Još jedna zaboravljena priča, zatrpana regionalizacijama, decentralizacijama, subvencijama i svakojakim lingvističkim đubretom koje služi da još više zamuti i onako mutnu sliku koju običan građanin ima o svemu što nam se događa.
I onda ne treba da nas čudi kada zbog tog i takvog mulja bez ikakvog otpora, kroz Narodnu Skupštinu prođe Zakon o prenosu nadležnosti Vojvodini. I da odmah rasčistimo, kulturna autonomija nacionalnih manjina sa svim pravima koja proističu iz toga od veroispovesti do školstva u ovom tekstu me ne interesuju, kao ni bolesna želja kolonista iz 45-e i njihovih potomaka da budu nekakvi drugi Srbi, verovatno bolji od nas.
Interesuju me efekti ovog zakona koji se polako implementira skoro 2 godine, interesuju me ovi “naši” predstavnici u Skupštini sa juga koji reč ne rekoše i glasaše za zakon koji sistemske ekonomski devastira jug Srbije, za račun severa. Politički aspekti donošenja Statuta Vojvodine su potpuno poznata stvar i tu nema nikakvih nepoznanica, pitanje je vremena kada će najveća greška posle devedesetih dovesti do poslednjeg čina rasturanja Srbije. A do tada i onako siromašna Srbija će debelo plaćati vojvođansku lojalnost i luksuz koji se zove glavni grad Beograd. Šta su to vojvođani sebi obezbedili ovakvom primenom ustavne kategorije koja se zove autonomija:
• Pokrajinsku administraciju koju jug Srbije uopšte ne poznaje i ne zna pravo značenje tog umetnutog nivoa vlasti. Građani Niša treba da znaju da se iz budžeta Srbije plaća nekoliko hiljada zaposlenih, čiji je posao da rasporede i potroše novac koji stigne iz Beograda. Tako da direktno u budžet Vojvodine iz budžeta Srbije dolazi oko 215 milijardi dinara.
• Lokalna samouprava u Vojvodini ima sve prinadležnosti kao i lokalna samouprava na jugu Srbije, dakle Republika finansira i Niš i Novi Sad po ovom osnovu, s tim što je transfer Novom Sadu duplo veći nego Nišu. Ako uzmemo u obzir da su i izvorni prihodi Novog Sada mnogo veći, jer se u Novi Sad po raznim osnovama upumpava 50 puta više novca u odnosu na Niš, jasno je zašto Novi Sad ima 4 puta veći budžet.
• Kroz ceo proces privatizacije Pokrajina je dobijala 50% sredstava od prodatih preduzeća, dok je ostali deo Srbije imao pravo na 5%. Ako znamo da je novac od privatizacije punio rupe u budžetu Srbije iz kojeg su finansirane potrebe svih građana Srbije, pa i Vojvodine, jasno je da je procenat učešća Pokrajine mnogo veći od tih 50%. Ako je tačan podatak koji su ekonomski analitičari objavili, da je u poslednjih 8 godina u Srbiju ušlo 30 milijardi evra stranih investicija u šta su uključene i privatizacije, i ako uzmemo u obzir broj dobrostojećih preduzeća, kombinata i javnih preduzeća u Vojvodini, bez obzira na kriminalan način kupovine ispod svih razumnih cena kapitala, zemlje itd.., dolazimo do sume od najmanje 3 milijarde evra koji se po osnovu privatizacije slio u budžet Vojvodine. S druge strane ceo jug Srbije nije prihodovao više od 100 miliona evra jer je lokalnim zajednicama ostajalo 5% od cene prodaje ionako propalih preduzeća.
• Da ironija bude potpuna, Vlada Republike Srbije je od prodaje NISa, 90% sredstava ostavila Pokrajini i tako brutalno prekršila Zakon o privatizaciji koji je diskriminatorski prema unutrašnjosti Srbije. Osnov za prebacivanje još 40% sredstava Vojvodini Vlada je našla u Zakonu o prenosu nadležnosti, i odmah po usvajanju tog Zakona, prebačeno je 160 miliona evra pokrajinskoj administraciji.
