Džaba zlato

Autor

Željko Anđelković

Diplomirani menadžer u turizmu. Master Produkcije dramskih umetnosti i medija završio na beogradskom FDU. Doktorand na novosadskom PMF-u iz oblasti kulturnog turizma.

Niš je grad… Bar na kratko je značajan grad…

Ovih dana Niš treba da bude najponosniji grad. Ne zbog političara i njihovih veeeeeeelikih obećanja, već zbog mladih ljudi. Oni su ti koji ovaj grad čine Gradom i zahvaljujući njima možemo bar na trenutak poverovati da Niš nije ništa.

Pre par dana u Niš su stigle vesti o zlatnoj i srebrnoj medalji koju su na Matematičkoj olimpijadi u Kejptaunu osvojili Žarko i Anđela – učenici Gimnazije „Svetozar Marković“.  I ništa se još uvek ne dešava. Nema čak ni ritualnih govora vlastodržaca i izraza zahvlanosti ili čega već.

Ne znam hoće li ta deca dobiti gipsanu figuricu Konstantina ili će samo ćutnja grada biti povod da razmišljaju o odlasku do agencije; a tamo će već  kupiti kartu u jednom smeru.

Tužno je i mučno. Verujem posebno njihovim roditeljima i njima samima.

Ta deca su mnogo značajnija od svih dnevno političkih preklapanja, od mekih i tvrdih srca i od svih onih koji dobijaju medijski prostor ničm izazvani. Šta radi grad? Zašto nema bilborda po gradu sa njihovim slikama – treba da im se poklonimo i zahvalimo što su (još uvek) građani Niša…

Još se nešto lepo dogodilo – Omladinska filharmonija NAISSUS na čelu sa Zoranom Andrićem donela je zlatno odličje u Niš sa takmičenja u Bratislavi i to po drugi put za četiri godine postojanja. A danima pre odlaska na takmičenje dirigent je molio za pomoć i lično i po društvenim mrežama. Molio je da im se pomogne da na takmičenje odu kao ljudi.

Ali grad je bio pokrovitelj (ili prijatelj ili kako se to već kaže) koncerta udove Ražnatović – a cvetak zanovetak ne ide sa filharmonijom – bar ne kod Andrića i svaka mu čast.

Uvek i uvek se ponovo zaprepastim nad činjenicom da nam o tzv. Srpskoj Novoj godini (crkvena je to Nova godina, a ako je crkvena trebalo bi da se proslavi u crkvi, na molitvi!) pevuše razne pevaljke i trubači a da filharmonija grada nije pozvana. Uvek me i uvek zaprepasti činjenica da niko ne želi da edukuje puk već da mu povlađuje i da bude samo hleba i igara.

I na kraju možemo reći bar HVALA ovim divnim mladim ljudima i njihovim mentorima koji su učinili da se o Nišu ovih dana priča kao o značajnom gradu.

A ostaje želja da im se bar nekako zahvalimo i da ih podržimo u njihovim daljim putovanjima na putu (do) uspeha.