoksikaciji i inspiraciji.Brutalno iskren, mrzi komplekse i sve što ih prati.

Prvi naslov teksta je bio „Da komšiji crkne krava“, ali je možda ovaj primereniji.

Bilo kako bilo, moj narod mi je već duže vreme fascinantan i trudim se da toliko naučim o razlozima zbog kojih smo takvi kakvi jesmo.

Jedna od stvari koju s vremena na vreme radim je u neku ruku društveni eksperiment, ne bi li utvrdio zbog koga ili zbog čega činimo stvari koje činimo, i koje mi, pretpostavljam, nikada neće biti jasne.

Slučaj 1 – underground klub u Beogradu

Dolazimo prijatelj i ja u prepun klub, odličan DJ pušta muziku, gužva i krkljanac. Zimsko vreme, pa moramo da ostavimo jakne na ulazu, na „šalteru“ koji je za to predviđen.

Prijatelj nosi jakne i dobija odgovor da nema više mesta, iako se ta usluga plaća.

Ja inače ne volim da se ubeđujem sa ljudima, da tražim popuste i pogađam se, ali tada sam poželeo da malo eksperimentišem.

Pokupim jakne i odem do „omladinca“ koji radi sa jaknama, i otpočnem komunikaciju na engleskom jeziku. Da, na engleskom jeziku.

Posle samo par rečenica mi on kaže da „nema frke“ i da će on staviti naše jakne sa „njihovim“ i da ne moram ništa da platim.

Meni sve cool, relativno zadovoljan uživam u ostatku večeri.

Slučaj 2 – „fancy“ klub u Nišu

Dok ja podižem novac sa bankomata, prijatelj ide do kluba u kom se nalazimo. Na vratima kluba dva ljubazna krupna momka ga obaveste da je u toku VIP žurka i da se ulazi samo sa pozivnicom.

Meni opet sine ideja, da oprobam stari metod.

Dođem do kluba, na engleskom ih pitam da li mogu da uđem i desi se pogađate šta?

Momci me ljubazno uvedu u klub, odvedu do šanka gde dobijem piće na račun kuće. Popričam malo sa nekim momcima u klubu, „pokupim se“ i odem.

Zaključak

Imamo potpuno 2 različita grada, potpuno dva različita tipa ljudi, i kulturološki i socijalno, a rezultat je isti.

Nemojte da počinjete sa onim kako smo mi najljubazniji narod, najbolji domaćini i sl, jer jednostavno to nije odgovor na ovu situaciju.

Mi jednostavno u genima imamo zapis da je sve što nije naše – bolje!

Da je sve što je naše – loše! Ne manje dobro, nego baš loše.

I tu je kraj, ni više ni manje, ni pametnije ni gluplje, jednostavno je tako.

I dokle god je tako, neće nama biti bolje, u to budite sigurni.