• Vojvodina koristi najveći deo agrarnog budžeta koji je više od 30 milijardi dinara. Vojvođanski lobi ministra Dragina ide dotle da blokira projekte koji su odobreni poljoprivrednicima u Nišu i to nekih 7 miliona dinara, što je potpuno zanemarljiv iznos u odnosu na sam agrarni budžet. I ovih 30 milijardi slobodno možete staviti u budžet Vojvodine, jer niko drugi nema pristupa tom novcu.
• Svi infrastrukturni projekti se i dalje finansiraju iz Republičkog budžeta. Mostovi, auto put, regionalni putevi, sportski objekti itd… Ovo se uglavnom finansira iz kredita koji uzima Republika i koji otplaćuju svi građani Srbije.
• Proglašenjem Statuta Vojvodine, oko 150 nadležnosti Republike se prenosi na Pokrajinu, naravno moraće za sve to da se prebaci i novac, jer nema nadležnosti bez para. Da stvar bude gora, i imovina republike prelazi na pokrajinski nivo, tako da će građani Niša vraćati kredite koje je država uzela za izgradnju auto puta Novi Sad – Horgoš, a ukoliko ih put nanese, i putarinu vojvođanskom preduzeću za puteve, jer će to biti vlasništvo Pokrajine. Koliko će takvih primera biti, ostaje da se vidi.
• Budžet grada Niša za 2010 godinu je bio nešto oko 6 milijardi dinara, i sve ostale opštine na jugu Srbije mogu sakupiti još toliko. U 2009 godini država preko svih investicija, sa sve 10 kilometara auto puta kod Bujanovca, nije investirala više od 2 milijarde.
• Na kraju, deficit budžeta Republike Srbije u ovoj godini je projektovan na 3.5% što je 107 milijardi dinara, ne treba biti matematički genije pa doći do računice ko koliko uzima iz budžeta i zbog čega je toliki deficit. I taj deficit će biti pokriven kreditima koje ćemo svi plaćati.
• Ovom prilikom nismo uzeli u obzir Beograd, njihove mostove, Prokope, bolesne planove i projekte i želju da bez obzira na cenu, se otrgnu iz ovog blata koje se zove Srbija. Izgleda da sve ambicije evropljana beogradskih i vojvođana koji žale za Austro-ugarskom, moramo da platimo mi koji želimo da živimo u Srbiji i nije nas sramota da se zovemo Srbima.
• Nasuprot ovih „objektivnih“ okolnosti je naša izvorna glupost niška, jer je duži spisak propuštenih šansi i sitnih duša koji za bakšiš dopuštaju da nam se sve ovo dešava, onih koji su nas doveli rub propasti. Kažu da je i za vreme okupacije 41-e bilo bolje u Nišu nego danas, oni koji se sećaju. Verovatno da su u pravu.
Eto, ne pomenuh ni Boška, ni Mileta, ni Baneta, ni Dušana iako su za sve ovo glasali, ne pomenuh ni niške medije koji ne smeju ni da ih pitaju za šta su glasali, o stručnoj javnosti da i ne govorim, a razlika između severa i juga je svakim danom veća. Na kraju tako je sve i zamišljeno, taj proces ide svojim tokom i bez nekog velikog loma u državi neće se zaustaviti, stečenih prava se niko dobrovoljno ne odriče.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Znao sam .I to bas sada kada se blizi izborna kampanja.
Ko ti rece urednice,da pozivas-prozivas politicare da pisu kolumne?Sad smo nagrabusili,cekacemo slobodan termin za nase tekstove mesecima.
S obzirom da ne citam i ne pratim ono sto pisu i govore politicari,ovaj komentar je uopsten i ne odnosi se na ovu danasnju kolumnu.
Predlazem ,da otvorite posebnu kolumnu za politicare i njihove tekstove,ali i da im to pisanije naplacujete .Takodje,da u naznakama o autoru ne pisete iz koje su partije i na kojoj su funkciji,vec da citaoci sami pogadjaju na osnovu teksta
Danko, bravo za ideju.Podrzavam!
odlican tekst
Bojan je probrao najlepšu sliku, koju ima. Ona je sa članske karte SRS.
Hvala Bojanu na ovom analitičkom tekstu koji, što bi rekli ekonomisti, brojkama oslikava svu realnost našeg sadašnjeg stanja „nedovršene“ države. Ili je već „dovršena“?! I političkim „nojevima“ koji bi da pred ovom slikom zabiju glavu u pesak je više nego jasno da ovakav privilegovan, rekao bih ležeran status Vojvodine predstavlja cenu koju „ostatak“ Srbije plaća zarad vojvođanske podrške aktuelnoj vlasti u Beogradu. Zato sledeći izbori neće biti odsudna bitka za „opstanak“ demokratije već će sukob biti pojednostavljen: Beograd podržan Vojvodinom protiv ostatka Srbije. A kakve su početne „busije“ zauzete, neka svako proceni po svojim aršinima !
Bojane, svaka Vam čast za ovaj tekst.
U Vojvodini će se naći 90% energetike i 90% poljoprivrednih resursa, a to je ono (hrana i energija) zbog čega će se tek voditi ratovi u Svetu.
Ali apsurdno je što su vojvođanska sela siromašna i opustela i nekretnine su veoma jeftine.“Dođoši“- „kolonizatori“) napuštaju sela i odlaze u Novi Sad ili u Beograd. Pa kada, zbog približavanja ulasaku Srbije u EU, bude slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga, tada će lepo Albanci sa Kosova i juga Srbije za male pare kupiti polovinu Vojvodine a druga polovina će, kroz restituciju, biti vraćena Nemcima (Folksdojčeri).Jedino je Češka ultimatumom pri ulasku u EU, uspela da se Nemačka obaveže da neće tražiti da joj se vrati imovina koja joj je oduzeta nakon II Svetskog rata. Da li će i Srbija dobiti takve garancije, šta mislite?
Ovi što „nemaju alternativu“ neće smeti ni da pomisle da postave taj uslov Evropskoj Uniji i Nemačkoj. A to znači „žuto nam se piše“.
Upravo je poslednji pasus Vaseg teksta sustinski.
Kojim tokom ide taj proces, ko odredjuje taj tok i ko doprinosi tom toku, kome odgovara konfrontiranje juga i severa Srbije?
– da li su oni koji propagiraju „regione“ ustvari regrutni centar za ucesnike tog potencijalnog (ako se ovako nastavi) neminovnog sukoba. Da li su vec sada imenovani bojovnici koji lagano spinuju jug Srbije za sukob. Da li ovaj tekst sprecava taj razdor ili …?
Da li je ovo to samo pokusaj da se po sistemu zavadi pa vladaj obezbedi cenzus za naredne izbore?
Cesto smo o tome ranije razgovarali gospodine Avramovicu
Dragan Vukadinovic Predsednik gradskog odbora SRS i clan COU
Gospodine Vukadinovicu, da sam na Vasem mestu, nebih imao toliko nedoumica, a tek me nebi brinuli „bojovnici“ i „regrutni centri“ promotera tkz „regionalizacije“, sitne duse i pilicari koji bi rodjenu majku prodali za eto neku funkciju, za neku direkciju, za neki aneks ugovora za rekonstrukciju hale… to su ljudi koji se plase drske od metle jer ih asociraju na motku, i oni ce „spinovati razdor“?!
Mene brine cinjenica da u univerzitetskom, politickom i medijskom centru kao sto je Nis, niko ne sme da govori o osnovnom sistemskom problemu koji u drzavi postoji, celom jednom sistemu koji potpuno unistava svaku sansu da se ovaj jaz,koji je napravljen, sanira.
Sve sto sam napisao su ekonomski parametri koji su javni i dostupni, i potpuno tacni i istiniti. I posteno da Vam kazem, bas me briga sto se na sve ovo mrste oni sa severa, kad im u lice ovo govorim, istina je i veliki je problem i to moramo da priznamo, jer je to prvi korak ka resavanju tog problema. Cudi me i Vasa nedoumica oko s
Cudi me i Vasa nedoumica oko samog teksta, hteli mi to da priznamo ili ne, to je tako i ne znam kome ide u prilog da zabijamo glavu u pesak sve pod firmom „spreciti razdor“, i svi niski poslanici vladajuceg rezima glasali su za sve sto sam pomenuo bas iz tog razloga, a i zbog svojih poslanickih plata, funkcija i privilegija i eto problem nije resen, naprotiv, razlika je sve veca i veca. Upravo nacin Vaseg razmisljanja doprinosi ovom beznadju jer na taj nacin nikad na cistinu nece izaci svi oni koji su odgovorni. Porazmislite malo o tome…
Pozdrav
E moj bivsi brate, sada samo prijatelju,
ako moj nacin razmisljanja doprinosi propadanju ovog grada, onda smo sve probleme resili.
Nekada je ovaj narod verovao da su bojovnici samo tamo preko Drine, al izgleda nije bas tako. Hrabro ih Vi kvalifikujete kao sitne kokosare, jajare i secikese, al oni rasku…cise i prodadose sve. Krenuse od banaka, privrede, sada ce javna preduzeca. A Vi im tepate jajare, ma nisu oni jajare i njima ne treba tepati vec ih … jasno nazvati pravim imenom, za pocetak. ALI da li je to moguce, ako je ista stuktura ljudi u gradskoj vlasti decenijama?
P.S. otud i druga krupna materijalna greska u Vasem tekstu citat „Mene brine cinjenica da u univerzitetskom, politickom i medijskom centru kao sto je Nis“ – Nis odavno nije ni univerzitetski ni politicki a kamoli medijski centar, zahvaljujuci upravo gore navedenima.
Dakle sto se beznadja tice – do izbora sigurno – a od izbora ce vidimo (ako progledamo).
Tako je gospodine Vukadinovicu, vidim vec ste se okurazili malo, ovoga puta se potpuno slazem sa Vama.
Zahvaljujući ljudima koji, kao i autor, kažu da su decentralizacija, regionalizacija itd., lingvističko djubre, mi se u Srbiji po ko zna koji put spotičemo o isti kamen. Decentralizacija i regionalizacija nisu socijalistički pojmovi, pa ih je teško razumeti ako se socijalistička ideologija ne napusti. Oni su vezani za proces lokalnog razvoja koji je neophodno postaviti u periodu tranzicije. Očigledno da autor ne razume šta je tranzicija, jer nesocijalističko društvo analizira u socijalističkim pojmovima. I tu je osnovni problem naših gradjana, ljudi koji se bave politikom, kako sami kažu, ne ulažu ni najmanji trud da nešto nauče, da se upoznaju sa iskustvima zemalja koje su davno napustile socijalistički sistem. Naravno ni ovi drugi, koji traže autonomiju, nisu ništa bolji, i oni povećanjem autonomije pokušavaju da svoje pare stave u svoj džep, uz istovremeno povećanje nepotrebne administracije. Konačno, blago niščima duhom, njihovo je carstvo nebesko.
Kažete „regionalizacijama, decentralizacijama, subvencijama i svakojakim lingvističkim đubretom …“, a to pokazuje da dešavanja u Srbiji promišljate u socijalističkim pojmovima. U centralno postavljenoj vlasti, kako je to bilo u socijalizmu, lokalni razvoj, decentralizacija i integracija po ekonomskim principima predstavljali su rasturanje države, razvlašćivanje socijalističke diktature, dok gradjenje horizontalnih relacija, javno-privatnih partnerstava, partnerstava sa trećim sektorom ili medjuvladinih partnerstava nije bilo poznato socijalističkim političarima. Tranzicija znači pre svega redefinisanje socijalističkih pojmova i ljudi koji pretenduju da budu političari treba malo da se zainteresuju kako se stvari dešavaju van Srbije, posebno u zemljama koje su u procesu tranzicije. Nije fer prema gradjanima govoriti da su lokalni razvoj, decentralizacija i integracija po ekonomskim principima protiv interesa Srbije i njenih gradjana.
Dragi moj gospodine kada o regionalizaciji i decentralizaciji govore Mladjan Dinkic i ostala traniziciona elita, to i jeste samo lingvisticko djubre, jer su oni upravo napravili ovaj nakaradni ekonomski haos u kome zivimo i tako centralizovali drzavu da o svemu odlucuje nekoliko ljudi. Evo sad i priznaju to javno. Na zalost u Srbiji tranzicija znaci prvobitnu akumulaciju kapitala i ja ne mogu to ni jednom recju da opravdam, svelo se sve na kriminal i korupciju. Vama vidim ovakva decentralizacija i regionalizacija odgovara, i da imate gomilu „argumenata“ kojim ste sve sto ste napisali i dokazali, na zalost po sve nas ostale koji zivimo u Nisu, sve to sto ste napisali nema veze sa stvarnim stanjem stvari. Poruka ovog mog teksta je da svi oni koji ce sutra predstavaljati jug Srbije u Narodnoj Skupstini moraju se boriti za ekonomske interese gradjana koji su ih birali. Valjda je i to u skladu sa pozitivnim tranzicionim procesima.
Ja ne znam šta o lokalnom razvoju, decentralizaciji, regionalizaciji ili tranziciji misli Dinkić, ono što o tome govori nejasno je i konfuzno. Ljudi koji žele da daju doprinos uspostavljanju novog društva u Srbiji treba da se informišu o tim stvarima, a one su inače vrlo precizno odredjene. Našim ljudima nedostaje hrabrost i rešenost da uče od drugih, mnogima se čini da mogu sami da kreiraju novi sistem u Srbiji. To je fatalna slabost amatera. Inače u Srbiji nema suštinske tranzicije, jer tranzicija nije gola promena zakona već revizija socijalističkih pojmova i izgradnja potpuno novog društva. Postavljanje i vodjenje procesa lokalnog razvoja, decentralizacija vlasti i integracija lokalnih sredina po pojedinim projektima prvi je zadatak svih nas u Nišu. Naš zajednički život u Nišu ni jedan pojedinac ne može da uredjuje, svi zajedno možemo da uzmemo svoju sudbinu u svoje ruke, i da svoj novac stavimo u svoj džep. To je i razlog da vam predložim da se uključite u rad našeg Pokreta te da
Uz duzno postovanje prema kolumnisti:
– Centralizacija ide iskljucivo u prilog zastiti politicke i ekonomske moci politickih stranaka. Nece Nis postati bogatiji ako se Vojvodini oduzme autonomija, verujte.
– Gospodin, ako vec podrzava centralizam, ne sme da pravi gresku pa da poimenicno proziva poslanike sa juga Srbije. U takvom sistemu poslanik je iskljucivo marioneta svoje partije. Ne zaboravimo da u Srbiji imenom i prezimenom jedino biramo predsednika Srbije (u Vojvodini biraju i polovinu odbornika). Svi ostali su postavljena lica svojih stranaka i njihovo ime i prezime je irelevantno. Kaligula je imao jednog cuvenog predstavnika u rimskom senatu sa vecim integritetom od „nasih“ poslanika, iako je imao kopita i znao samo da njise.
– Predvidjeni budzetski deficit jos u decembru 2010 je bio 120 milijardi dinara. On ce biti uvecan za jos 30-40 milijardi. Budzet Srbije iznosi oko 805 milijardi dinara. Procente prepustam citaocima.
Ja ne znam dali smo citali isti tekst, ja sam stekla utisak da Bojan Avramovic upravo kritikuje ponasanje Beograda i Vojvodine. Usput i meni su se smucili vise i Dinkic i ovi po Nisu sto se naroda sete pred izbore, ko im je branio da urade sve to za protekle 4 godine, pa nije narod vise toliko glup.
Uz duzno postovanje prema Vasem misljenju, cak se i delimicno slazem sa ocenom da su poslanici marionete svojih partija, samo ne mogu da podnesem to sto su samo poslanici sa juga bezlican broj u Skupštini, kako poslanici iz Vojvodine uspevaju da ne budu marionete?
Izabrani su na isti nacin, sa istim pravima i obavezama i predstavljaju iste partije. Na kraju pitanje je licnog izbora, morala i karaktera coveka koji je u Skupstini hoce li prihvatiti da bude marioneta, hoce li glasati za Zakone koji su podredjeni polozaj stavljaju gradjane koji su ih birali, i za koju licnu korist. Po meni sva licna korist koju imaju kao poslanici je smesna u odnosu na stetu koju su svojim marionetskim ponasenjem ucinili.
Ma kakva vojvodina.takve kao canka i jerkov aleksandru treba zabraniti i …znas vec sta sam mislio